Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачка заузима нови курс према Кини и Русији

„Свет се мења, свет постале мултиполаран. А то значи да постоји много јаких држава и сила у свету. То су земље које могу да утичу на будући развој догађаја – не само САД и Кина, како неки мисле, већ и многе друге нације”, сматра Олаф Шолц
Немачка привреда зависи од Кине (ЕПА ЕФЕ - К.Б.)

Судећи по ономе што су најавили протагонисти такозване „семафор-коалиције“ (СПД, Зелени, ФДП), Немачка ће убудуће заузети нови курс према ауторитарним државама попут Русије или Кине. То су у више наврата нагласили различити представници три владајуће странке, пре свега они из редова Зелених.

Међутим, питање је како нова влада намерава да тај оштрији однос према Пекингу усклади са све већом економском сарадњом с Кином, пише Дојче веле. Да ли то значи да нова влада жели да се дистанцира од економско-политичког прагматизма из „ере Меркел"?

Кад Аналена Бербок буде именована за нову министарку спољних послова, она ће морати да балансира, да пронађе начин како да усклади захтеве сопствене странке за одлучнијим курсом према Русији и Кини по питању људских права, с прагматичним позицијама социјалдемократског канцелара Олафа Шолца. Може се претпоставити да он у спору око Тајвана или Украјине неће бити спреман да ризикује конфронтацију с Пекингом или Москвом.

Познати политичари Зелених, а пре свих Рајнхард Битикофер, посланик Европског парламента којем је забрањен улазак у Кину, редовно захтевају да Берлин у односу према Пекингу заузме „самоуверенију позицију“. Само, како би требало да изгледа та „спољна политика која се оријентише на основу вредности“, за коју се Аналена Бербок залагала током предизборне кампање? Како је ускладити с економским интересима немачких извозника? Одговори на та питања могу се само наслутити у коалиционом уговору.

Чињеница да се спољна политика нове владе први пут спомиње тек на 143. од 177 страница коалиционог споразума, даје повод за закључак да она није играла претерано важну улогу у преговорима странака, као што је то био случај са заштитом климе или дигитализацијом.

Будући канцелар Олаф Шолц је, приликом представљања коалиционог уговора, на питање Дојче велеа о спољној политици владе одговорио само да је Немачка посвећена Европи и трансатлантском савезу са САД.

„Свет се мења, свет постале мултиполаран“, рекао је Шолц.

„А то значи да постоји много јаких држава и сила у свету. То су земље које могу да утичу на будући развој догађаја – не само САД и Кина, како неки мисле, већ и многе друге нације Азије: Кореја, Јапан, Вијетнам, Индонезија, Малезија, Индија на пример. Јаке земље из Африке или с југа Америке подићи ће свој глас када је у питању развој догађаја у свету.“

А шта би у пракси значили ако свет не би био мултиполаран, односно ако би доминирала „два пола“ – САД и Кина? И то тако снажно да се Немачка између та два тешкаша нађе дословно „уклештена"?

Једна студија немачке Фондације Бертелсман бавила се изазовима пред којима се налази немачка економија. У том документу развијени су различити „сценарији глобализације“, и сви они указују на и те како ризике по немачку извозно оријентисану привреду. Код свих пет будућих сценарија – који су развијени у сарадњи са Савезним удружењем немачке индустрије (БДИ) – може се рећи да ће Немцима убудуће у лице дувати јачи ветрови у глобалном одмеравању снага.

У тој студији може се видети шта у ствари значи „сценарио Г2“ – како свет у којем правила игре диктирају САД и Кина назива Фондација Бертелсман. То је уједно и сценарио у којем ЕУ није способна да се обраћа „једним гласом“, када је реч о спољној и економској политици и наступу према Пекингу. Фондација ту говори о „свету у трајној кризи“ који ништа добро не доноси извозно оријентисаној Немачкој.

Много говори и чињеница да би немачки интереси били „релативно добро заштићени“ у сценарију који предвиђа „нови Хладни рат“, у којем би углавном САД, Европа и Кина доминантно одређивали светска збивања

Берлински труст мозгова „Мерикс“, који се у свом раду бави Кином, пре неколико недеља сумирао је актуелну ситуацију по питању кинеске спољне и економске политике.

