Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ЖЕЛЕЗНИЧКИМ НЕСРЕЋАМА ДВЕ ЖРТВЕ ЗА ДВА ДАНА

Нестрпљиви гину на пружним прелазима

Трагедије се најчешће дешавају када људи журе па се упуштају у ризичне преласке, сматра проф. Миломир Веселиновић. На овај начин годишње страда више од 20 особа
Многи верују да им мање времена треба да пређу пругу него да сачекају да прође воз (фото А. Васиљевић)

У две несреће које су се за два дана догодиле на пружним прелазима у нашој земљи погинуле су две особе.

Трогодишње дете настрадало је у уторак увече када је теретни воз налетео на путничко возило на пружном прелазу на делу између Осипаонице и Лугавчине, код Смедерева. Старији човек који је управљао аутомобилом задобио је тешке вишеструке повреде опасне по живот. Несреће се догодила на прелазу обезбеђеном вертикалном друмском сигнализацијом. Наредног дана, погинуо је мушкарац из села Мезграја код Ниша, када га је на пружном прелазу у овом месту ударио воз. Према незваничним информацијама, у моменту несреће били су спуштени полубраници, али је по њега било кобно то што су се на прелазу у истом тренутку нашла два воза од којих, највероватније, он један није приметио. Претпоставља се да је настрадали мушкарац видео теретни воз који му је долазио са десне стране, али да је можда због јаког ветра окренуо главу неочекујући да са друге стране наилази други воз у истом моменту. Тада је закорачио на пругу и настрадао.

Према расположивим подацима, више од 20 људи годишње у Србији погине у саобраћајним несрећама између друмског и железничког возила на путно-пружним прелазима. Разлози за ове трагедије скоро у 99 одсто случајева су возачи друмских возила и грађани који не поштују сигнализацију и саобраћајне прописе, навели су раније у „Инфраструктури железнице Србије”.

(Пиксабеј)

Стручњак за безбедност саобраћаја проф. Миломир Веселиновић каже за „Политику” да се несреће на пружним прелазима најчешће дешавају јер људи журе и немају стрпљења да сачекају да прође воз па се упуштају у ризичне преласке пруге.

„Прописи у железници су такви да се семафор пали и спуштају полубраници када воз из претходне станице крене. То дуго траје и то је изазов за возаче јер они знају да им мање времена треба да прођу пругу него да чекају да прође воз. То је нешто што је јаче од њих”, објашњава Веселиновић.

Професор сматра да грађани у таквим ситуацијама не могу да победе себе зато што их та разлика у времену изазива, и нису свесни да ништа тим ризичним преласком пруге не добијају, док, са друге стране, могу да изгубе све.

„То је основни проблем. Људи морају учити из оваквих трагичних случајева. Несреће се често дешавају и особама које негде журе а цео живот станују у близини пруге”, напомиње Веселиновић.

Додаје да би на свест грађана о овом проблему имало ефекта да локална заједница за безбедност саобраћаја постави билборде на одређеним видним местима, у близини прелаза, и обавештава о погибији људи на прузи и детаљима како се та трагедија догодила.

„Нема другог начина и немају грађани право да траже апсолутну безбедност, а да они ништа не доприносе тој безбедности”, наглашава Веселиновић.

Наш саговорник каже да, иако железница увек има предност у саобраћају, ипак се на прелазима возачи вертикалном сигнализацијом и знацима обавештавају о томе.

„Знаци су постављени у случају магле, ако има растиња које је смањило угао прегледности па се железница не може добро видети, јер ту пролазе возачи који не познају пут”, објашњава професор.

Напредак би био да сви железнички прелази имају „живи сигнал”.

„Најбоље је да сваки пружни прелаз има светлосни сигнал да воз наилази. Железница за то мора да има одговарајућу технологију, која мислим да одавно постоји, а то су аутоматски пружни блокови. Када воз наиђе преко тог блока, композиција се најави да долази и даје сигнал – црвено светло на пружном прелазу. То је спасоносно. Тај семафор може да финансира локална заједница, а железница да га одржава”, предлаже проф. Миломир Веселиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.