Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Лукашенко је спреман и за рат

Парада победе у Минску (Фото: EPA-EFE/Tatyana Zenkovich)

Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је прошле недеље како је вољан да на територији земље којом суверено управља још од давне 1994. прихвати распоређивање руског нуклеарног војног потенцијала. То би, по њему, био јасан одговор на настојања САД да кроз активности НАТО-а допреме сличну врсту наоружања у поједине источноевропске државе, па и бивше совјетске републике, превасходно оне које су ближе границама Русије.

Подсетимо, након распада СССР-а (1991) и пуног осамостаљења једног броја његових чланица, целокупно совјетско нуклеарно наоружање је повучено и ускладиштено унутар руских граница. Углавном дубље у унутрашњости и ка истоку. Тренутно, највећа држава на свету званично поседује 6.375 нуклеарних бојевих глава, углавном спремних за употребу. Без сумње, Александар Лукашенко био би вољан да део тог арсенала види и у оквирима своје земље. Ипак, могућност да га употреби без изричите дозволе Москве, за сада, не доводи се у питање.

Први човек Белорусије је ових дана привукао пажњу међународне јавности и покушајем неке врсте диверзије на граници са суседном Пољском. У ту сврху искоришћено је неколико хиљада миграната доведених са Блиског истока и из Азије који су кренули ка Европској унији у потрази за послом.

Криза која већ дуго тиња између Русије и такође бивше совјетске републике – Украјине тако је за тренутак сишла са насловних страна светских новина. Заменили су је наслови „Рат почиње у Белорусији”, „Европа на корак од нуклеарне катаклизме” и слични. Нема сумње да је и Лукашенко допринео таквој ситуацији својим ратоборним изјавама.

Све поменуто омогућило је заговорницима „судњег дана” да почну да плету свакојаке теорије и проналазе „доказе” да је нови велики војни сукоб – ако не глобални, онда барем на теренима Старог континента – једноставно неизбежан. Као и да су на рат спремне и САД. Наравно, под условом да се велики сукоб, као и током прошлог века, води негде што даље од њиховог континента. Јер после бруке доживљене у Авганистану перспектива евентуалног новог војног пораза није нешто о чему су у Вашингтону спремни да размишљају.

Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, на себе је преузео улогу промотора приче о предстојећем великом сукобу: „Наоружање које постоји у оквирима алијансе обезбеђује нашим европским савезницима ефикасан ’нуклеарни кишобран’ (израз из времена хладног рата). То, наравно, укључује и источне савезнике и важан је сигнал нашег заједништва против било какве претње сличног типа. Свеукупна нуклеарна стратегија од кључне је важности за Европу и представља основу планова за обуздавање Русије и Кине у том погледу”, изјавио је Столтенберг.

Према Оснивачком акту о међусобним односима, сарадњи и безбедности НАТО-а и Руске Федерације, склопљеном маја 1997. у Паризу између источне државе и западног блока предвођеног Америком, две стране су се изјасниле да једна на другу не гледају као на противника.

Ма колико апокалиптичне биле најаве новог рата, чињеница је да две стране настоје да пронађу решење које неће представљати корак уназад. Један од таквих покушаја требало би да се догоди током овога месеца, за када је (мада још увек не и званично) заказан виртуелни састанак Владимира Путина и Џозефа Бајдена. Било би то, након разговора у Женеви у јуну, друго по реду директно суочавање двојице лидера, а теме би, између осталог, обухватале питања глобалне стратешке стабилности, дипломатских „несугласица” и безбедности у космосу, пренео је „Вашингтон пост”.

Али вратимо се Александру Лукашенку. Нема сумње да је он својим бављењем мигрантима на белоруско-пољској граници привукао озбиљну пажњу. Не толико позивом Москви да инсталира нуклеарно оружје на територији земље коју води колико чињеницом да његово понашање не улива много наде да би све могло да остане само на речима. Мигранти су у том смислу постали озбиљно оружје и вешто управљање њиховим судбинама могло би да изазове много невоља, како на путу којим су кренули тако и у земљама ка којима су се упутили.

„Човек из Минска” нема баш много адута у сопственим рукама, али немају их ни они са друге стране најближе границе. Свако се стога држи свог ментора. Оног који је опремљен нуклеарним наоружањем. А колико је државама које у таквим околностима не могу да опстану саме дата прилика да за себе ишчупају и понешто од суверенитета – мало кога данас интересује.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
"Milan Dorcolac" Милане хвала на упозорењу али технологија ових апарата је тако сложена де је немогуће на основу овако оскудних података направити нешто слично. Овај аутономни апарат може да носи бомбу од 100 мгт. и представља врхунац „руске конструкторске мисли“..!
Milan Dorcolac
Ljubinka, sine, ide Lukasenko u rat!
ВОЈИН
Захваљујући „Посејдону“, великим аутоном. нуклеарним торпедо/дроновима , фактички читав скупоцени програм противракетне одбране САД је бескористан. Торпедо/дрон развија огромну брзину, недостижну за подморнице, спушта се на дубину од неколико км. Самостално израчунава оптималну руту до циља. Захваљујући малом атомском мотору могу да чекају у близини циљева неограничено. Лансира се са нуклеарних подморница и може провести у мировању бесконачно - ако га напад на Русију аутоматски не активира.
Milan Dorcolac
Nemojte da otkrivate vojne taje jer ce ih Amerikanci iskoristiti!
nikola andric
''Spreman za rat'' je neodredjeno. Rat se moze voditi samo protiv nekoga.
Драгиша Кнежевић
Само мало. Да нешто разјаснимо. Прво је Столтенберг отворено запретио Русији нуклеарним средствима са територије Немачке и Источне Европе. Уследио је одговор Лукашенка да би одмах сутрадан Столтенберг за Ројтерс изјавио "ми немамо планове да размештамо атомско оружје у друге државе, мимо онога где је већ размештено". Једна изјава Баћке је напунила гаће натовцима. И на територији Белорусије ИМА пуно активних и спремних позиција за нуклеарне ракете Топољ! Нису их уништили иако је тражио Јељцин!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.