Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта Србија може да очекује од укидањa квота за челик

Царине на челик и алуминијум између САД и ЕУ од 1. децембра званично више не постоје
(Фото EPA-EFE/F. Vogel)

Царине на челик и алуминијум између САД и ЕУ од 1. децембра званично више не постоје, а да ли ће бити укинуте европске квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија, још се не спомиње. Ограничења у извозу смедеревска железара је компензовала растом вредности овог метала на светском тржишту и до новембра ове године, према подацима Министарства финансија, извезла је челик у вредности од око 619,6 милиона евра, што је 1,5 пута више него у истом периоду 2020.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, сматра да је мала вероватноћа да квоте на челик из Србије буду укинуте у догледно време. Челик из наше земље је у производњи кинеског „Хбиса”, а ЕУ не гледа благонаклоно на систем кинеске технологије. Са друге стране, челик је стратешки производ, који мора да се чува.

Станић наводи да када се погледа извоз „Хбиса”, он је пао количински за око 6,5 одсто у просеку, а растао је вредносно за око 67 процената, што је последица поскупљења.

– Цена челика у последње време расте зато што је тражња већа од понуде. Понуда је додатно пала због смањене производње у Кини јер је мања тражња кинеске грађевинске индустрије. Осим тога Кина је због еколошких проблема и загађења ваздуха смањила производњу угља. Наравно, ту су и инфлаторни притисци. Током наредне године се очекује да цена челика остане висока – наглашава Станић.

Иван Николић, научни сарадник Економског института, каже да кинеска „Хбис група”, челик из Смедерева углавном извози у ЕУ. Наводи пример трећег тромесечја у коме је извезено челика у вредности од 320 милиона евра, а 2020. у истом периоду 127 милиона евра. А у трећем кварталу је за 100 милиона евра извезено више него у другом кварталу ове године.

Џозеф Бајден, председник САД, и Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије пописали су на самиту Г-7 у Риму споразум о укидању царина на увоз европског челика и алуминијума, које је наметнула Трампова администрација. Тако су окончали затегнуте трговинске односе, а ЕУ је најавила да од 1. децембра неће више примењивати уведене реципрочне мере на увоз америчких производа.

САД су у јуну 2018. увеле царину од 25 одсто на европски челик и од 10 процената на европски алуминијум, наводећи као разлог забринутост за националну безбедност. ЕУ је укључила контрамере за амерички извоз у вредности од 6,4 милијарде евра. Додатно, да би заштитила своје челичане ЕУ је већ наредне године увела квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија.

Али и ако квоте не буду укинуте, наш једини извозник ће тај мањак вероватно моћи донекле да компензује ценама. Цене челика би могле знатно да порасту наредних година, сматра Т. В. Нарендран, генерални директор компаније „Тата стил”, водећег индијског произвођача челика и једног од највећих на свету.

У последњих седам-осам година, просечна цена топло ваљаног челика била је око 400 или 450 долара по метричкој тони, док ће дугорочни просек у наредним годинама вероватно бити изнад 600 долара, оценио је Нарендран. Објаснио је да ће на тржишту челика доћи до неколико промена, укључујући растуће трошкове и све већу улогу Кине.

Према његовим речима, Кина је на свом врхунцу извозила више него што је Индија производила, али се кинески извоз челика од тада преполовио на око 60 милиона тона годишње и могао би додатно да опадне како се земља буде кретала ка остварењу циљева нето нулте емисије угљеника.

Први пут потражњу за челиком не покреће Кина, додао је он, напомињући да Светска асоцијација за челик процењује да ће раст потрошње ове године долазити и из других земаља, имајући у виду да западни свет улаже у инфраструктуру. Амерички председник је недавно потписао двопартијски закон о инфраструктури вредан више од хиљаду милијарди долара.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Srbija, ništa...strani ulagači u Srbiji, možda da...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.