Галеријска соба

Галерија према дефиницији у Речнику Архитектуре јесте „покривен, с једне стране отворен ходник у кући... на прочељу грађевине дугачак балкон са оградом од балустрада или скулптура... у позоришним дворанама – место за гледаоце, у уметничким дворанама – место за излагање уметничких дела, у црквама – место за хор...” и тако даље. У лепим вилама галерија је репрезентативан простор изнад салона или дневне собе. Постоје и уличне галерије, дивна места у старим европским градским језгрима, постоје и мајушне галерије на намештају – на старинским креденцима или столовима. Шта, међутим, све те галерије имају заједничко са галеријом у малом стану? Све или ништа? Да ли је у скученим стамбеним условима од галерије остало само име?

Безброј пута сам се упитала: „Колико је тачан опис једног стана само уз помоћ броја соба и квадратуре?” (На пример: Двособни стан од 60 квадрата). Шта је са трећом димензијом? Стамбени простор није површина већ је запремина. Није свеједно да ли је висина стана 2,5 или 4,5 метра. Прва, једва да је довољна за једну етажу, друга може да поднесе чак и две! Оно нешто између (најчешће у  ) – од три до четири метра, представља шансу да се „заборављени простор” употреби у корисне сврхе.

Да би се горња зона искористила за проширење стана, потребна су три услова: да је висина собе близу четири метра, да је тескоба велика и да су укућани млади и здрави: физички – да могу да се пењу и спуштају горе, доле, као веверице и – психички – да не пате од клаустрофобије која се може појавити и на горњем и на доњем нивоу, ако се плафон опасно приближи глави!

Да бисте се на галерију попели, потребне су степенице. Оне, међутим, ако су „нормалне”, заузимају много простора, па самим тим идеја о галерији постаје апсурдна. Због тога се често прибегава спиралним степеницама (понекад естетски ефектним али крајње неудобним), или пењалицама – мердевинама. На њима се морате понашати крајње рационално, према датим условима, пењање и спуштање морају бити баш као и оно када бисте се пењали на кров – лицем окренути газиштима за која се чврсто придржавате и уз помоћ којих имате контролу над свакодневним ризичним корацима у циљу савладавања висинске разлике у кући. Добро знам да многи сањају галерију у соби. Песник каже: „Иако је кућа веома земљано биће, она ипак региструје изазове ваздушастог, небеског света. Добро укорењена кућа воли да има неку грану осетљиву на ветар, неки ниво у којем има шумова лишћа...”Ако се од куће направи песма, она покушава да нас ослободи чисто утилитараих геометрија.

Ја ипак пишем за оне којима је галерија прека потреба и једино решење у стану. После већ донете одлуке, њихова основна брига мора бити стабилност конструкције, добри материјали, солидна израда. И у целини – што једноставније то боље. Да остане више простора за снове.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs