Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Гастритис настаје због стреса и лоше исхране

Фактори ризика за појаву упале слузнице желуца су и пушење, конзумирање алкохолних пића, а некада може да „иритира” и узимање витамина Це
(Pixabay)

Гастритис је упала слузнице желуца. Може да се појави у било којем од три сегмента желуца и манифестује се болом у пределу тог органа, горушицом, повраћањем... Реч је о нелагодности која није суштински опасна, али нарушава квалитет живота и често доводи пацијенте лекару.

Др Срђан Марковић (Фото: лична архива)

Асистент др Срђан Марковић, шеф Одсека за гастроентерологију Клиничко-болничког центра Звездара, каже да особа мора да потражи помоћ доктора када тегобе почну јако да јој сметају, постану константне и ремете јој квалитет живота.

– Све оне тегобе које човек није имао раније и код којих се сумња на овај проблем пацијент мора да објасни лекару у дому здравља, а уколико он процени да је то потребно, треба да га пошаље код гастроентеролога. Одлуку о томе какав ће се начин лечења применити доноси гастроентеролог. Уколико особа има блаже тегобе, најпре јој дајемо лекове као што су инхибитори протонске пумпе. Ако након неколико дана од примене медикамената тегобе код особе престану, онда нема потребе да човек иде на гастроскопију, која нам је главна дијагностичка метода. То се односи на оне људе који и даље имају алармне симптоме, попут упорног повраћања, губитка на килажи, недостатка апетита у дужем периоду, анемије и повишених параметара за упалу које се виде у лабораторијским анализама – сматра др Марковић.

На гастроскопији пацијент гута сонду која на врху има камеру захваљујући којој се види да ли особа има промене на једњаку, желуцу, дванаестопалачном цреву

Гастроскопија, то јест дијагностичка процедура из домена горње ендоскопије значајан је преглед. На том прегледу пацијент гута једну сонду која на врху има камеру захваљујући којој лекар види да ли особа има неку промену на једњаку, желуцу, дванаестопалачном цреву. Преглед је непријатан уколико се ради без седације, али уз помоћ анестезије пацијент одспава док му се обави снимање.

Јасних података о томе колико људи у Србији има проблеме са гастритисом не постоје. Међутим, др Марковић истиче да је у пракси то веома чест проблем и да готово да нема човека који никада у животу није имао такву врсту нелагодности.

– Често је гастритис повезан са хеликобактеријом пилори и због тога сваки трећи, четврти или пети човек у свету има овај проблем. Постоје хеликобактер позитивни и хеликобактер негативни гастритиси. Ова бактерија најпре може да се детектује у столици хигијенским тестом, али је најпоузданија метода, ипак, гастроскопија, када се узме биопсија желуца и где се такозваним хелико-тестом у року од 24 часа открије да ли је он позитиван или није. То може да утврди и налаз патолога – истиче др Марковић.

Наш саговорник напомиње да уколико се гастритис не лечи, он може да постане ризик за појаву улкусне болести или канцера. Фактори ризика за појаву гастритиса су пушење, конзумирање алкохолних пића (што провоцира веће лучење хлороводоничне киселине), некада то може да буде и узимање витамина Це (надражује слузницу желуца), одређене врсте хране, али се јавља и као последица велике количине стреса. Под утицајем стресних ситуација луче се хормони стреса, који провоцирају лучење хлороводоничне киселине, када се пе-ха у желуцу још више смањи. То доводи до оштећења слузнице овог органа.

– У мере превенције убрајају се избегавање стресних ситуација, уколико је то могуће, затим престанак с пушењем цигарета и конзумирањем алкохолних пића, умереност у начину исхране. Требало би избегавати узимање киселе хране, која садржи киселе састојке и концентроване масти, врућа теста, туршију, слаткише. Исхрана би требало да буде избалансирана и умерена – закључио је др Марковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.