Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крај британске монархије на Барбадосу

Владавина круне над карипским острвом завршена је након 396 година церемонијом проглашења прве председнице, чиме је краљици Елизабети Другој укинута улога титуларног шефа државе
Ријана и председница Сандра Мејсон поздрављају грађане (Фото: EPA-EFE/Barbados TodayГлоса:

Барбадос је јуче постао република. Коначни раскид с британском круном после 396 година слави се као кад је острво скинуло ланце ропства. Војне параде и прославе на улицама и плажама пратиле су церемонију инаугурације председнице Сандре Мејсон у ноћи између понедељка на уторак. Она је прва особа на овој, симболичној функцији у најмлађој републици на свету. Управо је замена Елизабете Друге као титуларног шефа државе председницом Мејсон, која ће стајати у сенци премијерке, подстакла расправу о тежини и битности догађаја, поготову што тамо већи утицај од краљице има популарна певачица Ријана, која ужива статус националног хероја.

Што се односа према краљици тиче, анкета о ставовима мештана према монархији каже да је било какво дивљење одавно нестало на острву. Људи углавном не могу да наведу име још некога у њеној породици, осим принца Харија.

С друге стране Ријана, рођена на овом острву, појавом и песмом дала је ноту догађају којим је, уз раскид с британском круном, јуче прослављано и 55 година независности. Присутан је био и принц Чарлс, наследник престола. Деловало је да му није било нелагодно, можда пре досадно, али непријатности није било, јер је планирани протест због његовог присуства одбијен због ризика од ширења заразе вирусом корона.

Није случајно ни да је Барбадос постао република на важан историјски дан, јер има оних који кажу да острвљани тек сада постају апсолутно слободни.

„Наша земља мора да сања велике снове и да се бори да их оствари”, рекла је прва председница Барбадоса.

Напуштање колонијалне прошлости најавила је лани премијерка Миа Мотли, рекавши да ће избором Мејсонове потпуно раскинути с прошлошћу. Ланци „с руку” су скинути, али сада падају и ментални ланци. То је уједно можда и најпотпунији одговор онима који се питају зашто је ово уопште битно када овај потез практично не чини неку разлику јер је острво добило независност пре 55 година. Ипак, симболично постојање британске руке над острвом подсећало је мештане на столећа њиховог утицаја, укључујући више од два века ропства. Барбадос је коначну независност стекао 1966. године, али је до јуче задржао краљицу као титуларног шефа, као што је то случај у другим бившим британским колонијама, што их је психолошки деградирало. Описујући како се осећају, становници су до сада умели да кажу да имају своју нацију и јавне службенике који се морају заклети на верност суверену који није део њихове стварности. Свеобухватно истраживање о ставовима Барбадоса према краљевској породици које је објавио „Гардијан” сугерише да је макар 60 одсто мештана било за то да постану република. Знатан део становника острва од непуних 300.000 људи није био заинтересован да се изјасни. Више их је занимало како се раскид с монархијом одражава на њихов живот. Помињали су незавидну платежну моћ, трошкове живота и цене у продавницама које константно расту. Промена нема утицаја на трговину и економску ситуацију. Туризам као кључни део економије погођен је пандемијом.

Крај краљичине владавине уједно је и нужан корак ка добијању одштета за решавање историјских последица коришћења робова који су из Африке доведени да раде на плантажама шећера. Међутим, они тврде да постоје и важнији национални проблеми. Муче их и економска превирања изазвана пандемијом, која је у први план избацила проблем претераног ослањања на туризам, превасходно на британске госте. Туристи острво зову „мала Енглеска” јер тамо, рецимо, возе левом страном и играју крикет. Стога је формирање републике део шире агенде која подразумева грађење новог живота изван британских оквира. Лидери Барбадоса расправљали су о републици још од стицања независности 1966, када је први премијер рекао британском министру да његова нација неће више управљати колонијалном имовином. Било је тешко постићи овај циљ и многе владе Барбадоса су то избегавале, што због могућих подела, што због потенцијалног узнемирења у Британији, одакле долази више од трећине туриста.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zora
Idemo dalje. Ima jos zemalja pod Britanskom okupacijom.
Ognjen
Bolje da se mi bavimo svojom okupacijom najeftinijim u Evropi gasom jer sto kazu ako nesto izgleda da ima dobru cenu to ima i drugu, ne u parama, cenu.
Краљ ЛА
Али и даље добровољно остају чланови “британског комонвелта”, говоре енглески и људи имају англо саксонска имена ... Није шија него врат
Ivan
Ovo je naša prilika da se ubacimo umesto Barbadosa. Mislim, ostalo je upražnjeno mesto.
сивошевић
браво Бим!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.