Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко су били људи који су подизали стећке

„Око стећака се води велика полемика чији су. Ипак, показало се, представљају православне надгробне споменике. Поставља се питање како су настајали. То су огромни монументи. Комади од десет тона. Ко су били ти људи, како су градили?

Представљању трећег броја „Љетописа”, који је објавило Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић”, одазвали су се старине и млади, близу 100 оних који живе у Београду и Србији, а воде порекло са простора старе Херцеговине и Црне Горе о чијем наслеђу се стара и подсећа ово удружење.

Стихове из последњег „Љетописа”, који излази једном годишње, а пауза је начињена због епидемије вируса корона прошле године, говорио је глумац Београдског драмског позоришта Саво Радовић, такође пореклом из Бањана.

Професор Часлав Копривица навео је да је страховао да се окупљање и излажење „Љетописа” неће одржати, али је признао да је то било неоправдано и да је синоћ у сали Привредне коморе Београд било до сада понајвише „племеника и племеница”.

„Племе и црква су биле све. Како је држава јачала слабила је улога племена. Одавно племена не постоје као колективни субјект. Ми се и даље окупљамо, памтимо и сведочимо”, рекао је Копривица.

Копривица је рекао да је потребно сетити се „литијашке 2020. године” и да је оно што се десило у Црној Гори показало да је племенски дух жив.

„Где год да живимо чувамо оно што нам је било заједничко са прецима”, рекао је Копривица.

Професор Веселин Матовић, који је као средњошколски професор у Никшићу почетком 2004. године, заједно са супругом Радмилом и 26 колега, одбио да изводи наставу у знак протеста због преименовања српског језика у црногорским школама, један је од приређивача „Љетописа”.

Он је говорио о споменичком наслеђу из 14. и 15. века на простору Бањана и о његовој неистражености.
„Око наслеђа стећака се води велика полемика чији су. Ипак, показало се, представљају православне надгробне споменике. Поставља се питање како су настајали. То су огромни монументи. Комади од десет тона. Ко су били ти људи, како су градили? Јесу ли то били преци наших предака”, запитао се Матовић. Додао је да нема ниједне цркве у Бањанима која нема један или два скупа у години.

Главни уредник „Љетописа” Милутин Мићовић говорио је о узорима. Човек не може да постоји, навео је, ако нема у свом животу неког узора.

„Ако приметите како је писао владика Сава Косановић видећете да је Андрић имао узора у њему”, навео је Мићовић.

Племе, како је рекао, повезује са племићством и племенитошћу.

„Наш неписмени човек је умео да чува наслеђе, небески образ, достојанство. Ми не би могли без њих”, рекао је Мићовић.

Домаћин окупљања био је председник Удружења Бањана и Рудињана „Владика Саво Косановић” Бранислав Баћовић. 

Вече се завршило уз мудре речи „Ко слуша умеће да говори”, песму младе Јелене, гуслање Огњена и њиховог оца Ђока Копривице.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.