Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова откупна цена за струју из ветра није по вољи инвеститора

Цена од 5,57 евроценти по киловат-сату сигурно неће деловати стимулативно на тржиште
Извор АУРЕС 3 пројекат

Свакодневне приче о већој производњи електричне енергије из ветра и сунца, макар и по цену затварања појединих термоблокова ЕПС-а где се струја производи из угља, пале су, чини се, пред чињеницом да је Агенција за енергетику (АЕРС) донела одлуку где су максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана толико ниске да могу довести до одлука инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте.

Управо је на то упозорио Управни одбор Удружења „Обновљиви извори енергије Србије”, изражавајући забринутост за будућност зелених киловата. Наиме, максимална откупна цена за електричну енергију произведену у ветроелектранама одобрене снаге веће од три мегавата – 5,57 евроценти по киловат-сату сигурно неће деловати стимулативно на тржиште, каже у разговору за „Политику” Милош Цолић, члан Управног одбора удружења, коментаришући најновију уредбу.

Упитан ко је предложио цене, одговара да Министарство енергетике није, али да су брзина којом је донета методологија и цена АЕРС последица високих амбиција министарства да се што пре спроведу аукције и крене у декарбонизацију. Да ли је министарство имало неку посредну и фактичку улогу у томе, питање је за њих. Са оваквим моделом двостране премије и са овом максималном ценом сигурно је да неће бити атрактивно за инвеститоре.

Упитан шта су то премије, Цолић каже да су оне додатак на тржишну цену коју произвођачи електричне енергије из обновљивих извора енергије остваре на тржишту. У Србији и већини земаља ЕУ одређује се као разлика између цене коју инвеститори дају на аукцији и референтне тржишне цене на берзи (то је модел пливајуће премије).

– Да би додатно мотивисала инвеститоре да понуде ниже цене на аукцији, држава прописује максималне цене до које инвеститори могу да понуде своје цене на аукцији. У Србији је АЕРС државни орган који је законом овлашћен да одреди максималне цене, тако да агенција није одредила висину премије, него највишу цену коју инвеститори могу да понуде на аукцији. Максимална цена за аукције од 5,57 евроцента добијена је на основу методологије АЕРС-а, који још није објавио одлуку са образложењем када ће се више знати којим изворима и подацима се руководила при одређивању овако ниске цене – каже Цолић.

Смисао одређивања максималне цене није да буде минимална и најјефтинија јер до најмањих цена треба да дођу инвеститори на аукцији, већ да одреди највећи ниво који инвеститори не могу прећи, тако да је оваква цена последица погрешног приступа и разумевања сврхе одређивања максималне цене на аукцији.

Будући да већина већ има изграђене ветропаркове, питање је када ће им се с овим ценама исплатити инвестиција. Цолић одговара да су цене ветрогенератора порасле у просеку од 15 до 30 одсто у односу на период пре пандемије, пратећи повећање цена сировина и раст инфлације у еврозони. Ризик који произилази из микса структурних проблема указује да ће цена капитала бити велика, као и то да је процењени ниво сведеног трошка електричне енергије већи од максималне цене коју је одредио АЕРС.

Јасна Петровић Стојановић

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Miggyy
U računima za utrošenu električnu energiju ima dosta nepravilnosti i nebuloza. Tako potrošač u Boru, koji je pokojni i njegovom stanu niko ne živi. U oktobru ima potrošnju ekejtrične energije 0,0 (nula) kWh, a račun iznosi1.058,62 rsd. Cenu čine:obračunska snaga i troškove snabdevača 502,51 rsd, akciza, PDV i TV taksa 434,89 rsd i zajednička potrošnja 164,87 rsd. Račun je umanjen za više plaćeno u predhodnom mesecu za 31,26 rsd.Najveća nebuloza je na namet akciza se plaća PDV, što nema smisla.
Зоран Маторац
Да би се изградио један ветропарк потребно је много цемента и челичне арматуре само за стубове, затим много скупих метала за генераторе и много бакра за каблове. Да би се од руде бакра добила жица, а из руде гвожђа профили за арматуру, потребно је много енергије, баш много. Па уз то и опрема за сабирање дистрибуцију тако добијене енергије, па... Да не ређам инжењерске чињенице.
Зоран Маторац
То "зеленшење" је млаћење празне сламе. прича за малу децу. Нема шансе да ветар и сунце направе онолико струје колико треба индустрији и људима.
Deus
Energija dobijena od vetra, talasa ili sunca je svuda skuplja od energije dobijene iz uglja, od hidroelektrana ili u nukleanim reaktorima. To gradjani treba da znaju pre nesgo sto pocnu da se zalazu za "zelenu energiju". Jedno je zalagati se za to a drugo je kupovati takve kilovate po visoj ceni. Ako ne zelite da kupujete zelene kilovate nemojte ni da lobirate za njih, to je dupli moral. Da ne bude zabune - jos jednom, zeleni kilovati su skuplji apsolutno svuda u svetu, pa i kod nas.
Vero Ladro
"Зелено, волим те зелено. Зелен ветар..." Да ли је Лорка мислио на зелену енергију? Да ли инвеститори у "зелени ветар", "зелене поточаре" и "зелене сунчане плоче" мисле на екологију, или је "зелено" нешто друго што им је само на уму? На пример, у банкнотама од сто?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.