Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

За 105 изврсних идеја – 30 милиона евра

Фонд за науку отпочео је реализацију свог највећег програма, применивши ригорозне критеријуме по узору на најпрестижније европске конкурсе: право на финансирање изборило је тек 11 одсто од 917 понуђених пројеката
Куповина капиталне истраживачке опреме одобрена је за 28 пројеката у оквиру програма ИДЕЈЕ (Фото: Фонд за науку)

Српска научноистраживачка заједница добила је „бустер финансијску инјекцију” од 30 милиона евра. Међутим, не ради се о некој предновогодишњој подели по принципу уравниловке. Овај новац намењен је за 105 изузетних пројеката, одобрених у оквиру програма ИДЕЈЕ, највећег који је Фонд за науку спровео од оснивања у марту 2019.

У наредне три године на реализацији својих идеја радиће укупно 1.064 истраживача, односно 105 тимова са 36 института, 56 факултета, из три иновациона центра и три универзитета. Одобреним пројектима руководи 57 научница и 48 научника.

Носиоци пројеката су научноистраживачке организације из Београда (84), Новог Сада (14), пет из Ниша и по једна из Чачка и Крагујевца. Као партнери укључене су научноистраживачке организације из Београда, Бора, Чачка, Крагујевца, Ниша, Новог Сада, Сомбора, Суботице и Врања.

Буџете у распону од неколико стотина хиљада до максималних пола милиона евра завредело је 39 пројеката из области природних наука, 23 из техничко-технолошких, 19 из (био)медицинских и 24 из друштвених и хуманистичких наука.

Како објашњава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, за програм ИДЕЈЕ истраживачи су сами одабрали теме којима ће се бавити и формирали тимове од 12 до 14 чланова. Једини услов је био да јасно дефинишу на који начин њихов пројекат доприноси научном сазнању, привреди или друштву у целини.

Сви претенденти на добијање средстава морали су да прођу кроз „густо сито”, на коме је, после двостепеног вредновања, од понуђених 917 пројеката отпало чак 812.

„Пролазност тек нешто изнад 10 процената добар је показатељ нашим истраживачима колико их оштри критеријуми чекају на престижним иностраним конкурсима”, каже др Милица Ђурић Јовичић.

Милица Ђурић Јовичић (Фото лична архива)

Тај компетитивни модел, примењен у програму ИДЕЈЕ, подразумева да су у првом кругу сваки пројекат вредновала по три инострана стручна рецензента из укупно 60 земаља. С тим оценама улазило се у „страшни” други круг, где су руководиоци тимова имали 10 минута да на енглеском језику, у онлајн формату, своје пројекте представе петочланој међународној експертској комисији, за сваку од четири области у које су пројекти разврстани.

„Чланови комисије су током десетоминутног разговора с руководиоцем тима постављали питања или у вези са замеркама рецензената или о нечему што им је било нејасно у презентацији. Поједини пројекти који су од рецензената добили осредњу оцену заблистали су током представљања, али је било и обрнутих случајева”, каже в. д. директорка Фонда за науку.

Према њеним речима, један број пројеката је остао испод црте јер су их чланови панела оквалификовали као сувише амбициозне, односно да обећавају превише резултата у оквиру трогодишње реализације. Други су „пали” упркос неоспорно добрим идејама и иновативној компоненти јер нису јасно предочили циљне групе које би могле да имају користи од резултата истраживања. Трећи су се пак спотакли на проценама ризика – или уопште нису предвидели шта би све могло да омете реализацију, или су пак претерали у набрајању ризика, па су оставили утисак да ни сами не верују да је остварење замишљеног могуће...

„Формулисање истраживачког пројекта и његова одбрана пред комисијом је вештина равна писању научног рада. Зато ће на ту тему Фонд за науку током наредних шест месеци организовати тренинге и обуке”, најављује наша саговорница.

Едукативна подршка научницима биће потребна и за финансијско руковођење пројектом, које подразумева много администрирања и процедура које троше и време и енергију. Добитници средстава из програма ИДЕЈЕ су у обавези да на три месеца полажу рачуне о сваком потрошеном динару, што је услов да добију новац за наредни квартал. И тако 12 пута, до истека трогодишњег пројектног циклуса...

„Врло је значајно што је за чак 28 од 105 пројеката одобрена куповина капиталне опреме. Институције које ће добити уређаје који коштају и по 50.000 евра, дужне су да сачине модел уговора по коме ће их стављати на располагање другим научницима у Србији. Друго, важно је да сагледамо реалне потенцијале наше научне заједнице и да нађемо начин како да премостимо заостатак настао у дугом периоду када није било компетитивног принципа у овој области. Није било ни улагања у савремену опрему, а без тога нема ни врхунских резултата. Мада, показало се да нам је тренинг у довијању донео одређене компаративне предности. То се нарочито види по томе како се наши научници брзо сналазе у иностранству”, каже др Милица Ђурић Јовичић.

До краја године Фонд за науку ће расписати још два конкурса. Један је намењен истраживачима из области друштвених и хуманистичких наука – зваће се ИДЕНТИТЕТ и обухватиће широк спектар тема које се тичу националних, религиозних, историјских, културних и родних идентитета у нашем друштву.

„Други програм је посвећен екологији, ова тема је међу националним, али и глобалним приоритетима. Наука треба да помогне привреди, а привреда као партнер треба да суфинансира део пројекта. Модел такве сарадње мора да буде део конкурсне документације. Циљ пројекта су производи или услуге које ће, примењене у индустрији, помоћи да се смање загађења ваздуха, воде и земљишта”, закључује в. д. директорка Фонда за науку Републике Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.