Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Железнице успориле са реформом и нижу губитке

За следећу годину из буџета опредељено 18 милијарди динара субвенција, а већи део те помоћи одлази на покривање оперативних трошкова пословања
(Фото А. Васиљевић)

Српске железнице послују у минусу, упркос томе што их је Међународни монетарни фонд (ММФ) више пута похвалио као најбоље реформисано јавно предузеће у Србији. Њихове губитке покрива држава, која ће их следеће године субвенционисати са око 18 милијарди динара, што је за милијарду више него ове године.

Сва четири железничка предузећа су 2020. остварила губитак од око 5,5 милијарди динара, а пре пандемије, односно 2019. био је 500 милиона динара мањи. По свему судећи и ову годину ће завршити са негативним резултатом. „Инфраструктура железница” је у првих шест месеци имала губитак од 1,1 милијарду динара, „Србија воз” 631,8 милиона динара, а „Србија карго” 317,5 милиона динара.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да су железнице најдаље отишле у реформи у односу на друга јавна предузећа. Направљена су четири функционална предузећа са којима се лакше управља.

– Са друге стране, железница се у највећој мери ослободила вишка радника и вишка технике која је само правила трошкове и оптерећивала предузеће. То је оно на шта ММФ указује да је добро урађено за разлику од неких других предузећа, попут ЕПС-а или „Србијагаса” – сматра Савић.

Наводи да железница прави губитке зато што више нема оно место које је раније имала. Изгубила је и технолошку и економску трку. Суштинска ствар је што и даље има високе трошкове по јединици превоза путника или робе.

– Број превезених тона и путника је рапидно пао. А трошкови су остали високи, иако је предузеће реформисано. То је кључни разлог зашто железничка предузећа не могу да функционишу како треба. Мислим да ће се ситуација, можда не тако брзо, прилично поправити када се заврше брза пруга ка Суботици и обнови пруга на Коридору 10 од Ниша ка југу. За барску пругу се не зна, јер очигледно нема интереса ни за превоз путника, а ни терета. Железници ће бити потребне године, да би дошла у неку позицију коју је имала пре 20 или 30 година и то је разлог због кога држава издваја поприличан новац јер не можете тако велики систем да пустите да пропадне – напомиње Савић.

Анализа Фискалног савета показује да су се предузећа „Србија карго”, „Србија воз” и „Инфраструктура железница Србије” у периоду пре избијања пандемије суочавала са смањеним обимом активности и падом конкурентности. Основни разлог лежи у затварању пруга због радова у оквиру планираних и изненадних реконструкција. Тако да је од 2017. до 2019. број путника „Србија воза” опао за четвртину, док је број дана обуставе рада „Србија карга” учетворостручен.

Сва четири железничка предузећа су 2020. остварила су губитак од око 5,5 милијарди динара, а пре пандемије, односно 2019. био је 500 милиона динара мањи

Уз затварање пруга, на пословање „Србија карга” негативно се одразио и губитак тржишта под притиском конкуренције приватних превозника. Тржишно учешће овог предузећа се у само две године смањило за око 10 процентних поена, а количина превезене робе била је чак 15 одсто нижа у односу на 2017.

– Последично, дошло је до смањења изворних прихода „Србија воза” и „Србија карга” за скоро петину у посматраном периоду. Пад обима њихове активности одразио се и на „Инфраструктуру”, која одржава мрежу пруга и убира приходе од њиховог коришћења. Изворни приходи „Инфраструктуре” смањили су се такође за једну петину. Све то је резултирало повећањем губитака ових фирми – наводе из Фискалног савета.

„Србија карго” је због смањења тражње за својим услугама у време пандемије, прошле године превезао чак 15 одсто мање робе него у 2019. У још тежој ситуацији се нашао „Србија воз”, који је током ванредног стања био у обавези да потпуно обустави путнички саобраћај, услед чега је превоз путника у 2020. био за трећину мањи него у претходној години. То се одразило и на лошије пословање „Инфраструктуре” која је претрпела нови пад прихода.

