Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грејна сезона окидач за повећање загађења ваздуха

(Фотографије Pixabay)

Доласком зиме и грејне сезоне крећу проблеми због повећања нивоа загађености ваздуха. Готово да се загађење опажа свим чулима.
Димњаци неуморно испуштају отровне материје и по правилу подсете на, засада, наизглед нерешив проблем на Балкану - током новембра су Београд, Скопље, Загреб и Сарајево били међу најзагађенијим у свету.
У Србији, по загађености, предњаче Ваљево, Шабац, Бор, Лазаревац, Ниш, Ужице.

Осим централног грејања на које је прикључена петина домаћинстава у Србији, за загревање се већински користе струја или индивидуална ложишта, а у њима различити енергенти.

Србија заузима прво место у Европи и девето на свету по броју превремених смрти на 100.000 становника насталих услед загађења животне средине, првенствено ваздуха, показују подаци Глобалне алијансе за загађење ваздуха.

Према истраживању Светске здравствене организације из 2019. године, више од 6.600 људи годишње превремено умре у Србији због последица загађења ваздуха.

"Недвосмислено је утврђено да је грејна сезона окидач за повећање нивоа загађености ваздуха", каже за Би-Би-Си на српском Јасминка Јанг, програмска директорка РЕС фондације која се бави питањем енергетике и климатских промена.

Различити начини грејања

Уживање у топлом дому има цену, која није изражена само у новцу, а начини на које се грејемо су различити, баш као и врсте штетних материја које кроз димњаке испуштамо у ваздух.

Сви они који немају централно грејање, за добијање топлоте користе струју или сопствена ложишта која могу бити на електричну енергију, гас, дрва или угаљ.

Међутим, људи "ложе шта стигну", каже Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду.

Угаљ је најгоре фосилно гориво, рекла је Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију.

„Пошто угаљ поред органске материје садржи и нечистоће као што су сумпор и токсични елементи, и то се ослобађа у ваздуху у виду сумпор-диоксида или честица арсена, никла, калијума, олова, радиоактивних елемената и свега што угаљ у себи има", појаснила је Ђорђевићева.

Систем централног грејања постоји у 67 јединица локалне самоуправе, односно у 58 градова у Србији. Протеже се дужином 2.800 километара са укупно 23.042 подстаница, а више од 20 одсто домаћинстава је прикључено.

За производњу топлотне енергије у топланама користи се природни гас (80 одсто), угаљ (7,8 одсто), нафтни деривати (11,7) одсто и биомаса (један одсто). Другим речима, централно грејање настаје сагоревањем природног гаса, мазута и угља.

Загађеност ваздуха и здравље

Изложеност аерозагађењу повезано је са великим бројем акутних и хроничних поремећаја здравственог стања становника, истакла је др Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести.

„Последице се крећу од обичних иритација као што је кашаљ, сузење и свраб у очима, преко озбиљних болести, па до смртних исхода", навела је Плавшићева.

„Теже последице штетног утицаја аерозагађења су настанак и погоршање бронхијалне астме код деце и одраслих, хронична опструктивна болест плућа (карактерише се смањењем протока ваздуха у дисајним путевима), плућна фиброза, али и значајно повећан ризик од појаве карцинома усне дупље, ларингса, коже и плућа. 

„Загађеност ваздуха је, после пушења, најчешћи узрок појаве карцинома плућа", објашњава Плавшићева.
У данима велике загађености ваздуха, наводи, учесталији су срчани и мождани удари, затим друге кардиоваскуларне болести као и разна оштећења централног нервног система.

Препоручује да осетљиве групе, деца, труднице и старије особе не излазе напоље када је велика загађеност, јер је ваздух у затвореном простору често чистији.

"Такође би требало да избегавају јако прометне и загађене улице и делове града."Свакако је немогуће заштити се у потпуности, јер се упијање штетних материја врши и преко коже", закључила је Плавшићева за Би-Би-Си на српском.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Može bolje, ali ...
Slažem se da je zimi vazduh zagađeniji jer se kreće sa loženjem "svega". Ali ovih godina nemamo ništa lošiju situaciju nego ranije. Gasifikacija, odsumporavanje na TE, uvođenje centralnog grejanja, novogradnja, vetroparkovi, automobili sa savremenijim motorima, poneki električni auto i autobus itd. doprinose ipak nešto boljoj situaciji. Može i treba još bolje. Ipak ne znam zašto ulazimo u nametnutu utakmicu i "histeriju" oko zagađenja, koje treba da brinu mnogo veće ekonomije i brojnije nacije.
Kao uvek
@sndr Da ta tri električna automobila i planovi za odsumporavanje su već toliko pročistili vazduh da nikako da ga se nadišemo, a o autobusima GSPa da i ne govorimo....
Sndr
Nije to nikakva utakmica vec briga o zdravlju. London koji ima pet puta vise stanovnika nego Beograd skoro svakodnevno ima tri puta manji indeks zagadjenja nego Beograd. Da li je potrebno da se i nama desi ono sto se njima desilo pedesetih godina kada su ljudi masovno umirali i obolevali zbog velikog zagadjenja vazduha pa da nesto preduzmemo po tom pitanju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.