Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕСТО ИЗ ВЕСТИ

Арад окован короном

У овај румунски град на граници са Србијом стигли смо у дану када је ова земља поставила црни рекорд по броју умрлих од ковида 19. Тог 2. новембра, забележена је 591 смрт. Од тог броја, чак 541 особа није била вакцинисана
(Фотографије Сандра Гуцијан)

Вакциниши се.

Опусти се.

Поново живи.

Ове три поруке могу се прочитати на свим вакциналним пунктовима широм Арада, који су у облику белих шатора постављени испред тржних центара. У нама су само изазвали благу језу, али очигледно не и међу становницима града, пошто су шатори били сабласно празни и затворени.

Само 37 одсто вакцинисаних

У овај румунски град на граници са Србијом стигли смо у дану када је ова земља поставила црни национални и европски рекорд по броју умрлих од ковида 19. Тог 2. новембра, забележена је 591 смрт. Од тог броја, саопштили су румунски званичници, чак 541 особа није била вакцинисана. Овде је, иначе, мали проценат вакцинисаних грађана, тек 37 одсто. Такође, 90 процената хоспитализованих није примило ниједну дозу цепива.

За нас је тај дводневни боравак личио на повратак у прошлост: амбулантна кола која јуре с укљученом ротацијом и сиреном, забрана кретања од 22 часа до пет ујутро и затварање свих ресторана и кафића већ у 21 час. На јавне догађаје преко дана и у државне зграде могућ је улаз само с ковид сертификатом. Од ове мере, како смо могли да видимо, изузете су продавнице.

На поновно увођење полицијског часа утицала је и ужасна стопа смртности оболелих од вируса корона. Румуни су мало одахнули током лета, од 4. јула до 7. августа није био забележен ниједан смртни случај, а онда је све пошло по злу током септембра и октобра и кулминирало у првим данима новембра.

– Забрањене су свадбе, журке, сва окупљања, а обавезно је ношење маски чак и на улици. Ресторан затварамо у 21, како би до 22 часа дошли кући. Смањен је и број запослених, јер је влада прописала да се половина особља у свим фирмама пошаље на одмор или рад од куће. Никада није било овако тешко, а најјезивији је овај звук амбулантних кола која пролазе дан-ноћ – испричала нам је конобарица у хотелском ресторану, извињавајући се што нећемо моћи да будемо услужени после девет увече.

Дан смо искористили за цуњање по центру овог банатског места, фотографисању прелепих кућа с фасадама живих боја, дивних грађевина и цркава. Упркос времену које нас је послужило и јесењем сунцу, лице пандемије било је најјачи туристички утисак. Град је био готово пуст, а људи које смо сретали на улицама носили су маске и некуда журили погнутих глава.

Црни рекорд

У повратку, на граничном прелазу на којем није било ни једног јединог возила, уредно су нам прегледали ковид потврде и поново се изненадили што смо примили и трећу дозу. Да ли из радозналости или и због досаде, тек, задржали су нас који минут дуже распитујући се које цепиво смо примили, шта мислимо о вакцинацији, уз обећање да ће се и они одважити на тај корак.

Када смо се вратили у Србију, дочекале су нас вести о црном рекорду које су у истом дану поделиле Румунија и Бугарска. Чули смо и да је Румунија прешла бројку од 50.000 умрлих од почетка пандемије. За земљу са нешто више од 19.000 милиона становника, ово је заиста катастрофа националних размера. Док читате ове редове, наши стручњаци упозоравају на апокалиптичан сценарио уколико се настави овај тренд оболелих и не повећава број вакцинисаних. Наша порука: прочитајте опет она три реда с почетка текста.

Ближи Београду него Букурешту

Арад је смештен делом у румунском Банату, делом у области Кришана, а природну границу чини река Мориш која тече од Карпата. Занимљив нам је био податак да је град са скоро 160.000 становника ближи Београду него престоници Букурешту. Темишвар је удаљен на само четрдесетак километара, али смо посету овом граду оставили за други пут.

Caption

Град српске елите

Да нема ковида, обилазак историјских знаменитости Арада било би право уживање, јер се трагови историје, а она се протеже од 11. века наовамо, виде на сваком кораку. Овде је својевремено било седиште српских епископа, прва школа основана је још 1606. године, а најстарији записи говоре да се овде говорило „по влашки, српски и немачки”.

Ово је и родно место племића, доктора права и најбогатијег Србина тог времена, задужбинара и оснивача пештанског Текелијанума – Саве Текелије, који је ту и сахрањен, у Цркви Св. апостола Петра и Павла. Ова црква задужбина је граничарске породице Поповић, а њена спољашњост недавно је обновљена новцем Српске православне цркве, Савеза Срба у Румунији и румунске државе.

Средиште Арада очувало је дух прошлих времена и у њему се налази неколико тргова и паркова, окружених старим палатама, здањима и црквама. Велики број су дела српског архитекте Милана Табаковића, који је потекао из старе племићке банатске породице. Он је творац и катедрале, најимпозантније грађевине на главном арадском булевару.

Град је 1918. године припао Румунији, па је некада мађарска већина постепено замењена румунском. Један од седам братских градова Арада је и Зрењанин.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.