– Извештаји о пословању у првој половини 2021. указују на успорен опоравак железничког саобраћаја. „Србија карго” је за првих шест месеци превезао 20 одсто мање робе него у истом периоду 2019. док број путника „Србија воза”, премда нешто већи него у 2020, још за трећину мањи него у преткризној 2019. Разлог успореног опоравка железничког саобраћаја је највероватније то што су се интензивирали радови на реконструкцији главних пруга – напомињу из Фискалног савета.

Пошто железничка предузећа из својих редовних прихода не могу да покрију расходе из пословања, та разлика се надокнађује из републичког буџета. За те намене држава је у периоду 2018–2020. издвајала годишње по 15 милијарди динара. Највећи део тих расхода, око 12 милијарди динара, односи се на покривање оперативних трошкова пословања, а мањи део, око три милијарде за инвестиције. Међутим, услед лошијег пословања ове групе предузећа током пандемије, субвенције из републичког буџета су се повећале за две милијарде динара ове године.

Из Фискалног савета наводе да су се реформе у железницама успориле на шта указује и постојани губитак тржишта „Србија карга”, који је иначе био најмање проблематично предузеће у овој групи. Међутим, чак да се реформе у овим фирмама убрзају (побољшање наплате, оптимизација броја запослених и унапређење кадровске структуре), потребно је време да дају ефекте.

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MAX
Pa zast onda pravimo brzu prugu Beograd - Subotica i dalje do Budimpeste? Valjda zato da gubci Zeleznice rastu jos brze!!!
Kalauz
Pa valjda da bi smanjili gubitke. Kako mislis da zeleznica zaradjuje bez pruga?
Koga mmf hvali taj propadne
Oduvek je vazilo da koga mmf hvali da u potpunosti sledi mmf direktive, taj ubrzo propadne. Setite se Argentine. Par nedelja posto je mmf proglasio Argentinu da najbolje sledi mmf direktive na svetu, u Argentini je nastao kolaps i zavladala glad. Krenule su pljacke, samo magacina i prodavnica sa hranom po celoj zemlji. Zaustavljani su sleperi sa stokom i stoka kasapljena odmah pored na putu, a ljudi su komade na ledjima odnosili u trku, dok je tesko naoruzano obezbedjenje nemo gledalo.
Radovan
Мало су ми необичне ове похвале за највећег губиташа ( !?). Имао сам ту несрећу да знам какав је саобраћај био некада,а какв је сада. Успешно се трансформисали,а направили оволике губитке ! Па шта би било да се нису трансформисали !?
Maja
Pa bilo bi to da bismo jos uvek isli izmedju 20 i 30 km/h na nasim prugama. To sto kod nas ljudi nisu navikli da idu vozovima i sve im smeta, to je druga stvar. Ali neosporno je da se sredjuje, ima sve na internetu, moze da se pogleda svakodnevno napredak radova i cinjenice govore za sebe. Tek treba da proradi sve to, kada se sve zavrsi, sve stanice i povezu svi gradovi. E tada ce biti profitabilno Radovane. Ali samo zlonamerni mogu da kazu da se nista ne radi i da nista ne valja. E pa radi se.
Marko Nikolić
Prvo moramo razumeti da ne mora svaki element u transportu i industriji da pravi profit. Trenutno se obnavlja železnica i grade brze pruge što je dobro i za ljude i industriju. A to da li će železnice zarađivati ili trošiti nakon toga nije toliko bitno, jer će se sav taj uloženi novac u železnicu vratiti kroz industriju i činjenicu da se može poslovati povoljno zbog brzog, jeftinog i ekološkog transporta ljudi i kapitala.
Milos
E pa spavalo se vise od pedeset godina i sada bi svi da se voze brzim prugama i modernim putevima bez zastoja. Niko nista nije obnavljao decenijama i sada se kao cudite. Makar se nesto i sredjuje. Ipak da sacekamo jos malo da se zavrse zapoceti projekti brzih pruga, obnova zeleznica i stanica sa novim vozovima. Ipak je bolje nego sto je bilo, Neovisno ko je to uradio. Srbija je to uradila i pare su nase. Neinteresuje me ko je na vlasti i ko radi, vazno je da se radi i obnavlja.
Mario
Negde se obnavlja a negde ruši, prevoz putnika je masovno opao zatvaranjem glavne železničke stanice i sistematskim izbacivanjem železnice iz grada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.