Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад блокада путева угрози слободу кретања

У кршење закона Републике Србије ушао сам апсолутно свесно како бих заједно са народом спречио знатно већу неправду, каже за „Политику” Саво Манојловић, један од организатора суботњег протеста
Група грађана је у суботу ѕауставила саобраћај на међународном путу Е-70 кроз Београд (Фото А. Васиљевић)

Председник Србије Александар Вучић оценио је да су демонстранти који су 27. новембра блокирали ауто-путеве у Србији кршили Устав и слободу кретања. Блокирајући важне саобраћајнице, оценио је председник, они су прекршили елементарну норму, а то је слобода кретања, а потом додао и да су „угрожавали више слобода других људи”. Казао је и да скуп није био пријављен у складу са законом.

Вучићева изјава да су демонстранти прекршили највиши правни акт и закон поделила је јавност. На једну страну сврстали су се они који тврде да питање блокаде путева није регулисано Уставом, већ законским нормама. На другој страни, нашли су се они који су оценили да је председник био у праву када је говорио о кршењу Устава.

Саво Манојловић, председник Удружења за заштиту уставности и законитости и један од организатора суботњег протеста, каже да протестанти нису прекршили Устав и да би, евентуално, могли да одговарају за нешто друго.

– Председник државе би требало да зна да питање блокаде путева није регулисано Уставом, већ законским нормама. Блокада ауто-пута јесте тежи облик и може потпасти под кривично дело. Проходност ауто-пута регулисана је међународним конвенцијама и спада у обавезу државе. Свесно смо блокирали „Газелу” да бисмо спречили разарање правног поретка кроз неуставне законе – казао је Манојловић за „Политику”.

Он је додао да је у кршење закона Републике Србије ушао апсолутно свесно како би заједно са народом спречио знатно већу неправду, којa је подразумевалa легализацију отимачине и одузимање суверености од грађана.

– Могу да ме осуде због организовања противзаконитих блокада, али ће историја свима нама који смо спроводили блокаду дати за право – оценио је председник Удружења за заштиту уставности и законитости.

Насупрот Манојловићу, Милош Станић, доктор уставног права запослен у Институту за упоредно право, каже да је ствар прилично јасна.

– Устав каже, крајње одређено у члану 54. да је мирно окупљање грађана слободно, те да окупљање у затвореном простору не подлеже одобрењу, ни пријављивању, док се зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују државном органу, у складу са законом. Сасвим логично, Устав предвиђа и да се слобода окупљања може законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије. Без било каквог додатног мисаоног расипања, кључно је упитати се на овом месту да ли је конкретно окупљање било пријављено, у складу са законом. Уколико је одговор позитиван, противуставности нема. Међутим, уколико је негативан, онда је противуставност таквог деловања, чини се, очигледна – каже др Станић.

Даље, наводи наш саговорник, Закон о јавном окупљању разрађује норме Устава, па се окупљањем  сматра окупљање више од 20 лица ради изражавања, остваривања и промовисања државних, политичких, социјалних и националних уверења и циљева, других слобода и права у демократском друштву. То, оцењује др Станић, није спорно. Законом се предвиђа да окупљање није дозвољено на местима на којима се одржавањем окупљања крше људска и мањинска права и слободе других, угрожава морал или на местима која су затворена за јавност.

– Да ли је окупљање било одржано на местима на којима се одржавањем окупљања крше људска и мањинска права и слободе других? Да ли неко тада није могао да оде у посету болесном родитељу, детету, пријатељу, рођаку? Да ли је тада неко касније стигао у болницу? Можда је нека трудница баш тада кренула на хитан порођај. Ето, на ова питања би могао да одговори сваки читалац и да на тај начин сам закључи колико јасна норма олакшава посао правницима – закључио је др Станић.

Не желећи да коментарише конкретне догађаје с обзиром на то да тренутно обавља функцију судије Уставног суда, Владан Петров, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду, подсетио је на речи које је изрекао пре две и по године, а то је да је одлика демократске државе толерантно поступање, односно омогућавање грађанима да изразе своје политичко и свако друго мишљење.

– Али, упозоравам и апелујем на све грађане да поштују Устав, законе и права других јер је то обележје сваке модерне правне државе. Уколико се та граница пређе, онда надлежни државни органи имају правну обавезу да делују у складу са Уставом и законом – рекао је Петров.

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Не бих да се упуштам у дубљу полемику, али бих свакако волео да ми неки врсни познавалац уставног права објасни како интерес физичког лица (да гради нешто на некој атрактивној локацији) може бити јавни интерес? Такође, како то физичко лице може добити својину над јавним својином без надокнаде ако влада оцени да је то јавни интерес? Све ово је по новом закону о експропријацији омогућено!! Нема јавног интереса где нечија својина (приватна или јавна) прелази у приватно власништво другог лица!!!
dusan1
Očigledno da Srbi imaju 'kratak fitilj' i još kraće pamćenje. Oduvek (od hajduka i plački haračlija) se ovde politika vodila po drumovima . Da ne pominjem 5 oktobar i ostale proteste u zadnjih 20-30 godina . Ko sada zagovara pravo na 'čiste' puteve neka se priseti na koliko je i sam protesta i demonstracija učestvovao !
Dzordz
Neka blokiraju 6 meseci. Neće dobiti ni jedan glas više. Naprotiv.
Milan Subotic
A sta ako po hitnom postupku dodju da tebe isele iz kuce?
SrdjanM
Dobro razmislite, možda je i u vašem dvorištu, pod vašom kućom nešto vredne rude, ili je možda slučajno na putu nekom budućem "važnom" projektu... Ako država odluči, svako je potencijalni bezkućnik.
ivan
Нико никога неће иселити присилно или украсти оно што је нечије. Шта ће бити? Доћи ће држава и понудити паре, које су често много веће од реалне. И просечан човек са ових терена ће то здушно прихватити. После ће или да ћути или да се жали како му је неко узео дедовину, иако је сам пристао и продао за добар новац. Ово је толико виђен сценарио, готово отрцан. Али неки овде имају памћење златне рибице или свесно обмањују, тобоже се брину о правима народа.
Dejan
A da li neko krsi ustav time sto dolazi motkama i cekicima da bije demonstrante?
Vladimir
Da li neko krši ustav kada mučki udara, u glavu, čoveka koji samo stoji pored vozača vozila? Da li po zakonu čovek ima pravo da se brani ako mu je život ugrožen ili da brani drugoga, ako je život tog drugog ugrožen?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.