Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ Великог р ата

Немци нису знали ко их гађа гранатама

Корачајући јуначки магленом планином, српска чета се држала телефонске линије као путоказа и тако дошла до батерије немачких топова
Солунски фронт, укопана српска хаубица на положају Ветерник (Фото: „Шумадијска дивизија”)

Гуча – Изрека вели да победа има стотину отаца док је пораз увек сироче. Тако и аустроугарски војници, пред конац Велике војне, нису знали где им је глава, а јуначки Срби хитали су да се са развијеним барјацима врате у завичај, после чемерних година и потуцања од немила до недрага.

Главни јуриш Прве српске армије почео је првих дана октобра 1918. на нишкој железничкој станици Црвени крст кад је, у окупаторском транспорту, одјекнула експлозија. Мислило се да Немци пале своју муницију пред бег на север, али не беше тако. Експлозију је изазвао потпуковник Миљко Танасијевић из Гуче са својим ратницима и мало после рата на миру објаснио шта се догодило.

Он је са својом четом заобишао прве линије немачке одбране, почетком октобра, и стигли су под Суву планину у село Гркиња, надомак Ниша. Одатле су кроз маглу планином Селичницом пришли до српске ратне престонице на Нишави. Наишли су на телефонске жице и следећи их стигли на Ибровицу, врх те горе. Идући даље за телефонским водом, наишли су на немачку батерију.

„Издао сам наређење за опрезно опкољавање батерије. Кад смо се Немцима приближили са упереним пушкама, запрепастише се. Запленили смо целу батерију тешких топова у исправном стању”, стоји у Танасијевићевим казивањима.

И, наставља се:

„Још истог дана, око десет сати, употребили смо ту артиљерију за бомбардовање војних постројења у Нишу. Очекивали смо дејство прве граанате, али се ништа не чу. Испалили смо и другу, али и она као да је отишла у бездно. Међу мојим војницима био је и један артиљерац и, благодарећи његовој окретности, испаљена је трећа граната, сада нешто улево и са већим дометом. Наста чудо. На експлозију те гранате надовезао се читав низ детонација, проламало се небо над железничком станицом у Нишу.

Код наше, ослободилачке војске, ови артиљеријски удари схваћени су као знак да окупатор, спремајући се за повлачење, уништава све за собом, па је напад појачан. Немци су, изгледа, не верујући да су то гласају њихови топови, изненадну канонаду са места одакле је нису очекивали, протумачили као пробој и приближавање српске војске. Зато су убрзали напуштање града не усуђујући се да му, због сталних експлозија приђу. Читав арсенал оставили су на станици Црвени крст.”

Произашло је, тако, као Немци топовима туку своје снаге.

За овај и друге подвиге Миљко Танасијевић одликован је орденом златне Карађорђеве звезде са мачевима официрског реда. Са чином потпуковника, највишим који се могао добити у резерви, вратио се у драгачевско село Горачиће на стари посао учитеља а затим, 1920, прешао у Гучу где је службовао до 1941. и новог рата.

Преставио се 1955. у Чачку, ту је и сахрањен.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Krstic
Slava im. Danas ima hulja koje bi da im i mrtvima skinu ordenje. Potomci onih što su njima gledali u ledja tokom proboja i velike pobede. Nažalost nedovršena publika menjala bi slavu svojih predaka za malo francuskog vazduha u točku bicikle.
Sloba
Ž[email protected]ša istoriografija je prepuna te mitsko-herojske verzije istorije, pa se ispuštaju mnogi detalji koji bi "umanjili" našu pobedu. Inače, sam proboj je izvrśila francuska 17. kolonijalna divizija podrżana od njihove 122. divizije i naše Šumadijske divizije. Prodor su zatim eksploitisale Timočka i Jugoslovenska divizija. Za to vreme Grci i Englezi su na Dojranu vezali glavne bugarske snage i sprečile ih da pošalju pojačanja i zaustave dalji prodor.
Luj Adamic
Srpska vojska od cetiri godine rata, tri godine je provela izvan Srbije. U isto vreme Australijanci, Kanadjani i Amerikanci su dosli preko okeana da se bore za slobodu Evrope.
Žika Biciklista
Svaka čast ratnicima. No poradi istine moram reći sledeće: Na Solunskom fronutu je bilo 500.000 Antantinih vojnika, ali os toga samo 98.000 Srbskih. Znači nismo mi probili Solunski hront, kako se hvalimo, već je to uradila Antanta. Ma koliko gorko zvučalo, istinu treba reći.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Јесте ли читали некад изјаву Франше д'Епереа о пробоју Фронта и наступању снага Антанте и Српске војске? Да сте више читали, а мање возили бицикл, не бисте писали свашта!
SrbIN
Lupate ko otvoren prozor. Proboj fronta je na srpskom delu fronta? Pa čoveče pročitajte nešto ako već nemate dedu da vam preprica.
Прикажи још одговора
ErikTheViking
Хвала на подсећању на наше славне дане и генерације које су се безрезервно жртвовале за слободарску Србију. Живела Србија и њен народ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.