Плато поново раскопан, Копитар се још чека

Уместо да већ буде завршен плато и на њему споменик словеначком лингвисти Јернеју Копитару, део тог јавног простора између Хиландарске, Палмотићеве, Џорџа Вашингтона и Далматинске (Владете Јеротића) поново је раскопан. Уз Хиландарску улицу неколико десетина гранитних плоча је извађено, а између стубића развучена је наранџаста трака са натписом „Пажња, енергетски кабл!”.

За многе такав призор није изненађење јер се сређивање платоа развукло од априла прошле године да је питање да ли ће грађани када и угледају споменик поверовати да је коначно крај том послу. Јер, почетком прошлог месеца било је још једно демонтирање на платоу и то бетонског постамента на којем је требало да буде постављен споменик. Постоље је срушено зато што, како су нама тада рапортирали радници ангажовани на том послу, Словенци желе да обележје буде у нивоу партера, а не издигнуто.

Споменик је коначно стигао из Љубљане у Београд и налази се у магацину у Добановцима, али још је питање када ће привремени смештај у Сурчину заменити трајним у центру престонице. Незваничне најаве прошлог месеца биле су да ће овај споменик бити откривен на платоу што се поклапало са обећањима од пре три месеца. Тада је речено да је крај децембра нови рок да споменик буде постављен на плато са којег су мајстори отишли тек уочи овог лета. Градилиште су, после бројних померања рокова и кашњења, напустили, али посао нису довршили. Додуше, летос је коначно стављена тачка на грађевинске радове и најављено је да ће споменик бити откривен између јула и децембра.

Оно што није непознаница, како сазнајемо у Градској управи, јесте то да су Београд и Љубљана недавно потписали споразум о донацији за споменик Копитару који је дар Љубљане Београду баш као што је Београд поклонио Љубљани споменик Вука Стефановића Караџића. Конкурс за тај споменик организовала је градска управа Љубљане и, у конкуренцији 11 радова, прва награда припала је словеначком вајару Матјажу Почивавшеку.

Пројекат за тај јавни простор у центру престонице Србије потписао је Рок Жнидаршич, словеначки архитекта.