Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поштовање према Ататурку јаче од страха од короне

Судар две Турске, оне Мустафе Кемала и ове Ердоганове, осећа се у многим сферама, али реформе „оца Турака” биле су тако дубоке да их није лако поништити, што зна и данашња власт
Споменик Ататурку на тргу Таксим у Истанбулу (Фото Анђелко Васиљевић)

Упркос епидемији короне, која сваког дана однесе и по двеста живота, Турци су и овог новембра масовно обележили годишњицу смрти оснивача републике Мустафе Кемала Ататурка. Маузолеј Аниткабир у Анкари су поводом 83. годишњице Ататуркове смрти обишле хиљаде грађана и највиши функционери земље.

„Никада нећемо дозволити да неко угрози интегритет наше земље, опстанак државе, мир и њено јединство, као и вековне вредности наше племените нације”, уписао је председник Тајип Ердоган у књигу утисака поводом годишњице смрти Мустафе Кемала, који је створио турску републику у данашњим границама и извршио дубоке реформе калифата. Због тога је и добио надимак Ататурк – отац Турака.

„Човек као појединац је осуђен да умре, али његово дело остаје генерацијама које долазе. Република ће остати да живи и после мене. Увек”, последње су Ататуркове речи које су забележили његови пријатељи и сарадници.

У владајућој Партији правде и развоја (АКП), која има исламистичке корене и на власти је скоро две деценије, у оваквим приликама приметно прећуткују Ататуркове реформе, али се не усуђују да оспоравају његове заслуге за стварање велике турске државе како не би изгубили гласове грађана за које је он био и остао велики државник. Када је дошао на власт 1923. године, Мустафа Кемал је укинуо калифат, раздвојио државу од цркве, уместо верског, увео европско грађанско право, скинуо фесове и фереџе, изједначио права жена и мушкараца, увео ново модерно писмо, претворио Аја Софију у музеј…

Када је на крају Првог светског рата Османско царство распарчано на интересне сфере Велике Британије, Француске, Италије и Грчке и сведено на централну Анадолију, Ататурк је повео рат за ослобођење. Он је повратио отете територије и, захваљујући томе, Лозанским уговором 1923. године створена је Република Турска у данашњим границама. Те заслуге не усуђују да му оспоре ни они који му не аплаудирају због увођења секуларног система и укидања калифата.

Грађани не заборављају његове заслуге иако многи нису били рођени када је умро у Истанбулу у новембру 1938. У првих десет месеци 2021. маузолеј Аниткабир обишло је милион и по грађана – 400.000 више него целе прошле године, када је почела епидемија. Пре тога његов гроб је годишње посећивало и по више од осам милиона грађана, међу којима је било и странаца.

Локални медији илуструју то разговорима са грађанима.

„Преклињем младе људе да покажу поштовање према Ататурку. Без њега ми не бисмо имали ово што сада имамо, овакву земљу”, каже Мукадес Кокераип Чирак, која је једну собу у свом дому у Једрену претворила у Ататурков музеј.

Гуркан Гурбиз, који је у годинама, показује комплет насловних страна новина које су писале о годишњици Ататуркове смрти. „Ово ће бити најбоље наслеђе које ћу оставити својој деци”, уверен је он.

Када је у питању однос према Ататурку, многи Турци не могу да забораве потез који је пре пет година повукао Азиз Санкар, Турчин, професор Универзитета у Северној Каролини, који је 2015. поделио Нобелову награду за хемију са још двојицом научника.

„Ово признање припада Ататурку и Турској. Ја увек истакнем да сам дете његове републике”, изјавио је Санкар и предао медаљу особљу Маузолеја на Аниткабиру.

Он је то и објаснио: рођен у сиромашној породици у источној Анадолији, као једно од осморо деце, да није било Ататуркових реформи, не би могао да се школује, не би видео ни Истанбул, а камоли Америку и Стокхолм, и не би знао шта је то Нобелова награда. Паре које је добио од шведске академије, 350.000 долара, наменио је за школовање талентованих турских студената.

Судар две Турске, оне Ататуркове и ове садашње, Ердоганове, последњих година осећа се у многим областима. Нове власти отварају верске школе на сваком кораку, стварају нову „верски образовану генерацију”, вратиле су фереџе у државне службе, школе и универзитете, поново су претворили Аја Софију у џамију, повремено се могу чути предлози и да се секуларизам избаци из устава. Али Ататуркове реформе, које су почеле пре сто година, пустиле су дубоке корене и није их лако ишчупати, што схватају и садашњи властодршци.

„Турска је секуларна и биће секуларна”, често се могу чути поруке младих на протестима у Истанбулу, Анкари и Измиру.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Iso B.
Erdogan je veliki drzavnik koji je svoju politiku prilagodio danasnjem vremenu. To potvrdjuje i odavanje poste Ataturku iako je pre dolaska na vlast to bilo tesko zamisliti.
ANALITICAR
Mustafa Aga to vracanje u Srednji vek znaci pretvanje Aja Sofije i jos nekoliko crkava u Turskoj u dzamije kao sto je to u srednjem veku radio sultan Mehmed, to je kada se precutno dozvoljava sserijatski brak u kome su zene robinje, to je kada Erdogan kaze da je Kosovo Turska a Turska Kosovo, to je kada se sa armijom direktno mesa u unutrasnja poitanja Sirije, Iraka, Kipra, Libije, zemalja koje su nekad bile u sastavu otomanske imperije.
ANALITICAR
Erdogan je veliki politicar. Kada je dolazio na vlast bio je protiv Ataturka. U medjuvremenu je shvatio da ne moze glavom kroz zid i da ne moze da vrati zemlju u srednji vek. Zato se 20 godina odrzao na vlasti i sigurno ce jos vladati.
Mustafa Aga
Gospodine Analiticar...Vidim da vam je analiza jaka strana...Kako to mislite da bi Erdogan zeleo da vrati zemlju u srednji vek...Vi mislite da je poboznost jedne zajednice u koliziji sa razvojem savremenog drushtva... Pa kako to da su Erdogan i njegova partija pobozni a razvili Tursku do jednog visokog nivoa u svakom pogledu...
Mustafa Aga
To shto je oslobodio delove Turske i ujedinio Tursku; to je uredu..Ali da ukine Kalifat (u chije vreme je Turska dostigla svoj maksimum u svakom pogledu) i da Tursku pretvori u sekularnu drzavu...To je veliki fijasko...Da li se Turska zaista preporodila posle ovih sekulararnih, antipoboznih promena..Da li su opet postali svetska sila kao shto su ranije bili..Naravno da nisu.. Erdogan je puno toga uradeo sa svojom partijom i doveo Tursku na jednom mnogo zavidnijem nivou nego shto je Turska bila..
Ataturk i Tito
Danas je Dan republike, 29. novembar. Zamislite situaciju da je Vučić polozio vence u Titov mauzelej na Dedinju kao sto je pre nekoliko dana uradio Erdogan na Ataturkov mauzelej u Ankari. Beograd bi se istog časa pretvorio u haos. U Turskoj su to mudro ili pozdravili ili otćutali.
Александар М. Миладиновић
Ататурк је у рату са Грчком одбранио и поново ујединио Турску (која је била подељена између великих сила), док је Тито поделом Југославије Србију обогаљио. Чак је и Косову и Војводини дао аутономију. Не могу Тито и Ататурк никако да се пореде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.