Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНТА

Оболели од дијабетеса нису мање вредни чланови друштва

​Људи с дијабетесом су људи и нису мање вредни чланови друштва, нису оштећено добро и нису неспособни. Дијабетес није валидан разлог да се одбацују као пријатељи, романтични партнери или пословни људи
(Pexels)

Рођена сам 1995. године у Београду, а тип 1 дијабетеса дијагностикован ми је 2000. године. Због позитивног утицаја физичке активности на особе с дијабетесом, након дијагнозе сам почела активно да се бавим пливањем и од седме до 19. године такмичила сам се за Пливачки клуб „Партизан”. Активисткиња сам Удружења за борбу против дијабетеса „Плави круг”, као и Дијабетолошког савеза Србије. Ове године сам проглашена за светског младог лидера у дијабетесу, од стране Међународне дијабетес федерације – ИДФ.

Основне студије социологије завршила сам на Филозофском факултету у Београду, а мастер студије социологије и социјалне антропологије на Централноевропском универзитету у Бечу и Будимпешти. Планирам да упишем докторске студије из социологије и антропологије здравља и болести. Још током основних студија почела сам да се интересујем за социологију здравља и болести, а дипломски и мастер рад посветила сам теми стигме код дијабетеса, тачније радила сам дубинске интервјуе с особама које од детињства живе с типом 1 дијабетеса у Београду и истраживала где и у ком облику се све јавља стигматизација и самостигматизација, али и како се пружа отпор стигми.

Јелисавета Фотић, Удружење за борбу против дијабетеса „Плави круг” (Фото: лична архива)

Књига „Ми и други. Борба против дискриминације и других облика стигме код дијабетеса”, која је изашла из штампе прошле недеље, финални је продукт мог досадашњег рада и истраживања на ову тему. Како научне радове, нарочито дипломске и мастер, чита мали број људи, желела сам да цело моје знање преточим у питку, читљиву и јасну књигу, чији је циљ оснаживање људи с дијабетесом.

До сада се нико у Србији није бавио овом темом, а у свету за сада не постоје научни текстови о овој теми писани уз помоћ аутоетнографског метода, из угла особе с дијабетесом. Сама област здравља и болести у оквиру социологије у нашој земљи није развијена када су у питању органске болести. Из овога је јасно да се мало зна о стигматизацији људи с дијабетесом, као и о стигматизацији особа с другим органским болестима. Зато сам и написала књигу. Желела сам да мапирам стање у Србији по питању негативних искустава, али и да особама с дијабетесом дам глас.

У књизи објашњавам феномен стигме, дајем примере како изгледа стигма код људи с дијабетесом, пишем о значају језика који се употребљава од стране (али и према) људима с дијабетесом, указујем на то какви облици подршке (не)постоје, квантитативним истраживањем (упитником) мапирам живот с дијабетесом у Србији и откривам где је потребна промена, док квалитативним – дубинским интервјуима увиђам како конкретне негативне ситуације утичу на особу с дијабетесом и шта она ради или може да уради по том питању. На крају, нудим алате и механизме за пружање отпора стигми.

Најважнији резултати мог истраживања говоре о томе да се стигматизација у највишем проценту јавља на послу и при запошљавању и у основној школи (она се такође јавља свуда – на свим образовним нивоима, у партнерским везама, у породици и од стране пријатеља). Од пет делова стигме, најчешћи су дискриминација и изолација. Лоше је што деца која се налазе у развојном периоду, поред тога што морају да цео дан сваки дан живе с дијабетесом, додатно морају да се баве негативним искуствима које проживљавају од својих вршњака, наставника и других. Колико је то проблематично по психофизички разбој детета, говори искуство једног дечака који је попунио упитник, написавши да га је корона спасла. Због короне није морао да иде у школу и доживљава вршњачко насиље и успео је да се пребаци у друго одељење. Написао је: „Верујем у науку да ме излечи, овако је немогуће живети”, мислећи на свакодневно вршњачко насиље.

Лоше је и што се стигма јавља на радном месту, где људи треба да осигурају свој опстанак и опстанак своје породице, а ако доживљавају дискриминацију при запошљавању, добијају отказе због дијабетеса или бивају дискриминисани, јасно је да је ту потребна промена. Таквих примера је много, а ово је само један од њих: „Приликом запошљавања газдарици сам рекла да имам дијабетес, она је то прихватила нормално, али ми је након две недеље дала отказ јер сам, по њеним речима, неспособна за рад због дијабетеса.”

Главни циљ и главна порука књиге јесте да су људи с дијабетесом људи, да нису мање вредни чланови друштва, да нису неспособни за живот и рад. Да су и да треба да буду равноправни чланови породице, чије се мишљење уважава, да дијабетес није валидан разлог да се одбацују као пријатељи, романтични партнери или пословни људи. А ова порука није усмерена само ка људима с дијабетесом већ и ка свима који с нама долазе у контакт. Порука је и да нико није сам и да нико кроз негативне ситуације и суочавање с њима не мора да пролази сам.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.