Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На казне и пенале из буџета одлази 280 милиона евра

„Мера инвест”, Марка Мишковића могла би да буде обештећена више од 50 милиона евра по основу арбитражног спора против државе, наводе из Фискалног савета
(фото Д. Јевремовић)

За казне и пенале држава је у буџету за следећу годину определила око 280 милиона евра. Осим што овај издатак из године у годину привлачи пажњу, јер је у претходној декади на њега отишло око милијарду евра, изостају објашњења о природи казни које држава плаћа, као и са ким и зашто води спорове.

Представници Фискалног савета подсећају да су 2010. ови трошкови износили свега 30 милиона евра, да би у 2020. достигли 190 милиона евра. Октобарским ребалансом предвиђено је око 150 милиона евра.

– Третман ових расхода у буџету и даље није задовољавајући. Убедљиво највећи део исплата на име казни у 2022. остаје непознаница. Издаци за казне и пенале суштински се састоје од исплата на име изгубљених судских спорова у којима је Република Србија тужена страна и накнада за штету нанету од државних органа. Буџет највећим делом не нуди објашњење у вези са природом казни које држава плаћа, типу изгубљених спорова и слично, што је, с обзиром на то да је овај проблем попримио огромне размере, морало да се учини – наводе из Фискалног савета.

Изузетак су издвајања за почетак процеса реституције од 80 милиона евра која су једина у буџету јасно назначена. Преосталих 200 милиона евра казни и пенала остају потпуна непознаница.

– Рекордно висока издвајања за казне у 2022. могуће је делимично објаснити из других извора, што није ни довољно ни прецизно. Влада би морала већ у ребалансу у потпуности да разјасни шта стоји иза овог феномена – напомињу из Фискалног савета.

„Политика” од Министарства финансија није добила одговор шта је разлог за планирање рекордно високог издатка у буџету за следећу годину на име казни и пенала, као и о којим споровима је реч.

Представници Фискалног савета наводе да ће највећи део бити реализован са раздела Министарства финансија (140 милиона евра, без реституције), судова заједно са Министарством правде (30 милиона евра), МУП-а (10 милиона евра) и Министарства одбране (седам милиона евра).

– Из посредних извора који нису део уже буџетске документације може се наслутити природа дела ових трошкова. Тако, рецимо, наше анализе указују на то да би снажан пораст казни на разделу Министарства финансија могао да буде припрема за исплату на име инвестиционог спора са компанијом „Mера инвест” који се води пред међународном арбитражом. Мало је јавно доступних детаља у вези са висином одштете која би требало да буде исплаћена, премда постоје назнаке да би она могла да премаши 50 милиона евра – указују из Фискалног савета.

Ово независно тело је у оцени ребаланса буџета за 2021. навело да се шест инвестиционих спорова води против наше земље и да је у једном од њих, који води „Мера инвест” већ пресуђено да Србија мора да плати одштету. Премда је наша земља током 2021. покренула поништење пресуде, што ће продужити читав процес. Из Фискалног савета објашњавају да су детаљи овог спора непознати, али да постоје индиције да би сума потенцијалне исплате могла да износи неколико десетина милиона евра.

Подсетимо, „Политика” је својевремено писала да је Србију пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова са седиштем у Вашингтону, тужила компанија „Мера инвест” са Кипра, која је у власништву Марка Мишковића. Повод за спор који је покренуо син власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића, био је порески дуг од 320 милиона динара. Специјални суд осудио је Марка Мишковића због утаје пореза на три и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара, уз обавезу уплате у државни буџет утајеног пореза.

У оцени предлога закона о завршном рачуну из Фискалног савета упозоравају да није разјашњено по ком основу, коме и у ком појединачном износу је држава плаћала казне и пенале у 2020. У завршном рачуну приказана је само укупна сума ових трошкова од 190 милиона евра, што је спорно јер је реч о непродуктивном расходу који стално расте. Овај износ је четири пута већи него буџет Министарства за заштиту животне средине.

