Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светске берзе бележе први пад цена житарица

Пшеница је после вишемесечних поскупљења сада појефтинила за 1,25 одсто
(Фото EPA-EFE/ D.D.)

Цене житарица у свету забележиле су пад у протеклој недељи. Нова дешавања на берзи уследила су убрзо пошто је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација објавила како су житарице у новембру ове године биле за 23,2 одсто скупље у односу на исти период 2020. Још нико не може да предвиди да ли би ово могло да значи крај вртоглавим поскупљењима и стабилизацији цена или само краткотрајни предах на турбулентном тржишту житарица.

Дешавања на светским берзама одразила су се и на тржиште Србије. На Продуктној берзи прошле недеље забележен је пад цена житарица. Код пшенице је после непрекидног раста у претходном периоду, забележена корекција цена наниже. Жито је и поред тога било најтраженије на берзи по просечној цени од 32,48 динара без ПДВ-а, што је у односу на претходну недељу пад од 1,25 одсто.

Тражња за кукурузом била је мала, а стручњаци напомињу да домаћа цена још није прихватљива купцима. Кукуруз се продавао за 26 до 27 динара за килограм, што указује на могуће појефтињење, сматрају аналитичари.

Како преноси „Агроклуб”, један од разлога за глобални пад цена могао би да буде и рекордна жетва пшенице, јечма и уљане репице у Аустралији. Већина аналитичара се ипак слаже да је оваква ситуација првенствено последица макроекономских фактора, односно појефтињења сирове нафте и остале робе на шта су утицале и вести о новој варијанти вируса корна „омикрон” као и сумње у ефикасност вакцине.

Зато поједини аналитичари верују да би са нижим ценама извозна тражња ове робе могла поново да буде повећана и да би ускоро тржиште житарица могло да буде нормализовано. Још пре десетак дана, цена пшенице била је изнад 300 евра за тону да би ове недеље на европском терминском тржишту пала на просечних 280 евра. На берзама у Америци жито је било јефтиније за четири процента, а кукуруз за 2,3 одсто што је резултат позитивних прогноза о америчкој озимој пшеници, према којој је 44 процента залиха у добром до врло добром стању.

Домаћи портал наводи да је занимљиво то што је после првог пада цена, највећи светски увозник, Египат, купио 600.000 тона румунске, руске и украјинске пшенице. Очекује се да ће се у овој сезони наставити светски раст потрошње житарица. Производња пиринча и житарица које се користе у људској и у исхрани животиња, попут кукуруза, требало би да порасте 1,4 одсто. Потрошња житарица ће по прогнозама порасти за 1,7 процената, на 2,81 милијарду тона, а залихе би на крају сезоне требало да буду мање 0,7 одсто него на њеном почетку.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.