Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ТОМАС ШИБ, амбасадор Савезне Републике Немачке

Београд и Приштина морају да испуне све што је договорено

Не одређује ЕУ брзину напретка у приступним разговорима, већ Србија, посебно спровођењем реформи у области владавине права и демократије
(Фото Анђелко Васиљевић)

Радујем се што ће први пут у историји жена руководити немачким Министарством спољних послова, која је иначе изврстан познавалац европске и спољне политике. Нова немачка министарка спољних послова сигурно ће поставити сопствене акценте. Међутим, основна начела наше политике ће остати иста, као што су подршка приступном процесу ЕУ и подршка реформама које су за то потребне, каже Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији, на питање какве промене у немачкој спољној политици према Србији можемо очекивати с обзиром на чињеницу да ће тај ресор у новој влади Олафа Шолца, претежно левичарској, водити председница Зелених Аналена Бербок. Од Јошке Фишера, који се управо са те исте позиције залагао за бомбардовање СРЈ 1999, наиме, немачки Зелени не показују превише благонаклон однос према Србији. Амбасадор истиче да су посебни приоритети, притом, владавина права, јачање поделе власти, односно улоге парламента као и побољшање изборних услова, слобода медија, борба против корупције и организованог криминала.

– Наш став у вези с питањем Косова ће, такође, остати непромењен. Немачка ће снажно подржати Србију и приликом спровођења такозваног Зеленог плана; то је једно од тежишта наше развојне сарадње са Србијом. Наше залагање за живе, интензивне економске односе не доводи се у питање, као ни наше признавање историјске одговорности и кривице Немачке због своје улоге у Другом светском рату. Недавно је, иначе, политичарка високог ранга из немачке странке Зелених Клаудија Рот посетила Крагујевац поводом годишњице масакра који је Вермахт починио 21. октобра 1941. године. Досадашња заменица председника немачког Бундестага, а будућа државна министарка за културу, том је приликом водила и званичне разговоре у Београду. Током њене посете јасно се видела њена искрена заинтересованост и њена наклоност према овој земљи и њеним грађанима. Надам се да ће и министарка Бербок ускоро доћи у посету Београду – истиче Томас Шиб.

Немачки инвеститори верују у политичку стабилност Србије и региона. Прилив немачких инвестиција у нашу земљу се не смањује, у Србији тренутно запошљавају око 70.000 људи. Да ли се може очекивати наставак таквог тренда?

Радујем се што Србија очигледно постаје све привлачнија дестинација за инвестиције немачких компанија и убеђен сам да ће то и убудуће остати тако. Србија ће вероватно профитирати и од тога што се повећава број компанија које су раније пословале на другим континентима, попут Азије, а сад своје погоне премештају у Европу јер су спознале разарајући утицај криза, као што је пандемија изазвана вирусом корона, на глобалне дистрибутивне ланце. Познато је да Србија као место за инвестиције има много потенцијала – између осталог и велики иновативни потенцијал. Србија се већ данас налази међу 50 најиновативнијих макроекономија широм света. Истовремено је важно јачати инвестиционе услове, посебно када је реч о транспарентности и безбедности инвестиција, и основе економије која је утемељена на фер конкуренцији. Често чујем да су немачке компаније толико добродошле у Србији и због тога што обезбеђују добре услове за рад, односно високе стандарде у односу на социјалну заштиту и заштиту животне средине и на тај начин представљају добар пример. Вредно запажања је и то што не расте само број отворених радних места у немачким компанијама већ се мења и њихов квалитет. Немачке компаније све више врше капиталне инвестиције којима се стварају радна места за висококвалификовану радну снагу, нпр. инжењере и стручњаке из области информационих технологија. То отвара и перспективе за останак или повратак оних стручњака који су из различитих разлога отишли на рад у Немачку или размишљају о томе.

Може ли нова немачка влада имати већи утицај на Приштину и приволети је да имплементира договорено Бриселским споразумом, конкретно Заједницу српских општина? Какве су ваше процене када би и на који начин могао да се настави дијалог Београда и Приштине, који је тренутно у застоју?

