Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: проф. др ВЛАДАН ПЕТРОВ

Грађани постављају темељ за будућност Србије

Политика се повлачи из избора судија и председника судова, а Народна скупштина остаје присутна посредством истакнутих правника које бира у Високи савет судства
(Фото Н. Марјановић)

Референдум о промени Устава биће дан истине за Србију и њене грађане. Изласком на референдум грађани Србије ће, независно од своје страначке опредељености, извршити један патриотски чин. Нека излазак грађана на референдум у што већем броју 16. јануара буде празник демократије у Србији.

То је порука др Владана Петрова, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, судије Уставног суда Србије, члана Венецијанске комисије и члана Радне групе за израду Акта о промени Устава, који је у уторак усвојила Народна скупштина.

– Када професор уставног права добије прилику да непосредно учествује у промени Устава своје земље, он живи свој сан, али има и обавезу да грађанима Србије, који о томе одлучују, говори потпуну истину. Важно је да грађани буду свесни да одлучују искључиво о промени у области правосуђа и да то не раде због ЕУ, него због боље заштите својих права и интереса – каже др Петров.

Драган Стојановић

Он истиче да није било утицаја политике на рад радне групе за израду Акта о промени Устава.

– Био сам ослобођен сваког утицаја политике, али сам имао у сваком тренутку безрезервну подршку министарке правде Маје Поповић, с којом су ме спојили професионализам и патриотизам – каже др Владан Петров.

Шта грађани треба да знају када одлучују да ли ће изаћи на референдум и како ће гласати?

Мало је тренутака у историји државе који носе такав осећај достојанства и свечарског патриотизма као кад се доноси нови или мења важећи Устав. Важећи Устав се мења у делу о правосуђу. Владавина права као највиша уставна вредност има за своју претпоставку независно, ефикасно и одговорно судство, као и самостално, ефикасно и одговорно јавно тужилаштво. Такво правосуђе може да штити Уставом зајемчена људска права и слободе. Такво правосуђе може да суди правично и у разумном року. У такво правосуђе ће грађани имати поверења. Изградња таквог система правосуђа и правне културе која ће омогућити његово делотворно функционисање једини је и искључиви циљ уставне реформе. О тој промени Устава Венецијанска комисија се у два наврата позитивно изразила, у октобру ове године на пленарној седници и пре неки дан издавањем новог ургентног мишљења, којим потврђује да је највећи број кључних препорука усвојен. Ипак, коначни суд о уставној реформи неће дати ни Венецијанска комисији, нити било које друго међународно тело, а неће ни Народна скупштина, већ грађани Србије на референдуму.

Какав је значај ових уставних промена за Србију?

Тиме ће Србија показати да има снагу и вољу да направи први али стратешки корак у процесу правних реформи које ће је учинити стабилном правном државом. То је циљ иза којег не стоји ниједан човек, ниједна партија нити политичка опција. То је циљ чије ће остварење омогућити грађани Србије изласком на референдум у великом броју и гласањем за ове уставне амандмане. Дијалог и компромис између политике, науке и струке је кључна карактеристика овог процеса и пресудни чинилац за израду без сумње квалитетних уставних амандмана. Поред тога, највећи успех у поступку промене Устава постигнут је начином, па и стилом на који је овај поступак вођен до данас. То је био један сасвим отворен и јаван поступак. Било је много јавних слушања широм Србије у два круга, у мају и јуну, потом у септембру, биле су редовне консултације с Венецијанском комисијом, формирана је радна група која је изнела можда и највећи терет овог посла. Захваљујући томе, постигнут је највиши могући степен друштвеног консензуса у датим околностима, што не само да је стандард Венецијанске комисије него је и нужан услов сваке уставне реформе која тежи да остави трајне позитивне ефекте у држави и друштву уопште.

У јавности се могу чути и мишљења против предложених уставних амандмана.

