Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Италији нови дом за aвганистанску „Мона Лизу”

Девојчица зелених очију била је и остала симбол трагедије кроз коју и данас пролази њена земља
Девојчица Шарбат Гула, коју је прославио фотограф Стив Макари, сада је изнурена жена на прагу педесете годинe (Фото: EPA-EFE/Hadazatullah Amid/National Geographic)

Сећате ли се „Мона Лизе”? Не оне Леонарда да Винчија, већ авганистанске, девојчице зелених продорних очију – ремек-дела које су обликовала драматична збивања, а снимио га је ратни фотограф. Ко би и могао да заборави, иако је то било пре више од три деценије, како нас је то дете гледало с насловнице „Нешенел џиографика”?

Као да је кроз њен продорни поглед тада вриштао рањени Авганистан. Девојчица Шарбат Гула, коју је прославио фотограф Стив Макари, сада је изнурена жена на прагу педесете годинe и постала је одраз онога што чини њену земљу. Магија и лепота натопљене бедом.

Ових дана је поново постала вест, овог пута јер ће напокон живети мирно у Италији. Авганистанска „Мона Лиза”, како је зову, у Риму ће после деценија лутања наћи спас. А спокојна ће бити када то постане и њен Авганистан.

Италијанска влада побринула се да програмом евакуације авганистанских држављана дође на сигурно, у њихову престоницу.

Шарбат је рођена 1972. у селу на истоку земље, одакле је морала да као дете с породицом бежи када је Совјетски Савез ратовао у Авганистану. Прешли су планине да би стигли у избеглички камп у Пакистану. Тај рат јој је, када је имала само шест година, узео оца, мајку и детињство.

Наредни сукоби одузели су јој младост, оставивши јој рушевине и беду у којима је живела и када се у шеснаестој години мимо своје воље удала за човека кога готово није познавала. Очај је био подношљивији уз четири ћерке, а онда се опет појавила смрт. Након што је постала удовица, вратила се у Авганистан с троје преживеле деце.

Шарбат до своје тридесете године није знала да за њу зна цео свет, а и да јесте, то није имало вредност у избегличким камповима, ратовима и затворима. Ипак, тренутак који је те 1985. године ухватио ратни фотограф Стив Макари, када је овековечио њено лице и поглед у избегличком кампу у Пакистану, претворио ју је у симбол страдања и патње њеног народа. Свет није знао њено име, али би се свима пред очима створила фотографија с насловнице „Нешенел џиографика” при помену девојчице зелених очију или авганистанске „Мона Лизе”.

Наравно, њен поглед урезао се у памћење фотографу Макарију. Прогањала га је. Вратио се у Авганистан да је тражи. „Нешенел џиографик” организовао је опсежну потрагу и 2002. успели су да је пронађу у малом избегличком селу. Тек тада је први пут видела примерак часописа који ју је прославио када је имала 12 година. И то је њена једина фотографија из детињства.

И касније би се, кад год би Авганистан због ратова, смрти и разарања постајао вест, сетили Шарбат и њеног погледа који је одисао трагедијом. У међувремену је копнела у камповима и затворима, да би се свету опет приказала 2016. године када се вратила у Авганистан.

Заправо, тада су је депортовале пакистанске власти након што је године провела иза решетака јер је имала лажна документа. У Кабулу су је дочекали тадашњи председник и севања блицева фото-апарата. Добила је кључеве куће у престоници Авганистана.

Она и деца имали су дом непуних пет година. Овај пут није јој покуцала смрт, али јесу талибани, учинивши је наново избеглицом, само што сада није завршила под шатором, већ у Риму. Она је и сада симбол трагедије кроз коју пролази њен народ. Сви новински текстови о тој земљи, телевизијски прилози и говори политичара не могу приказати патњу Авганистана као што то може њена животна прича.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.