Ова два питања су повезана. Већ сам рекао да је наш став непромењен. Очекујемо нормализацију односа између Србије и Косова. Пут до тог циља може бити само бриселски дијалог. Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог, по том питању има пуну подршку Немачке. Све што је за сада договорено у оквиру дијалога у Бриселу мора и да се имплементира. То важи како за Заједницу српских општина, тако и за питање енергетике. Обе стране морају да испуне свој део, а морају се решити и сва остала отворена питања. Циљ је свеобухватни споразум који ће, подразумева се, онда и бити спроведен како би сви грађани Косова, без обзира на своју националну припадност, могли живети миран и просперитетан живот у свом завичају.

Да ли Немачка охрабрује Приштину, Црну Гору и БиХ да се прикључе регионалној иницијативи „Отворени Балкан”, која је, рецимо, добила отворену и јаку подршку САД? И зашто су се, по вашем мишљењу, све чланице западнобалканске шесторке без задршке укључиле у Берлински процес, а „Отворени Балкан” је некима проблематичан?

Од 2014. године Берлински процес је донео значајне практичне резултате: најбољи пример за то је Регионална канцеларија за сарадњу младих RYCO, прва мрежа младих на западном Балкану која подржава размену омладине и ученика у региону. Сваки пут ме дирне када видим како се срећу млади људи различите националне и верске припадности и са различитим матерњим језицима, како се боље упознају и схвате да има више оног што их спаја од оног што их раздваја. Иначе, врло сам импресиониран радом тима Регионалне канцеларије за сарадњу младих у Београду. И споразум о укидању накнада за роминг је изванредан пример за то како сваки појединац профитира од регионалне интеграције. Ако неки чланови желе да брже остваре циљеве Берлинског процеса у вези с регионалним тржиштем него што је то предвиђено плановима за шест држава западног Балкана, наравно, немам ништа против тога. Важно је само да је понуда отворена за све. Амерички изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар такође је недавно нагласио колико је важно да свих шест земаља западног Балкана буду део заједничког регионалног тржишта.

Немачка је једна од неколико чланица ЕУ које већ две године не одобравају отварање нових преговарачких поглавља, потом кластера, у процесу приступања Србије ЕУ. Да ли ће то сада учинити? И Европска комисија је у свом последњем извештају дала препоруку за отварање кластера 3 и 4.

Можете да се поуздате у то да ће Немачка и надаље подржавати европске интеграције Србије и западног Балкана. То је забележено чак у коалиционом уговору нове владе. Не одређује Европска унија брзину којом ће напредовати приступни разговори, већ Србија, и то брзином којом стварно спроводи реформе, посебно у области владавине права и демократије. Успешно спровођење реформи у овој области неопходан је услов за чланство у заједници истих вредности коју чини ЕУ. Иначе, цело становништво непосредно профитира од тих реформи, и то потпуно независно од питања чланства у ЕУ. Протеклих неколико година у Србији је свакако било дефицита управо у неким важним областима, што је нагласила и Европска комисија у својим извештајима. Србија је многе домаће задатке које је сама себи задала сувише дуго одлагала. Један од примера је имплементација медијске стратегије чији је циљ јачање независности медија. Стога је ЕУ дошла до закључка да нису били испуњени услови за отварање нових поглавља. Видим да се брзина спровођења реформи убрзала током 2021. године. Србија је започела важне реформе и у области заштите животне средине и енергетике. Одлука о томе да ли ће бити могуће отварање новог кластера у децембру биће донета ових дана, реалистична опција је вероватно кластер 4, који обухвата области заштите животне средине и енергетике. То је све што у овом тренутку могу да кажем о томе. Приступни преговори представљају трку на дуге стазе, не на кратке. Апсолутно желим да охрабрим Владу Србије да не посустаје у својим напорима да се реформе спроводе у свим областима и да их још појача.