– Одсуство детаљног приказа суме по казнама може се у одређеној мери толерисати у Закону о буџету (премда би и у овом документу могла да се да макар општа структура који типови спорова су у питању, посебно за оне који су већ окончани), будући да је ту реч о планским величинама и да постоји потреба да се не прејудицира исход судског спора пре самог окончања. Међутим, оправдања нема за потпуно одсуство тих информација у завршним рачунима, јер они пристижу у моменту када су све исплате увелико извршене и прокњижене – наводе из Фискалног савета.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, такође сматра да би преглед информација о плаћеним казнама у завршном рачуну требало да буде јасно приказан и да садржи податке о броју и основу изгубљених спорова.

– Не видим разлог зашто информације не би биле приказане детаљније. Оно што сада видимо у завршном рачуну јесу само бројеви и поређење укупно плаћеног износа са оним који је планиран у буџету уз образложења која не говоре много – каже Ненадић.

Када је реч о предлогу закона о буџету он напомиње да информације такође треба да буду детаљније, свуда где се то може учинити. Према његовој оцени висок износ за казне и пенале може да укаже да је само реч о бољем планирању буџета него што је било раније и да се сада исправније предвиђају трошкови.

– Може да буде и то да је држава довела саму себе у ситуацију да води неке спорове који немају изгледа за успех. То може да буде се односи на спорове са домаћим и страним привредним субјектима који завршавају на арбитражама. Или на радне спорове у којима се плаћају неправилно обрачунате зараде запослених у јавном сектору, уз судске трошкове уместо да је то учињено раније када је било јасно да је закон на страни оних који туже државу – објашњава Ненадић.

Што се тиче самих арбитража, он сматра да ако се у буџет стави унапред сума спора онда би неко могао да тумачи да је држава свесна да има лошу позицију. Са друге стране исправније је да се предвиди трошак у случају да спор буде изгубљен, просто да се то узме у обзир, као ризик при планирању буџета.

– Можда би било у реду да се предвиди износ у буџету који одговара ономе што је тужбени захтев друге стране према држави и да се стави у образложењу. Али пошто је добар део података о арбитражама поверљиве природе, питање је да ли је то могуће – закључује Ненадић.

Бројеви сами говоре

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже да бројеви о планираним и исплаћеним износима на име казни и пенала сами говоре и то је наша велика срамота. Они указују да се не поступа по прописима и законима.

– Право је потиснуто у други план и то је хронична бољка овог друштва. Економисти су израчунали да због корупције и неуважавања владавине права губимо једну трећину стопе раста – каже Маџар.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nastavnik
Kada bi javnost samo znala koliko je izgubljenih sudskih procesa u prosveti!Čak je i bivši ninistar Šarčević opomenuo direktore škola da vode računa, jer su troškovi ogromni. Razlozi su neisplaćeni putni troškovi, pogrešan obračun zarade za vreme godišnjih odmora, mobinzi raznih vrsta, nezakonite suspenzije i otkazi... A sudski spor nije dobio samo onaj ko nije tužio, toliko su nezakonitosti očigledne. Ali, ljudi oklevaju jer sporovi mnogo dugo traju,a za to vreme trpe pritiske i nemaju posao.
Čiča Avalski
Kada bi imali ministra koji zna nešto, možda bi bilo manje štete...
Jovan
Izgleda da je hapšenje Miškovića skupo koštalo državu
Dragan
Taj iznos su trebali da daju u vidu plata sudijama i tuziocima i pomocnicima da vidite kako bi se sredio sistem brzo i korupcija...
električar
Није ми јасно како до сада нико "из државе" није одговарао за толике казне и камате ... Како може "држава" да не исплаћује правоснажне судске пресуде против предузећа која су била у надлежности "државе" ... Па, ко то треба да исплати ? Ако се зна да ће "држава" изгубити "парницу" у Стразбуру, а зна се, зашто онда сама не доноси одлуке по којима би се ове исплате извршавале, а тиме уштедели и судски трокови у међународним судовима, као и део камате ?! Неко би морао да одговара због тога, лично !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.