Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цене хране и даље расту

Цене житарица, шећера, биљних уља, млека и млечних производа и меса, порастао је за 27,3 одсто у односу на новембар 2020. године
Цене хране у свету расту четрвти месец заредом (ЕПА ЕФЕ - А.П.)

РИМ – Цене прехрамбених производа на међународним тржиштима порасле су у новембру четврти месец заредом, вођене снажном потражњом за пшеницом и млечним производима, објавила је данас Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Индекс цена хране, који израчунава ФАО, износио је у просеку 134,4 поена прошлог месеца, што је његов највиши ниво од јуна 2011. и раст од 1,2 одсто у односу на октобар, наводи се у извештају објављеном на веб сајту те светске агенције.

Овај показатељ, који прати месечне промене глобалних цена пет основних животних намирница - житарица, шећера, биљних уља, млека и млечних производа и меса, порастао је за 27,3 одсто у односу на новембар 2020.

Највећи раст су у новембру су забележиле цене млека, за 3,4 одсто у односу на претходни месец, што је резултат снажне глобалне увозне тражње за путером и млеком у праху, јер су купци настојали да обезбеде спот испоруке у очекивању да ће се ситуација с понудом на тржишту погоршати.

Житарице су поскупеле за 3,1 одсто у односу на октобар, а у поређењу с новембром 2020. године бележе раст цена од 23,2 процента. Извозне цене кукуруза су благо повећане, међународне цене пиринча су остале углавном стабилне, док су цене пшенице достигле највиши ниво од маја 2011.

Пораст котација пшенице је одраз велике потражње у условима оскудне понуде, посебно пшенице високог квалитета, али је њиховом повећању допринела и забринутост због превремених киша у Аустралији и неизвесност у погледу потенцијалних промена извозних мера у Руској Федерацији.

Цене шећера су у новембру напредовале за 1,4 одсто на месечном нивоу, док су на међугодишњем скочиле за скоро 40 процената. Тај раст је првенствено вођен вишим ценама етанола, мада су велике испоруке из Индије и позитивни изгледи за извоз шећера из Тајланда ублажили притисак на узлазни тренд котација.

Што се тиче биљних уља, њихове цене су опале за 0,3 процента са рекордног нивоа достигнутог у октобру, услед појефтињења сојиног и репичног уља, као и нижих цена сирове нафте. Глобалне цене палминог уља остале су чврсте.

Међународне цене меса су такође пале за 0,9 процената, четврти месец узастопно, под утицајем смањења кинеских куповина свињског меса. Снажно су потонуле и котације овчијег меса због повећане извозне понуде из Аустралије. Цене говеђег и живинског меса су углавном мировале, преноси Танјуг.

У одвојеном извештају, који је такође објављен данас, ФАО предвиђа да ће светска производња житарица износити на 2 791 милион тона у 2021. години, што је нови рекорд и за 0,7 одсто више него прошле године.

У поређењу са 2020. годином, процењује се да ће производња житарица крупног зрна и пиринча широм света порасти за 1,4 одсто, односно 0,9 одсто, респективно, док ће производња пшенице опасти за 1,0 проценат.

Такође се предвиђа да ће глобална потрошња житарица у 2021/22. години порасти за 1,7 одсто на 2 810 милиона тона, те да ће светске залихе житарица до краја сезоне 2022. године пасти за 0,9 одсто.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Повећање цена хране уопште није краткотрајна појава. Сви чиниоци производње су поскупели тако да ће следећа жетва тешко бити јефтинија од овогодишње.
boza
Tek toliko o onome da ce prehrambena kriza pogoditi samo siromasne zemlje.
Mare
Pogodiće sve ali će simašne zemlje gore proći. Uzmimo za primer da naš čovek proizvede 100t pšenice. Gde će prodati kod nas za 3e/kg ili u Nemačkoj po 15e/kg? Kada svi to urade ostaćemo bez nje pa ćemo uvoziti iz neke druge zemlje po recimo 8e/kg. Time će hleb poskupeti, tražiće se veće plate kako bi imali da preživimo, da bi imali veće plate moraju sve cene da se podignu i ma kraju će taj imati više apoena ali će kupiti isto ili manje. A da ne pričamo što ljudi više cene uvoznu robu od domaće.
Борис М. Бања Лука
@boza Цијене хране не утичу на богате. Такви немају појма колико кошта векна хљеба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.