Председник Словеније Борут Пахор упозорава да је процес прикључивања западног Балкана ЕУ сувише спор и да је проширење Европске уније „једини одговор на раст национализма и идеје о промени граница” у овом региону. Слажете ли се с овим оценама? Када ће ЕУ опет бити спремна за проширење?

Проширење ЕУ прикључивањем држава западног Балкана свакако би деловало против националистичких тенденција у региону, ту је председник Пахор потпуно у праву. А идеја о променама граница је опасна и погрешна. Границе не треба мењати – треба учинити границе проходним, треба унапредити прекограничну сарадњу. ЕУ је и пример тога. Проширење ЕУ је процес који се одвија и који би тренутно могао бити динамичнији. До чланства може доћи и доћи ће кад кандидат буде спреман. Немачка чини све да подржи земље у региону на њиховом путу ка ЕУ. За застој у последње време постоје различити разлози. Наводни замор од проширења од стране ЕУ, међутим, не треба да служи као изговор за посустајање у сопственим напорима при спровођењу реформи. По нашем уверењу, крајње је време да се коначно започну преговори са Северном Македонијом и Албанијом, а спорна питања на билатералном нивоу не треба да буду предмет приступних преговора. 

Литијум (Фото Википедија)

Одлуку о експлоатацији литијума треба донети водећи рачуна о еколошким и економским аспектима

Зашто је Немачка заинтересована за експлоатацију литијума у Србији, иако су ваше резерве литијума највеће у Европи?

Да је „Немачка заинтересована за експлоатацију литијума у Србији”, као што ви сматрате, не могу баш да потврдим. На кога мислите, кад говорите о „Немачкој”? На савезну владу, немачку аутомобилску индустрију или немачке компаније које можда желе да започну производњу акумулатора? Чињеница је да широм света постоји заинтересованост за литијум као сировине зато што ће у блиској будућности снажно порасти потражња за овом сировином, између осталог, због електричне мобилности. То важи и за европско тржиште електричних возила. Савезна канцеларка Меркел приликом званичне посете Србији у септембру ове године указала је на ову глобалну заинтересованост. Без сумње, налазишта литијума у Србији вероватно доносе велики развојни потенцијал, укључујући успостављање тзв. ланца вредности. Наравно, истовремено треба водити рачуна и о последицама за животну средину које доноси експлоатација литијума. Ова питања се не постављају само у Србији већ, наравно, и у Немачкој, где су откривена три таква налазишта. Међутим, у Немачкој се пројекти у вези с литијумом још налазе у знатно ранијој фази него у Србији. Одлуку да ли ће се напослетку стварно експлоатисати литијум у нашим земљама треба донети водећи рачуна о свим аспектима, у првом реду еколошким и економским. Ову одлуку ће наше две земље донети независно једна од друге, и при томе не би требало да игра улогу што су – макар по досадашњим сазнањима – налазишта литијума у Немачкој већа него у Србији.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Filipović
Platite prvo ratnu odštetu za sve dosadašnje vojne agresije na Srbiju.
Jimmy
Bice zanimljivo kada po pravilu proracunati Nemci shvate da im je "Kosovo" veci trosak nego korist. Mislim da necemo morati mnogo dugo da cekamo da se to i desi.
Дипломирани политиколог
Хммм, у Србији треба да се копа литијум, док ће Немачка о томе мало да размисли. Нешто овде озбиљно смрди...
Slavica Krsmanovic,glumica
Mora samo da se umre . Gledajte svoja posla ali ne u Srbiji .
Онај Прави
Докле ћете преносити одговоре на погрешна питања. Нема мењања граница а они нама променише границу. Да се испуни све што је договорено.Ко није испунио? Ко мења Дејтонски споразум? Ко је одредио и дозволио улазак британцима у Босну? Зашто су признали Словенију и Хрвацку и тиме гурнули Југославију у грађански рат? Високи претставник,који амбасадори су га изабрали и поставили ту у Босни. На основу ког права је ту? Е моји новинари .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.