Бронзана Дијана надомак ауто-пута „Милош Велики”

Ваљево, Непричава – Дугачка „змија” огромног насипа будуће брзе саобраћајнице Ваљево–Лајковац, која ће спојити град на Колубари са ауто-путем „Милош Велики”, прекинута је у селу Непричава на извесно време. С разлогом. На заравњеном делу терена, издигнутом изнад Колубаре тако да га река никад не плави, археолози су, обављајући надзор на траси пута, лоцирали остатке грађевине из римског доба... Када је истраже и све документују, радови на изградњи пута биће настављени.

Према речима Радивоја Арсића, археолога у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, реч је о сеоској кући породице вероватно нижег сталежа, с краја трећег и, могуће, већег дела четвртог века нове ере.

– Објекат је димензија 12 пута 16 метара, са апсидом која се, по правилу, налази на североисточној, односно северној страни грађевине подељене на неколико просторија које још нисмо успели да дефинишемо – навео је за „Политику” Арсић. Додао је да је темељ грађевине од камена, док су зидне конструкције биле од дрвета и блата, а кров, као и на другим римским грађевинама, од опеке теголе. Управо та опека је археолозима „сигнализирала” да се овде налази нека грађевина, јер је урушавањем комплетног крова „обележила” границе објекта. Пошто зграда нема чврсте структуре, наводи овај археолог, када археолози заврше свој део посла, радови на брзој саобраћајници биће настављени.

Посебну вредност међу пронађеним остацима, Арсић каже, има бронзана скулптура вероватно богиње Дијане, величине људске шаке, која је била део неке дрвене конструкције, могуће намештаја...

– У овом крају има веома мало предмета из доба Римског царства, тако да је ово редак проналазак. Он показује и да је покућство у овом објекту било уређено и не толико сиромашно – додаје ваљевски археолог. Поводом овог налаза он износи и претпоставку да је предмет рађен за локално становништво које је у четвртом веку и после тога вероватно гајило склоности ка паганским божанствима.

Ту Арсић прави паралелу са одраније познатим и прилично истраженим археолошким локалитетом Анине у селу Ћелије код Лајковца. Тамо се, недалеко од ушћа реке Љиг у Колубару, налазе остаци једне од најбоље очуваних и најпространијих римских вила из периода трећег и четвртог века нове ере.

– У Анинама нема ниједног предмета који може да укаже на неку паганску религију, а у Непричави то постоји и то можда показује да у време Константинове владавине хришћанство прво долази до тих великих вила, па се тек крајем четвртог века шири на сиромашније слојеве... – напомиње Радивоје Арсић. Додаје да је ове године суша допринела да се у Анинама, на тридесетак метара од улаза у виду тамошњег богаташа, открију два паралелна објекта димензија 14 пута седам метара, који су по основама најсличнији црквама.

– Проверавамо шта би они могли да буду. У сваком случају, локалитет Анине је сада проширен и добија неку нову димензију у том сакралном смислу. Ако је заиста реч о црквеном објекту, то ће бити један од најстаријих на простору Србије... Више мањих имања у целом крају, као што је ово пронађено у Непричави, показују да су њихови становници вероватно били економски зависни од великог имања у Анинама – закључује Арсић.