Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плато поново раскопан, Копитар се још чека

(Фото: Д. Мучибабић)

Уместо да већ буде завршен плато и на њему споменик словеначком лингвисти Јернеју Копитару, део тог јавног простора између Хиландарске, Палмотићеве, Џорџа Вашингтона и Далматинске (Владете Јеротића) поново је раскопан. Уз Хиландарску улицу неколико десетина гранитних плоча је извађено, а између стубића развучена је наранџаста трака са натписом „Пажња, енергетски кабл!”.

За многе такав призор није изненађење јер се сређивање платоа развукло од априла прошле године да је питање да ли ће грађани када и угледају споменик поверовати да је коначно крај том послу. Јер, почетком прошлог месеца било је још једно демонтирање на платоу и то бетонског постамента на којем је требало да буде постављен споменик. Постоље је срушено зато што, како су нама тада рапортирали радници ангажовани на том послу, Словенци желе да обележје буде у нивоу партера, а не издигнуто.

Споменик је коначно стигао из Љубљане у Београд и налази се у магацину у Добановцима, али још је питање када ће привремени смештај у Сурчину заменити трајним у центру престонице. Незваничне најаве прошлог месеца биле су да ће овај споменик бити откривен на платоу што се поклапало са обећањима од пре три месеца. Тада је речено да је крај децембра нови рок да споменик буде постављен на плато са којег су мајстори отишли тек уочи овог лета. Градилиште су, после бројних померања рокова и кашњења, напустили, али посао нису довршили. Додуше, летос је коначно стављена тачка на грађевинске радове и најављено је да ће споменик бити откривен између јула и децембра.

Оно што није непознаница, како сазнајемо у Градској управи, јесте то да су Београд и Љубљана недавно потписали споразум о донацији за споменик Копитару који је дар Љубљане Београду баш као што је Београд поклонио Љубљани споменик Вука Стефановића Караџића. Конкурс за тај споменик организовала је градска управа Љубљане и, у конкуренцији 11 радова, прва награда припала је словеначком вајару Матјажу Почивавшеку.

Пројекат за тај јавни простор у центру престонице Србије потписао је Рок Жнидаршич, словеначки архитекта.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Koš za hmelj, raž ili kukuruz
Kopitar u magacinu je pleonazam. A dva Kopitareva trga u Beogradu udaljena jedan od drugog par stotina metara je svojevrsna bahatost od strane gradskih vlasti.
Kovac
Problem nije samo sto radovi nisu finalizirani, problem je i sto je to jos samo jedan od brojnih projekata u kome se projektovalo bez smisla i kvalitetnog poznavanja kako se projektuje javni prostor. Sve ulice, trgovi, trotoari u gradu plnairani u poslednjih 20 godina izgledaju kao da ih je planirao neko ko se vezbao na parkinzima. Rezultati su ispod jugoslovenskog nivoa, a o razvoju urbanog prostora u Spaniji ili Italiji da ne govorimo.
Svatok
Da je vezbao na parkinzima bio bi kompliment, posto i parkinga ima manje, i svi su u gubitku, i pesaci i vozila. Niko krsten nije seo da razmisli.
Kopčanje pozadi
Jes dugo i trajalo
pjer
Stalnim iskopavanjem i ponovnim zatrpavanjem jedna strana Hilandarske ulice prilično je uništena; ploče su stavljene tako da je opasno za šetače, a deo su ostavili bez ploča - biće da su se majstori smorili. Ovako nešto ni u crtanim filmovima nismo gledali.
ivan
Само се надам да када ово буду вратили, да то неће урадити као и обично - клацкање, пуклих или окрњених плоча. А на слици већ видим неколико окрњених! Ако ми нешто смета у Србији, односно Београду, је ,,традиција`` из прошлости да су нам путеви, калдрме, плоче, по свему што се хода - као репом набацани и лоше урађени. И када се нешто дорађује, то се не врати у првобитно стање него јавашлук. Толики квалитетни домаћи инжењери, инспектори, неимари, зашто је ово још увек присутно и у 2021.?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.