Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нуклеарне електране – енергија прошлости или еколошка будућност

Да ли је овај вид производње електричне енергије исувише мали, закаснео и прескуп да би допринео климатској политици, тема је о којој су међународни стручњаци јуче разговарали на онлајн конференцији коју је организовао СРБАТОМ
(EPA-EFE/O. Hoslet)

Има ли нуклеарна енергија будућност или је време за пензију? Може ли да помогне у заустављању климатских промена или је штета од ње већа него корист? Одустаје ли свет од нуклеарне енергије? Ово су питања на која су своја виђења дали учесници конференције „Нуклеарна енергија – данас и сутра”, коју је јуче организовао Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ).

Статистика показује да тренутно у више од 30 земаља ради 441 реактор, од којих је 105 у Европи. А још 56 нуклеарки је у изградњи. Само ове године завршено је пет нових реактора у Кини, Индији, Пакистану и Уједињеним Арапским Емиратима, а почело се с изградњом још седам (Кина, Индија, Русија и Турска). Међутим, научници широм света кроз различите наочаре посматрају нуклеарну енергију.

За Јана Хаверкампа из Светског информативног сервиса за енергију ситуација је јасна: будућност треба да буде обновљива и чиста, а ту нема места за нуклеарке.

– Нуклеарна енергија је индустрија у опадању, а мали број људи је тога и свестан. У наредних десет година европска мрежа нуклеарних електрана смањиће се за више од 25 одсто у односу на тренутни број. Моја процена је да ће неких пет реактора и даље бити оперативно 2050. године. То значи да је ова грана привреде у озбиљним проблемима – сматра Јан Хаверкамп.

Који проблеми, према његовим речима, стављају катанац на нуклеарке? Празнина у финансијским средствима за разградњу радиоактивног отпада, недостатак средстава за управљање отпадом чије је трошкове Европска комисија проценила на више од 500 милијарди евра, недостатак обучених људи који би се бавили овим проблемом... Нуклеарни сектор је, према мишљењу Хаверкампа, свестан незавидног положаја и очајнички покушава да обрне овај тренд.

– Али време није на његовој страни. Нуклеарна индустрија неће бити од помоћи у решавању проблема климатских промена. Ако жели да удвостручи своје капацитете у Европи до 2050. године мораће да инсталира око 190 нових нуклеарних реактора у наредних 29 година. Ако би се прихватила свих ризика и продужила рад старих реактора, фалило би још 150 реактора. Међутим, како ствари стоје, градиће се мање од једног реактора годишње, а просечно време за изградњу и припреме је 14 година. Хиљаду милијарди евра капиталне инвестиције уложене у енергетску ефикасност у комбинацији с обновљивим енергетским капацитетом у мрежи која се већ мења за резултат би имала два до три пута веће смањење ефекта стаклене баште него проширење мреже нуклеарних ректора које би исто коштало. Нуклеарне електране и нуклеарна енергија су исувише мали, закаснели и прескупи да би допринели климатској политици – рекао је овај стручњак за нуклеарну енергију и енергетску политику.

Он је подсетио и да се у последњих 75 година догодило 25 инцидената с топљењем језгра, од којих су четири као последицу имала велику евакуацију становништва, на хиљаде жртава, широку радиоактивну контаминацију и више стотина милијарди евра штете.

Представник Светске нуклеарне асоцијације Џонатан Коб на нуклеарну енергију гледа другачијом диоптријом: више од 10 одсто електричне енергије стиже из нуклеарки, и то с веома ниском емисијом гасова. Уз то, тако се обезбеђује поузданија производња електричне енергије него у случају других, нискоугљеничних опција. Прем Кобовом мишљењу, већина долазећих реактора ће се заснивати на идеји да буду централни извор електричне енергије.

– Најстарији реактори данас раде на највишим стандардима као и они новијег датума. Стопа изградње се мора повећати у будућности како би се допринело решавању проблема климатских промена. У 2021. години скоро милијарду људи нема приступ електричној енергији, а много више нема приступ поузданим изворима снабдевања. Више од 60 одсто електричне енергије и даље се производи из угља, нафте и фосилног горива – истиче Џонатан Коб.

Као илустрацију својих тврдњи навео је мало место Певек у Русији, које је пре две године почело да се снабдева електричном енергијом из два мала реактора на броду „Академик Ломаносова”, првој светској нуклеарној електрани на води. Ова два реактора не мењају само електричну енергију добијену из фосилних горива већ и грејање и топлу воду за цео округ.

– Нуклеарна енергија може да се користи за загревање домова, напајање индустрије или обезбеђивање чистог горива за транспорт. Она може електричну енергију да учини доступном свима, чак и онима који су удаљени да би се повезали на постојећу широку мрежу, док у исто време штитимо свет у којем живимо – поручио је овај заговорник нуклеарне енергије.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рђосав
- нуклеарке су неизбежна будућност. А то што око Пелина (Чернобила?) скакућу заiци са пет ногу и лете пилишта сас три крила? - то оставимо остарелим квази-стручњацима коiи шире панику од осиромашеног ураниiума и сличних караконџула...
Dule Astro
Nuklearna energija je najčistija energija koja trenutno postoji, a u opadanju je zbog neopravdanog straha zbog DVE nuklearne katastrofe koje su odnele mnogo manje života nego što odnose termoelektrane sa svojom emisijom gasova. Plus što su te katastrofe bile na reaktorima starijih generacija i svaka nova generacija onemogućava katastrofe koje su bile. Raspitajte se malo bolje koliko je žrtava Černobilja i videćete da ih nema uopšte toliko mnogo koliko mislite.
Киза
Да, да, АТОМСКА енергија јесте најчистија и скоро безопасна, али не нуклеарна фисија о којој ви пишете. Она је опасна и штетна јер се ту цепањем језгра тешких хем.елемената, поред енергије ослобађају и веома опасна зрачења (алфа, бета, гама), већ нуклеарна ФУЗИЈА где је обрнут процес, два лака језгра формирају једно теже (процес који се одвија у звездама), где би гориво био безопасни водоник! На нашу жалост од овога смо веома далеко а "прљаве" нуклеарке су уз то и папрено скупе. Само кажем...
Dule Astro
Da li iko zaista misli da se nuklearni otpad prosipa u zemlju i reke? Dalje, okolina Černobilja uopšte nije nenastanjima. Priroda se potpuno oporavila i to samo zato što nema čoveka da je uništava. Šta je sa okeanom gde se izlila tečnost za hlađenje iz Fukušime? Ništa, sve je kao i pre.
Прикажи још одговора
homer simpson
Bez dostojanstva i patriotizma, spremate podlogu da nam Zapad donese svoje rashodovane elektrane koje sami ne žele da koriste. Stidite se
Запад? Зашто Запад?
Росатом ради много боље, безбедније и јевтиније.
Boza
Ukoliko s ene odreknemo potrosackog drustva, duznicke ekonomije, ni nuklearke nam nece pomoci za dobijanje potrebne energije.Ne radi se ovde vise da li ekoloski ili nije, nego da li ce uopste biti energije i koliko i kome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.