Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медицински факултет ће се ограђивати од колега који шире дезинформације

У току је један поступак пред етичком комисијом ове установе, али биће кажњени они који у својим наступима буду кршили принципе кодекса професионалне етике, каже декан професор др Лазар Давидовић
Лазар Давидовић (Фото Хемофарм)

Медицински факултет Универзитета у Београду обележиће сутра свечаном академијом 101 годину постојања. Професор др Лазар Давидовић, декан ове високошколске установе, у разговору за „Политику” каже да они у актуелној пандемији ковида 19 имају вишеструку одговорност јер им је битно да све функционише на вишем нивоу него што је то био случај у претходних 18 месеци. Управо је почетак његовог мандата дочекала нова школска година за студенте и донета су измењена правила за присуствовање практичној настави – неопходно је да особе буду вакцинисане, тестиране или да су прележале ковид.

– Дочекале су ме контроверзе у вези с тим. За Медицински факултет практична настава има огроман значај, посебно у другој половини студија, јер током последње три године студенти најконкретније уче како дијагностиковати, а како лечити неку болест. То никако не може добро да се научи онлајн наставом и симулаторима, ма колико они били савремени. За наше студенте је неопходан контакт са болесником. Ми смо зато нашли модалитет који је имао за циљ да, с једне стране, буде одржана практична настава, а да, с друге стране, сачувамо јавно здравље појединаца. То смо урадили тако што инсистирамо да они који учествују у настави, било да је реч о студентима или наставницима, морају да буду вакцинисани, да покажу документ који потврђује да су прележали ковид, папир о поседовању одговарајућег нивоа антитела или негативан резултат теста на корону, који не сме бити старији од два дана када је у питању практична настава на клиничким предметима или седам дана на претклиничким предметима. Тако радимо у овим ванредним условима – наглашава др Давидовић.

На питање да ли ће се Медицински факултет УБ и даље ограђивати од колега који не заступају званичне медицинске ставове – као што је био случај с неким професорима који су за лечење од короне препоручивали непроверене методе и препарате – и у медијским гостовањима шире дезинформације наш саговорник истиче да ће реакције факултета у погледу тога бити благовремене и још одлучније.

– То значи да ће факултет реаговати на све оне који у својим наступима буду кршили принципе кодекса професионалне етике БУ. У току је један поступак пред Етичком комисијом Медицинског факултета који је покренут због тога. Не могу о томе детаљније да говор јер процес траје. Битно је да смо одмах реаговали и на том правцу ћемо остати и убудуће. Биће кажњени сви који износе дезинформације против здравља грађана – нагласио је др Давидовић.

А шта ће моћи да ураде поводом честог одласка лекара у друге земље?

– То је пре свега обавеза Министарства здравља и других институција, а наша обавеза је да младе људе едукујемо. Они се код нас образују по европским стандардима, али не зато да би сутрадан отишли да раде у најразвијенијим светским центрима, већ да би остали у Србији и на тај начин омогућили квалитетније лечење грађана Србије. Остале институције морају да размишљају о томе како да задрже младе људе. Веома је добра акција Министарства здравља у којој се већ неколико година организује пријем у стални радни однос најбољих студената медицине. То је један од модалитета да се млади људи зауставе и не одлазе из земље. Такође је важно радити на побољшавању услова рада. Изградњом нових клиничких центара млади лекари ће сигурно имати боље услове рада, за разлику од неких претходних генерација. То ће сигурно један део младих задржати у Србији. И материјални моменат је њима битан, што ће зависити од могућности наше земље – истиче др Давидовић.

(Фото Д. Јевремовић)

Медицински факултет има велику обавезу и у научноистраживачком раду и имају три програмска начела на којима се заснива њихово постојање. Др Давидовић каже да овај факултет мора да буде аутономан у оквиру аутономије УБ, што значи да треба да створи стабилне услове за рад, уз демократско транспарентно доношење одлука и праћења њиховог спровођења. Такође, факултет мора да буде савремен и способан да континуирано уводи иновације, у погледу медицинске едукације и научноистраживачког рада, пратећи светске факултете, у складу с могућностима, а уз то – мора да буде и национално одговоран.

