Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 27. 11. 2021.

​Осамнаестовековна уметност или уметност 18. века

Чињеница је да се уз значење којим се указује на збир векова почело јављати и значење које се односи само на век који је обележен бројем у првом делу сложенице, али је тачна и констатација наше читатељке да такви примери изазивају недоумице
(Новица Коцић)

СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Наша читатељка Грозда Пејчић пише да је у свом вишедеценијском лекторском раду одговор на поједине језичке недоумице налазила у постојећој литератури, али да се недавно суочила са проблемом за чијим решењем још трага. „Радила сам лектуру књиге о Хиландару и приликама на Балкану у Османском царству у осамнаестом веку. Аутор на више места говори овако: ‘Када је у питању осамнаестовековна историја Хиландара…’, ‘Осамнаестовековна ћириличка грађа није била предмет систематске обраде и објављивања…’, ‘Потребно је препознати и проверити понекад митологизујуће ставове деветнаестовековне и двадесетовековне историографије…’ Курзивом обележене речи очито не говоре о трајању дугом осамнаест векова (равнајући се према значењу речи вековни ‘који траје више векова’ у Речнику САНУ) већ о припадању осамнаестом, деветнаестом и двадесетом веку. Проблем сам разрешила тако што сам реченице престилизовала у: ‘историја Хиландара у осамнаестом веку’... и сл. Остаје, међутим, чињеница да се у нашем говору исти облици користе и у једном и у другом значењу, односно да морамо да нагађамо да ли, рецимо, ’двадесетовековна историја хришћанства’ значи да она траје двадесет векова или има одређене специфичности у двадесетом веку.“

Примери из електронског корпуса Математичког факултета у Београду показали су, као што је констатовала и наша читатељка, да постоји не тако мали број новијих потврда овог типа речи са значењем ‘који је карактеристичан за век који је означен бројем у првом делу сложенице’ или ‘који је настао, који се догађа у том веку’ и сл., као, нпр.: „Codex Escurialensis чини леп петнаестовековни пример, а сачуван је и један број из шеснаестог века“, „Радња романа се догађа и у осамнаестовековном Бечу“, „To je схватање које је свој врхунац постигло у време осамнаестовековног и деветнаестовековног рационализма“ итд.

С друге стране, постојећа литература и речници базирани на обимној грађи потврђују једино значење ‘који траје онолико колико каже број који је у првом делу сложене речи’. У Речнику српскога језика Матице српске налазимо примере – двовековна власт ‘власт која траје два века’, петовековно ропство ‘ропство које траје пет векова’, десетогодишњи рат ‘рат који траје десет година’, деветомесечни курс ‘курс који траје девет месеци’, десетоминутна пауза ‘пауза која траје десет минута’. У Речнику САНУ придев двовекован дефинисан је: ‘који траје, постоји два века’ (двовековна немачка влада, двовековно четовање), а у шестотомном Речнику Матице српске пример петовекован: ‘који траје пет векова’ (петовековне муке). Итд. Дефиниције првих делова оваквих сложеница такође исказују ово значење: деветнаесто- ‘први део сложеница које значе неки збир или сложеност од деветнаест предмета, делова или других појмова’: деветнаестовековни…, а тако и: осмо-, девето-, десето- итд.

Чињеница је да се уз значење којим се указује на збир векова почело јављати и значење које се односи само на век који је обележен бројем у првом делу сложенице, али је тачна и констатација наше читатељке да такви примери изазивају недоумице (врло је илустративан њен пример „двадесетовековна историја хришћанства“, а додајмо и пример петовековно ропство, који би се, прихвате ли се оба значења, могао тумачити и као пет векова ропства и као ропство у петом веку). Зато сматрам да за речи типа деветнаестовековни, двадесетовековни итд. треба оставити значење ‘који траје деветнаест, односно двадесет векова’ и сл., а оно што је настало или се догодило или се односи на деветнаести, односно двадесети век треба исказати онако како је то учинила наша читатељка Грозда Пејчић – ‘историја Хиландара у 18. веку’, ‘ћириличка грађа из 18. века’ итд.

Сигурна сам да ће бити оних који ће рећи да се зна да ни Хиландар ни ћириличка грађа не постоје осамнаест векова и да забуне не може бити. Међутим, сматрам да језик мора бити недвосмислен и јасан и онима који мање или мало знају у некој области, као и да је далеко више оних примера који могу бити нејасни.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

popchulle
Smešna dilema. Jasno je da primeri iz naslova imaju različita značenja, a onaj ko pokušava da im da isto značenje jednostavno nije dovoljno pismen. Sramota je o ovome voditi polemiku.
Билет и треска
Мислим да се не ради о недоумици, него о утицају енглеског језика и механичком усвајању буквалних, а нетачних превода, услед непознавања духа српског језика. Најбољи пример је: "My name is X.Y.", који је код нас, нажалост. већ одомаћен као (погрешно) "Моје име је X. Y". Тако се, погрешно, "18th century" механички усваја као "осамнаестовековна". Данашње младе генерације уче српски језик на погрешан начин, путем кратких еелектронских, сведених формата. Треба читати књиге, лепу и добру литературу.
Коста
Сасвим тачно. Ради се о "дивљем" учењу енглеског.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.