Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (46)

У логору сазнао за породичну трагедију

Војничка исправа Сава Мудреше (Фото: лична архива)

Као редовни читалац „Политикине” рубрике „Заробљеници Априлског рата”, изнео бих причу о занимљивом животу мог оца, официра Југословенске краљевске војске, који је као заточеник провео четири године у логорима у Немачкој. Овим речима, Слободан Мудреша из Београда, син Сава Мудреше (1909–1979), започео је своје сведочанство којим је допринео нашем серијалу и које објављујемо овом приликом.

Рођен у селу Боково поред Цетиња, Саво Мудреша је рано остао без оца Стева, који је 1912. погинуо у Првом балканском рату. У таквим околностима, Саво је растао у немаштини, поред осталих чланова породице – мајке Марије, брата Крста и сестре Јове. Запослио се 1934. као званичник – дневничар у Среском суду, најпре у Подгорици, а касније на Цетињу.

„У Југословенску краљевску војску Саво је ступио октобра 1940, скоро пола године пре почетка Априлског рата, када се запослио у Команди 10. пешадијског пука у Сарајеву као пешадијски поручник. Немачка војска га је заробила 17. априла 1941. на ратном положају на локалитету села Лађевци између Чачка и Краљева и након тога је интерниран у Немачку. У заробљеништву је био до 20. септембра 1945”, наводи Слободан Мудреша.

Његов отац је 1941. и 1942. био у офлагу у Нирнбергу, где се према официрима поступало у складу са Женевском конвенцијом.

„Тортуре није било, али је храна била изузетно оскудна. У заробљеништву, Саво је сазнао за трагедију своје породице у Црној Гори, за брата Крста Мудрешу и сестрине синове Вељка и Јована Борозана, који су били учесници тринаестојулског устанка 1941. као борци Косјерско-боковске чете Батаљона ’13. јул’ Ловћенског одреда НОП-а. Крсто Мудреша, дипломирани правник и политички комесар чете, стрељан је 26. јуна 1942. под Требјесом у Никшићу од стране окупаторских јединица и квислинга. Вељко Борозан је као ученик Цетињске гимназије са само 18 година погинуо 1. децембра 1941. у борбама на Пљевљима. Јован Борозан, такође као ђак Цетињске гимназије, погинуо је 28. децембра исте године у пробоју из обруча казнене експедиције непријатеља изнад Бокова. Имао је свега 16 година”, каже наш саговорник.

По премештању у логор Хамелбург 1943, Саво Мудреша је био на линији антифашистичке борбе и НОП-а. Учествовао је у разним видовима борбе коју су заробљеници те оријентације водили против реакционара међу заточеницима.

„У његовој бараци у Хамелбургу било је доста припадника најреакционарније групе ’Бели крстови’ мајора Обрадовића. Због активног учешћа у логорским активностима, Саво је крајем 1944. премештен по казни у логор Хамерштајн у Померанији, где је остао до краја заробљеништва. Учествовао је у прикупљању намирница за совјетске ратне заточенике у суседним логорима, који су били под посебним, најтежим условима логорског живота”, истиче Слободан Мудреша.

Из заробљеништва, његов отац се вратио у септембру 1945, а октобра исте године ступио је у Југословенску народну армију. Најпре је службовао у Војном гарнизону у Беранама у чину капетана. Радио је још у Београду (1947–1951) и Бечеју (1951–1958), где је пензионисан као мајор. Оженио се Анком Мудрешом, са којом је, осим сина Слободана, имао и ћерку Љиљану. После пензионисања, сви су се преселили у Београд, где су деца временом формирала своје породице.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Nasi zarobljeni oficiri su primali pisma i pakete cije je slanje organizovala vlada Milana Nedica, koja je, pod nemackom komandom, organizovala zivot : proizvodnju i raspodelu hrane i ogreva, rad skola, bolnica, obdanista, fabrika, poste, zeleznice i drugih ustanova, policiju, prihvat izbeglica iz NDH, i sl. S druge strane, komunisti su u jesen 1941 u Zapadnoj Srbiji, ubijali Nemce - mada su znali za cenu od 100 Srba za 1 Nemca. Mada su znali da u nemackim logorima cami 200 000 SRPSKIH TAOCA.
Зоран
Наши војници и официри нису примали пакете у организацији српске владе, већ су примали оно што им пошаљу родбина и пријатељи. Слање пакета и писама ишло је на трошак Црвеног крста, у Женеви. ФНРЈ је 14.12.1950 године исплатила последњу траншу дуга на име тога. Око 86% заробљеника симпатисало је комунисте и они су се вратили у земљу. Већина се придружила Црвеној Армији У ослобађању Прага учествовао је 17623 југ. војника а 308 је погинуло. Ко је Недића изабрао и коме је положио заклетву?
Lazar
Kao sto pise u clanku, “u logoru je Savo Mudresa bio na liniji antifasisticke borbe i NOP-a”. Drugim recima, Savo je bio pristalica komunistickog pokreta. Za razliku od njega, drugi oficiri (kao na pr moj ujak Andrija Zikic), su bili takodje antifasisti ali pristalice kraljevine Jugoslavije i protivnici komunizma. Oni se nisu vratili u zemlju, rasuli su se po svetu. Brozov rezim ih je prozvao “narodnim neprijateljima” i nikad im nije dozvolio povratak u zemlju.
Petar
Direktna posledica vojnog puca 27 marta 1941, bio je nemacki napad na Jugoslavij i slanje u ropstvo nase vojske - preko 200 000 uglavnom srpskih vojnika i oficira. Pucisti nisu znali da ce im parola BOLJE GROB NEGO ROB doneti rat, haos i genocid, svi su pobegli u inostranstvo da se nikad vise ne vrate. Zemlja je jos u I Sv ratu izgubila mnogo muskaraca, tako da je 1941 ostala bez muske snage koja bi mogla da se suprotstavi ustasama ili komunistima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.