Управо све оно што је красило ову установу у претходних сто година биће предочено у монографију, која ће бити објављена на пролеће.

– Последња велика монографија о факултету написана је 2005. године. Према подацима у њој, студије медицине у Београду завршило је 33.000 студената. Од тада до данас факултет је завршило још много студената, што ће бити објављено у новој монографији. У њој ће бити обрађен и настанак и развој факултета, шта је Медицински факултет данас и какав би требало да буде сутра. Своја поглавља ће имати сви шефови катедри, па ће бити обухваћена целокупна делатност установе и научноистраживачки рад. На тај начин ће од заборава бити сачувани многобројни значајни догађаји, фазе у раду факултета, али и појединци који су обележили ову образовну установу. Професор др Владимир Костић, председник САНУ, написаће поглавље о свим професорима са нашег факултета који су били чланови Српске академије науке и уметности. У току су и разговори да се направи један филм који би по свом садржају био ослоњен на монографију – додаје др Давидовић.

Батутов говор на отварању

Медицински факултет један је од првих факултета који су основани на Универзитету у Београду. Године 1905. Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Закон о универзитету, којим је било предвиђено оснивање Медицинског факултета. Било је потребно 15 година да прва генерација студената добије индекс овог факултета. Свечано је отворен 9. децембра 1920. године говором професора др Милана Јовановића Батута.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Родољуб
Поставићу једноставно питање: "Зашто наука главног тока нема храбрости да се суочи и изнесе аргументе против науке која није наука главног тока?" Ако неко избегава суочавање већ употребљава цензуру и присилу, логично је закључити да тај неко нема силу аргумената већ само аргумент силе. Медицина све више личи на Политбиро.
Boca
Laici mogu da govore i pišu bilo šta. Lekari ne mogu! Pored toga posao im je da se bave zdravstvenim prosvećivanjem.
dejan sakos
Podrska, oterati sve koji iznose dezinformacije paniku i strah.
Zašto
Mene rasprava oko vakcina podseća na raspravu da li Bog postoji. Svako veruje u svoje, empirijski dokazi mu ne trebaju i ne traži ih a oprečna tvrdnja je smrtni greh tj. dezinformacija. Kad jedan dekan sebi dozvoli da satire pravo na govor, mišljenje, različitost id majnistrima, onda je to kraj nauke. Temelj nauke je stalno preispitivanje svega, a eto, dekan će to da zabrani.
Vedara
Medicinar, pretpostavljam da si medicinski radnik u nekom klinickom centru ( valjda nisi u rehabilitacionom), pa eto mozes li mi reci koliko je vaša ustanova primila u zadnjih mesec dana ili 15 dana, ljudi sa simptomima obicne gripe?
Medicinar
Nije to kraj nauke, ne brinite. U medicini postoji sloboda govora, ali na naucnim simpzijumima i u naucnim casopisima. Ne moze se dozvoliti izlaganje naucno nepotvrdjenih hipoteza na drustvenim mrezama. Hipoteze su hipoteze, dakle pretpostavke, i cesto su potpuno oprecne jedna drugoj. Njihovo objavljivanje na drustvenim mrezama u najmanju ruku zbunjuje narod i ugrozava njegovo poverenje u lekare, a u najgorem slucaju rizukuju se zivoti i zdravlje pojedinaca i celog drustva.
Boža
Ljudi nemaju pravo na sopstveno mišljenje? Uvedite Inkviziciju.
Filip
Medicinar, mislite na mišljenja koja na fejsbuku i jutjubu iznosi Bil Gejts?
Medicinar
Neka objave svoje misljenje u medicinskom naucnom casopisu. Objaviti ga na fejsbuku je cisto sarlatanstvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.