Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Родитељске заблуде

Данашње маме и тате често примењују моделе васпитавања које су и сами искусили као деца, али многа од тих понашања су погрешна и застарела, поручује Јелена Холцер
(Фотографије Pixabay)

Свака мајка и сваки отац о себи мисле као о посвећеном, пожртвованом родитељу, поред осталог зато што су и сами васпитавани да те особине сматрају за најважније у одгајању детета. Уз њих, прихватили су и низ других „васпитних вредности” , не доводећи их у питање, јер су се тако понашали и њихови родитељи, баке и деке.

Многа од тих уверења су, међутим, погрешна и застарела, и њима штетимо и себи и деци, сматра Јелена Холцер, оснивачица „Школе за родитеље”, која је своја вишедеценијска искуства у педагошком раду с децом сажела у неколико књига. Последња, „Како се читају деца”, поред осталог говори управо о најчешћим родитељским заблудама.

Свака мајка се одмах заљуби у своју бебу. Нетачно! Некима је потребно време да упознају новорођенче и с њим успоставе доживотну емотивну везу, наводи ауторка.

Добра мајка ће напустити посао и остати код куће с децом. Напротив, запослене маме могу бити оптимистичније, самопоузданије и ведрије особе, нарочито ако су задовољне оним што раде, а та позитивна осећања ће пренети и на децу.

Уколико се родитељи сукобе с дететом, требало би да се држе заједно. У ствари, важније је да свако заступа оно мишљење у које сам верује, иначе губи ауторитет. Сем тога, неправедно је да се родитељи сврставају на једну страну насупрот детету. Само у случају великих, животних одлука заиста је важно да оба родитеља заступају исто, заједничко мишљење, јер тако удвостручују ауторитет.

Јелена Холцер (Фото лична архива)

Мала деца – мала брига, велика деца – велика брига. Колико пута смо чули ову „народну мудрост”, али заправо ништа је не потврђује. Свака развојна фаза у одрастању детета уз предности доноси и замке и искушења. Можда су она већа како су деца старија, али како ће кроз њих проћи и да ли ће родитељима донети већу или мању бригу зависи од самих родитеља.

Родитељ је детету најбољи пријатељ. У ствари, није и не би ни требало да буде, то није његов задатак. Деца ће увек налазити пријатеље међу вршњацима, али друге родитеље никад и нигде.

Агресивне игре и играчке развијају агресивност. Иако се овај аргумент често потеже, чињеница је да на то да ли ће дете бити насилно утиче више фактора: садржаји које упија преко телевизије и компјутерских игара и из непосредног окружења, а највише – утицај родитеља. Уколико пред собом нема модел (толерисаног) агресивног родитељског и вршњачког понашања, дете се сигурно неће развити у насилника.

Насилна деца су у ствари безобразна и неваспитана. Објашњење је, међутим, сложеније. Својом агресивношћу дете често покушава да привуче пажњу родитеља или да искали накупљено незадовољство или копира понашање укућана.

Даровито дете резултат је ангажовања и посвећености родитеља. Заблуде и предрасуде у вези с талентом деце су међу најбројнијима, на пример, сматра се да је талент или у потпуности наследан или искључиво резултат рада родитеља и наставника. Јелена Холцер саветује родитељима да оно што могу и што би требало да учине јесте да посматрају своје дете и кад препознају неку добру особину или таленат, усмере га у одговарајућем правцу.

Дететов проблем је и проблем родитеља, верује већина мама и тата, који наравно онда покушавају и да пронађу за њега решење. Међутим, тврде стручњаци, једини прави начин је да дете само потражи своје решење, уместо да прихвати оно које му наметну родитељи. Њихова је улога да га саслушају и подрже. „Можда је ваш одговор најбољи на свету, али дете до њега треба да дође самостално, за своје добро”, истиче психолог.

Јединци су размажени и себични. Јесу... понекад. Баш као и друго или пето дете у породици. На размаженост и егоизам не утиче број браће и сестара, него неповољан, најчешће попустљив став родитеља. Дешава се, додуше, да јединци који расту окружени искључиво одраслим особама немају прилике да се науче социјалним вештинама и комуникацији с вршњацима и то им онда треба омогућити.

Батине су из раја изашле, то је још једна „народна мудрост” у васпитавању деце која се у нашем друштву преноси с колена на колено. Истина је да је телесно кажњавање веома далеко од раја. Нарушава однос између родитеља и детета јер код њега изазива страх, кривицу и лоше мишљење о себи, утиче на развој личног незадовољства и несигурности, нарушава достојанство, интегритет па и здравље детета. Оставља последице чак и кад видљиве повреде и ожиљци нестану, а једна од њих је трајни губитак поверења у родитеље. Зато заборавите на реченице типа „И мене су родитељи тукли, па шта ми фали?”, „Понека ћушка не може да шкоди” и „Бијем дете само кад заслужи”.

Дечаци никад не плачу – опасан је стереотип који веома неповољно утиче на њихову психу, јер им ускраћује могућност испољавања сопствених осећања. Тврдња да плакати није мушки, баш као и да девојчице не треба да вичу, води ка томе да као одрасле особе мушкарци не знају шта би с тугом и сузама, а жене с бесом и незадовољством, па и једни и други такве емоције потискују.

„Ко се бије – тај се воли”, често се изговори у шали, али у ствари тако учите своју ћерку да толерише кад је неки дечак удари, уштине или почупа, пошто трба да мисли да тако он показује да му се она свиђа. Касније ће тако толерисати насилног партнера, колегу, шефа.

Родитељи увек морају бити доследни у понашању према детету. Иако ово звучи лепо, логично и важно – нарочито кад је реч о успостављању граница (не)дозвољеног понашања – чињеница је да нико није у стању да се увек и бескомпромисно држи сваке своје одлуке. Понекад то чак није ни препоручљиво: у промењеним околностима може постати штетно и нанети детету много бола и патње. Зато, уместо инсистирања на доследности по сваку цену, Јелена Холцер поручује родитељима: останите отворени и спремни на дијалог.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Психолог, педагог, неко спомену и неуролога, све стручњак до стручњака, који деле савете као рецепте за колаче, а ја бих само да видим како су они, сваки појединачно, васпитали своју децу и каква су им деца. Лако је другоме делити савете, јер туђе дете не боли као своје. Лепо је моја мама говорила: ''Своје месо се не једе!''. Тако се и своје дете другачије гледа, него туђе. Ја их имам троје. Сада су већ своји људи и задовољан сам како смо их подигли, мада је свако од њих другачија прича.
Nikola
A na fotografiji 2 zenske osobe setaju dete. Slucajno ili namerno? U tekstu se pominju mama i tata.
Zoran
Nema vaspitanja, ima dresure. Kad ode od vas dresura vise na vazi i ide njegov pravi karakter.
Djope
Имам пријатељицу која је дечији педагог и психолог, и за коју знам да је своје дете васпитала "потпуно модерно", слично неким прелозима из овог текста. Дете је израсло потпуно проблематично и неваспитано. На крају су га исписали из школе, јер то "није била најбоља средина за њега". Нека хвала.
Lillah
Politika (nauka) nazivanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.