Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЗНАЧАЈ УСТАВНОГ РЕФЕРЕНДУМА

Добра основа за бољу кућу правде

Иако солидна, решења из важећег Устава нису савршена да би се олако пропустила шанса да се „поправе” онда када је држава то већ одлучила. Било би то као кадa би лекар одбио да оперише у бољој операционој сали од од оне у којој ради, уз објашњење да та сала није најбоља могућа, или када би пилот одбио да лети авионом бољим од оног којим пилотира јер није ракета
Драгана Бољевић (Фотодокументација "Политике")

Будући да поступак промене Устава није детаљније уређен ни Уставом ни скупштинским Пословником о раду, након што је 7. јуна 2021. године Народна скупштина усвојила предлог владе од 3. децембра 2020. године за промену Устава, Одбор за уставна питања и законодавство Народне скупштине формирао је Радну групу за израду Акта о промени Устава и објавио имена њених чланова, за шта су се залагала струковна удружења судија и тужилаца и грађанска удружења која се баве заштитом људских права. У њој је, осим уставноправним стручњацима, пружена прилика да допринесу формулисању нових уставних решења и представницима судија и тужилаца с дугогодишњим искуством у правосуђу, познавањем међународних стандарда и увидом у стварно функционисање правосудних система других држава. Народна скупштина усвојила је 30. новембра Акт о промени Устава у делу који се односи на правосуђе. Уставом је прописано да је скупштина дужна, будући да се мења уређење власти, да стави овај акт на републички референдум најкасније у року од 60 дана од дана када је тај акт усвојила и да је промена усвојена ако је за њу на референдуму гласала већина изашлих бирача.

„Багателисање” решења из Акта о промени Устава у делу који се односи на правосуђе, које појединци врше указивањем да и није потребно мењати Устав, да је без обзира на то какав је у ствари Устав, атмосфера у нашем друштву таква да ни најбољи устав не би могао да „заштити” независност судства, да се Устав мења претераном брзином, да су промене могле бити и много боље, само је покушај да се умањи значај предстојећих уставних промена. Наспрам оваквих критика, постоји и легитимна али погрешна критика са сасвим друге стране, која зазире од оваквих уставних промена у страху да ће Народна скупштина, а тиме и грађани, остати развлашћени и да ће завладати неконтролисана „судократија”.

Збиља, правосуђе је могло бити знатно унапређено и одговарајућим изменама закона да Србија није одлучила да промени Устав у процесу европских интеграција, што је било планирано још до краја 2017. године. Ипак, иако солидна (уз одговарајућу законску разраду), решења из важећег Устава нису савршена да би се олако пропустила шанса да се „поправе” онда када је држава већ одлучила да промени Устав. Било би то као кад би лекар одбио да оперише у бољој операционој сали од од оне у којој ради, уз објашњење да та сала није најбоља могућа или кад би пилот одбио да лети авионом бољим од оног којим пилотира јер није ракета. Брзина од две недеље, којом је септембра 2006. године „мала група партијских вођа и експерата” припремила важећи Устав – при чему двојица професора који су на њему радили нису били професори уставног права – тешко да ће икад моћи да буде достигнута. На текућој промени Устава, чак и ако се не рачунају активности током 2013/2014. и 2017/2018, рађено је интензивно од пролећа, односно од јуна ове године. Истини за вољу, да Устав није одраз друштвено-политичког стања у држави у одређеном историјском тренутку, могао би се, са аспекта кабинетских концепција и лабораторијских услова, замислити и бољи уставни акт. Али предстојеће промене мање су последица решености, а више изнудице да независност правосуђа буде унапређена.

Утолико пре ваља признати да су из таквих процеса проистекла решења која су добар темељ за унапређење независности правосуђa. Подразумева се да, у том циљу, предстојећи правосудни закони на одговарајући начин уреде оно што у Уставу није садржано или не у потребној мери (на пример, критеријуме за избор и начин избора четворо истакнутих правника – чланова Високог савета судства, судски буџет, критеријуме за избор судија, обуку судија) и да никако не извитопере тежњу уставотворца да правосуђе буде независно, стручно, одговорно и делотворно јер се само тиме може ојачати поверење грађана у правосуђе. Тек тако би, на том добром уставном темељу, била изграђена и кућа правде.

Као резултат свега наведеног произашао је Акт о промени Устава, који садржи решења што унапређују положај правосуђа. Уколико грађани 16. јануара 2022. године потврде овај акт на референдуму, биће укинут такозвани пробни трогодишњи мандат судија, а избор свих судија и председника судова, као и седам од 11 чланова Савета, биће „измештен” из Народне скупштине у Високи савет судства. За разлику од сада важећих уставних решења, у Савету неће бити представника извршне и законодавне власти, а председник Високог савета судства неће бити председник Врховног суда, већ један од судија – чланова Савета, који је изабран од стране судства. Иако је у Високом савету судства и сада шест судија и председник највишег суда, чињенице да у Савету неће бити политичара (сада су чланови Савета министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе) и да председник Врховног суда истовремено неће бити председник Савета обезбедиће погодну основу за самосталније и одговорније поступање сваког члана Савета из реда судија и за функционисање Савета као независног органа, што му је и уставна дужност. Независност судства биће „појачана” прецизнијим прописивањем гаранције непреместивости судија, проширењем имунитета судија за мишљење дато у вези с вршењем судијске функције, поновним прописивањем разлога за разрешење судија и гаранцијама да неће бити прекида сталности судијске функције. Унутар јавнотужилачке организације биће покренут процес који ће тужиоцима омогућити самосталније обављање дужности и стога и повећати њихову одговорност, што ће и суд учинити делотворнијим.

Подразумева се да ни правосуђе ни правна држава не могу да буду унапређени у моменту и само променом Устава. Устав није чаробни штапић да би, он сам, ојачао независност судства, и тиме судијама омогућио да непристрасно суде, а грађанима да добију правичну и правовремену заштиту својих права. За све је то неопходно да закони „прате” и „развијају” Устав, да и Устав и закони буду поштовани, најпре од стране политичара и медија, као и од судија, подразумева се, и уопште од свих грађана. Да би се стигло до одредишта, воз мора да крене са одговарајућег колосека. Устав је колосек који је актом о промени Устава добро постављен.

*Почасна председница Друштва судија Србије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.