У истраживању под насловом „Корекција курса: променљиви кинески приступ економској глобализацији“ аутори указују да доносиоци одлука у Пекингу све интензивније диктирају правиле игре по питању економске сарадње с међународним партнерима. То би могло да има огромне последице по немачке фирме у Кини.

Стране компаније у Кини су „де факто на путу“ да постану све више кинеска предузећа, а не као до сада – фирме које су интегрисане у глобалне дистрибутивне токове светске привреде.

„Оне се не одвајају од Кине, више се може рећи да своје пословање у Кини одвајају од својих глобалних бизниса“ – тако гласи закључак анализе берлинских стручњака за Кину. И при том је то само једна, али ипак кључна последица нове кинеске економске доктрине – познате под именом „два крвотока“.

На примеру немачких произвођача аутомобила и машина јасно се види у којој мери немачки привредни раст зависи од развоја кинеске коњунктуре. Ако Кинези купују много немачких производа, онда то Немачкој доноси добру зараду и гарантује благостање у земљи.

„Да Кинези протеклих година од нас нису куповали толико пуно аутомобила и машина, то онда не би било добро за нашу привреду. Постоји корелација између кинеског и немачког економског раста. То је неугодна истина, али то је тако. Да ли желимо то да угрозимо у временима након ере Ангеле Меркел“, запитао се недавно публициста и добар познавалац Кине Волфганг Хирн у чланку који је објавио у листу „Берлинер цајтунг“.

Странке нове коалиције, како стоји у уговору, желе и убудуће да форсирају тесне односе са САД и другим „партнерима који деле исте вредности, као што је Аустралија, Јапан, Нови Зеланд и Јужна Кореја“. То су заједничке вредности, попут демократије и људских права, и оне би у будућој спољној политици Берлина требало да буду мало јаче гурнуте у први план.

„Желимо и морамо да креирамо наше односе с Кином у оквиру димензија партнерства, такмичења и ривалства система. Желимо да сарађујемо с Кином где год је то могуће, али имајући у виду људска права, као и важеће међународно право“, наводи се у коалиционом уговору будуће немачке владе, пише Дојче веле.

Али, шта ће да ураде Немачка и Европа ако Пекинг не буде хтео да прихвати сарадњу по правилима игре „семафор-коалиције“ која се базирају на поштовању одређених вредности?

 

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Кад су год левичари владали у земљама Великих играча, избијале су којекакве глупости, које је десница касније пеглала колико је могла. Сетимо се славопојки Деведесетих на рачун победа левице у Великој Британији, САД, Немачкој... истих оних левичара који су распалили по нама 1999. Да није било десничара Ширака, пливали би Београђани преко Саве и Дунава. Ево их левичари у Немачкој - поново крећу...
драган лучић
''Немачка заузима нови курс према Кини'' је отприлике исто као ''Црна Гора заузима нови курс према Немачкој''.
драган лучић
Зато пише ''отприлике''. Јер није потпуно исто. Флоскула о копирању. Сви копирају све. Није свака нација стварала свој периодни систем елемената, једном кад га је Мендељејев направио. Нити свој ауто, авион, рачунар... Немци могу само да сањају о неким технолошким достигнућима Кинеза попут Мициуса. Али свако има право на свој избор, рече ђаво и седе у коприве. Задржите ваш Сименс а ја ћу свој Шиаоми.
Jimmy
Nije, s obzirom da Nemci ne trce da kupuju crnogorske automobile i da kopiraju njihovu tehnologiju.
bata
eh kad bi svet mogao biti onakav kako ga zapadnjaci zamišljaju.... na svu sreću rusi , kinezi i ostali su se opametili i otvorili oči.
Горка истина
У Русији десетине фабрика производе робу немачких фирми. У Немачкој ни једна не прави руски гас.
Mustafa Aga
Nije prvi a izgleda ni zadnji put da su Nemci na pogreshnoj strani istorije...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.