Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредни раст постигнут захваљујући државним мерама

Према оцени стручне јавности већи БДП у овој години омогућен је улагањем у инфраструктуру и фискалним стимулансима привреди и грађанима
(фото А. Васиљевић)

Привредни раст у овој години биће висок, а према последњој изјави председника државе Александра Вучића, већи од 7,5 одсто. По кумулативном расту бруто домаћег производа (БДП), а то је све оно што грађани и привреда створе за годину дана, за прошлу и ову годину, наш резултат ће бити међу најбољима у Европи.

Економска струка не спори да ће привредни раст бити толики колико је председник навео, али кажу да је за то ипак најзаслужнија држава која га је стимулисала.

Михајло Гајић, економиста Либека (Либертаријански клуб), напомиње да су за раст БДП-а заслужне јавне инвестиције и фискални стимуланси државе.

„Висока стопа привредног раста у овој години је наравно добар резултат и нико због тога не треба да се буни. Јер, то значи више новца за све нас ако привреда боље функционише. Међутим, јасно је да постоје две стране медаље. Прва је то што је 2020. привредна активност смањена за 0,9 одсто, па је део овогодишњег раста последица ниске основице из 2020. Друга је то што се знатни део раста базира на државној интервенцији, првенствено изградњи инфраструктуре. Управо тај део привредног раста појавио се ове године када су покренути и исплаћене инвестиције у инфраструктуру”, наводи Гајић.

Он сматра и да су једнократни чиниоци утицали на висок привредни раст ове године. То су државни пакети помоћи, односно стимуланси привреди, исплата новчаних давања становништву. На њих у наредним годинама не можемо да рачунамо и када се ти привремени чиниоци изузму онда је права стопа привредног раста око четири одсто за 2021. То значи да за последње две године износи у просеку исто онолико колико и у годинама пре пандемије. Гајић подсећа да је и Фискални савет у студијама показао да је неки равнотежни привредни раст Србије између три и четири одсто годишње, а управо толико имамо и сада. Значи у тумачењу добрих резултата треба бити опрезнији.

„Због структуре привреде ми прошле године нисмо имали велики привредни пад. Немамо велико учешће грана које су највише погођене, а то су туризам и угоститељство и затварање није превише оштетило привреду као што је то био случај са Црном Гором, Хрватском, Италијом, Шпанијом. А имали смо и добру пољопривредну годину. Сем тога, држава је одлучила да јој је важнији привредни раст од живота становника. Кад није било вакцина једини начин сузбијања пандемије било је ограничење кретања и пословања. Србија је у априлу и мају „ђоном” кренула на проблем, а после је све пустила. На јесен смо већ допустили да ноћни клубови раде до јутарњих сати”, каже Гајић.

Према његовом мишљењу, влада 2022. неће имати великог простора за стимулансе што због тога да јавни дуг не пређе 60 одсто БДП-а, али и због тога што ће проћи избори. Наредне године ће бити висока статистичка основица па ће и привредни раст бити између четири и пет одсто зависно од тога шта се дешава на међународном тржишту са растом камата.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да ако посматрамо само ову годину можемо да будемо презадовољни економским учинком. Стопа је врло висока и можда највиша у последње две деценије.

„Ја не могу да будем задовољан, јер се БДП не може посматрати само у једној години, већ као тенденција. Али морамо узети у обзир да смо још у пандемији и да се још троши државни новац за помоћ и привреди и грађанима. Привредни раст се, између осталог, дугује страним директним инвестицијама које су у овој години износиле око три милијарде евра и то показује да је било велике активности страних улагача. Такође, раст БДП-а се дугује грађевинарству. Многи су своје бизнисе преусмерили у ову област и ту пре свега мислим на станоградњу. Никад се више станова у Србији није градило него сада, а то су приватне инвестиције. И изградња ауто-путева и железнице су такође грађевинарство, а то су улагања државе и то је страховито погурало привреду. Не треба занемарити и фискалне подстицаје привреди и становништву које су, истина, ове године биле мање него прошле. БДП је највећим делом растао захваљујући ангажовању државе на привлачењу страних инвестиција и финансирању државе”, сумира Савић разлоге за раст БДП-а 2021.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojkan
Koliki privredni rast treba da bude da bi minimalac bio na nivou minimalne potrošačke korpe?
Dan Dusan Milicevic
Uvijek rado citam da Srbija ide naprijed u ekonomskom i politickom smislu. Mozda je vrijeme da Srbija uradi nesto slicno kao sto je Kini uradila a to je da ima GDP izmedju 10-15% godisnje narednih deset godina.. To bi grantovalo da zivotni stdard u Srbiji bude priblizan evropskom u roku jedne decenije. a to bi onad stvorilo mogucnost da mladost ostaje u Srbiji i radi za Srbiju!!!
Vojislav Guzina
Sve je to tačno, i baš zato zabrinjava. Treba nam održiv rast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.