Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Завесу на панчевачко позориште спустио је – биоскоп

Кратка, али плодна и бурна историја театра у граду на Тамишу тема је изложбе коју је приредила архивисткиња Маја Пујин
„Коштана”, изведена 1951. године, Добрица Милутиновић у улози Миткета (Фото: Историјски архив у Панчеву)

Панчево – Пре 65 година Народно позориште у Панчеву престало је да постоји. Од дана оснивања, до тренутка укидања театар у граду на Тамишу прешао је временски кратак, али буран пут од ентузијазма, уметничког развоја, афирмације до гашења. О тим временима сведочи изложба „Народно позориште у Панчеву у документима Историјског архива у Панчеву 1942–1956.”, ауторке Маје Пујин, архивисткиња ове установе. Поставка нуди део изузетно богате архивске грађе документа, плаката панчевачког позоришта, али и других театара тадашње Југославије, као и посебно вредне фотографије сцена из представа, портрете глумаца. Грађа, хронолошки послагана, прати развој позоришта, које је рад започело током Другог светског рата 1942. године, када у Панчево долази део трупе Народног позоришта Дунавске бановине из Новог Сада.

„Глумци су тада наступали у „Вајфертовој пивари”, а касније су изнајмљивали просторије од српске Православне црквене општине. Осим велике, позориште је имало и луткарску сцену, пионирски театар са балетском секцијом и оркестар. Срећа им се осмехује када Градски народни одбор доноси одлуку да се једна сала намени позоришту и тада се креће са обновом зграде. То је према литератури, након рата и прва позоришна сала у тадашњој Југославији. Да ли је то сасвим тачно нисмо сигурни, али је податак свакако леп”, каже Пујинова за „Политику”.

Великим ангажовањем глумаца, али и немачких ратних заробљеника, који су били грађани Панчева, сала са 600 места приведена је намени и 1947. године, 28. децембра одиграна и прва премијера. Били су то Стеријини „Родољупци”. Креће нека врста узлета панчевачког позоришта, које наредне године добија и назив Народно позориште у Панчеву, које се претходно звало Војвођанско и Српско народно.

Много глумаца из читаве земље конкурисало је за ангажман „препоручујући се позоришту за рад”. Део их остаје сезону-две, а тек понеки и читав период рада позоришта. Комаде су режирали редитељи попут Александра Верешчагина, Душана Медаковића, Драгомира Крањчевића, Јована Путика, а занимљиво је да је све време за сценографије био задужен Владимир Ребезов. Времена су била тешка, па се по реквизит, завесу или осветљење, морало чак до Загреба и Љубљане, а на гостовања по Банату ишло се возом. Панчево је имало и своје глумце – Јелену Трумић, Бранку Стојанов, Николу Митића Ђорђе Сремчевића, Радмилу Петровић, Томанију Ђуричко, а као млади глумац једну сезону је члан трупе био и Павле Вујисић.

Интересантно је да је у најтежим временима, након рата, било и највише премијера, а како је време одмицало и приближавала се та 1956. година, тако је њихов број опадао. Онда се од бурних ратних и поратних година, преко стотину изведених драмских дела и значајне просветитељске мисије у Панчеву и широј околини, после успеха и признања, стигло до мирнодопских времена – и одлуке Народног  одбора.

„Те 1956. године, неколико десетина позоришта у бившој Југославији је укинуто. На том таласу, ни панчевачко није било посебан случај. Исте године истекао је и десетогодишњи закуп простора са Јеврејином Оскаром Фишгрундом, којем је потом и национализацијом одузета зграда, у којој је позориште играло представе. Врло брзо је решено, како тренутна друштвена ситуација налаже, да су биоскопи ти, који ће на бољи начин преносити политичку идеологију, да су пријемчивији за народ, па и јефтинији, те је Народно позориште у Панчеву укинуто”, напомиње ауторка изложбе Маја Пујин.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.