У Србији има и оних који се из ових или оних разлога противе овој или свакој промени Устава, има и оних који су резервисани у вези с понуђеним решењима која омогућавају, односно гарантују максимални отклон политике од правосуђа, има и оних који су противници сваке, па и добре уставне реформе јер имају бојазан да се иза ње крије нешто лоше, нешто што ће трајно наштетити интересима Србије. У демократском плуралистичком друштву овакви ставови и оцене су легитимни, чак и пожељни. Ипак, они не могу да замагле суштину која је у овом поступку дошла до пуног изражаја. У овом процесу политика је само дала оквир, практично поставивши циљеве, а наука и струка, користећи резон домаћег и међународног уставног права, креирале су овакве уставне амандмане. То је суштина – догодило се, рекао бих, не случајно, да су политика, наука и струка заједно изнедриле ове уставне промене.

Како ће амандмани спречити утицај политике на правосуђе?

Овим амандманима гарантује се потпуна сталност судијске функције, боље и прецизније дефинишу независност судства и независност судија, који имају обавезу да суде не само по Уставу и закону већ и по општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Овим амандманима политика се максимално повлачи из избора судија и председника судова јер се тај избор поверава уставном органу састављеном од судија које бирају судије и истакнутих правника које бира Народна скупштина. У саставу Високог савета судства неће више бити непосредних представника извршне и законодавне власти.

Има мишљења да ће тиме бити успостављена такозвана „судократија”.

Није то судократија, како неки критичари истичу, то је уставна демократија, у којој критеријуми уставности, правне ваљаности, стручности и компетентности, с једне стране, и принцип народне, односно грађанске суверености иду руку подруку. Ту равнотежу између ових супротстављених критеријума и принципа одражава и нова дефиниција поделе власти из члана 4 Устава која говори о „међусобном проверавању” трију грана власти, али се она испољава и у саставу и новим надлежностима Високог савета судства. Другим речима, „детронизација” Народне скупштине овим уставним амандманима извршена је у великој мери, али не и у потпуности – скупштина остаје присутна посредством истакнутих правника које бира у Високи савет судства.

Састав Високог савета тужилаца је другачији у односу на Високи савет судства.

Важне промене извршене су и у делу о јавном тужилаштву, и то када је реч о организацији и функционисању јавног тужилаштва. Многи те промене квалификују као „авангардне”. Но, да би нови систем заживео у пракси, није само неопходно добро законодавство већ и постепени прелазак ка новом систему у којем је сваки члан тужилаштва и јавни тужилац – самостални носилац јавнотужилачких овлашћења. „Везу”, више симболичну него суштинску, оличава министар правде у саставу у којем постоји знатан број тужилаца (пет тужилаца и врховни тужилац) и четири истакнута правника изабраних од Народне скупштине.

Можете ли да подсетите на нека од важних питања за Србију и њене грађане која нису предмет референдума?

Грађани треба да знају да не одлучују о територијалним променама Србије, да не одлучују о људским правима, нити о евентуалном увођењу обавезне вакцинације, али да одлучују о једном од најважнијих питања у животу сваке културне и правне државе – о правосуђу и будућој судској заштити сопствених права. Грађани ће, дакле, учествовати у постављању темеља за будућност Србије, која ће бити добро организована правна држава заснована на европским вредностима и принципима у које је још у 19. веку својим уставима и сама међу првим европским државама уградила свој допринос. Грађани ће гласати због себе, за себе и о себи. Грађани ће гласати због Србије.

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сво поштовање
Уз сво поштовање професору нама тренутно не треба филозофија већ јасно и практично информисање о променама за које треба да се изјаснимо већ следећег месеца. У једино доступном нацрту амандмана на Устав у оквиру сајта Министарства правде пише да Високи савет судства чини 10 чланова од којих 5 поставља Народна скупштина што је неспојиво са независношћу судске гране власти. У овом чланку се то ни не спомиње. Механизми надзора судске власти треба да постоје али не и механизми контроле.
nikola andric
Nezavisno sudstvo znaci nezavisno od izvrsne vlasti. Kad je to bilo u Srbiji?
Ратко
Устав мењате само да би сутра лакше предали Косово и Метохију. То је свима јасно
Pregalac
Ništa vam ne verujem.
Slavica
То што се политика повлачи у бирању судија, значи ли да ће завладати владавина закона и права, па настављамо корацима будућности "ни по бабу ни по стричевима". Хоће ли се одговорност спроводити и за судије и јавне тужиоце. Изаћи ћемо на гласање, пошто се укида "кадија те тужи кадија ти суди".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.