Медицински факултет ће се ограђивати од колега који шире дезинформације

Медицински факултет Универзитета у Београду обележиће сутра свечаном академијом 101 годину постојања. Професор др Лазар Давидовић, декан ове високошколске установе, у разговору за „Политику” каже да они у актуелној пандемији ковида 19 имају вишеструку одговорност јер им је битно да све функционише на вишем нивоу него што је то био случај у претходних 18 месеци. Управо је почетак његовог мандата дочекала нова школска година за студенте и донета су измењена правила за присуствовање практичној настави – неопходно је да особе буду вакцинисане, тестиране или да су прележале ковид.

– Дочекале су ме контроверзе у вези с тим. За Медицински факултет практична настава има огроман значај, посебно у другој половини студија, јер током последње три године студенти најконкретније уче како дијагностиковати, а како лечити неку болест. То никако не може добро да се научи онлајн наставом и симулаторима, ма колико они били савремени. За наше студенте је неопходан контакт са болесником. Ми смо зато нашли модалитет који је имао за циљ да, с једне стране, буде одржана практична настава, а да, с друге стране, сачувамо јавно здравље појединаца. То смо урадили тако што инсистирамо да они који учествују у настави, било да је реч о студентима или наставницима, морају да буду вакцинисани, да покажу документ који потврђује да су прележали ковид, папир о поседовању одговарајућег нивоа антитела или негативан резултат теста на корону, који не сме бити старији од два дана када је у питању практична настава на клиничким предметима или седам дана на претклиничким предметима. Тако радимо у овим ванредним условима – наглашава др Давидовић.

На питање да ли ће се Медицински факултет УБ и даље ограђивати од колега који не заступају званичне медицинске ставове – као што је био случај с неким професорима који су за лечење од короне препоручивали непроверене методе и препарате – и у медијским гостовањима шире дезинформације наш саговорник истиче да ће реакције факултета у погледу тога бити благовремене и још одлучније.

– То значи да ће факултет реаговати на све оне који у својим наступима буду кршили принципе кодекса професионалне етике БУ. У току је један поступак пред Етичком комисијом Медицинског факултета који је покренут због тога. Не могу о томе детаљније да говор јер процес траје. Битно је да смо одмах реаговали и на том правцу ћемо остати и убудуће. Биће кажњени сви који износе дезинформације против здравља грађана – нагласио је др Давидовић.

А шта ће моћи да ураде поводом честог одласка лекара у друге земље?

– То је пре свега обавеза Министарства здравља и других институција, а наша обавеза је да младе људе едукујемо. Они се код нас образују по европским стандардима, али не зато да би сутрадан отишли да раде у најразвијенијим светским центрима, већ да би остали у Србији и на тај начин омогућили квалитетније лечење грађана Србије. Остале институције морају да размишљају о томе како да задрже младе људе. Веома је добра акција Министарства здравља у којој се већ неколико година организује пријем у стални радни однос најбољих студената медицине. То је један од модалитета да се млади људи зауставе и не одлазе из земље. Такође је важно радити на побољшавању услова рада. Изградњом нових клиничких центара млади лекари ће сигурно имати боље услове рада, за разлику од неких претходних генерација. То ће сигурно један део младих задржати у Србији. И материјални моменат је њима битан, што ће зависити од могућности наше земље – истиче др Давидовић.

Медицински факултет има велику обавезу и у научноистраживачком раду и имају три програмска начела на којима се заснива њихово постојање. Др Давидовић каже да овај факултет мора да буде аутономан у оквиру аутономије УБ, што значи да треба да створи стабилне услове за рад, уз демократско транспарентно доношење одлука и праћења њиховог спровођења. Такође, факултет мора да буде савремен и способан да континуирано уводи иновације, у погледу медицинске едукације и научноистраживачког рада, пратећи светске факултете, у складу с могућностима, а уз то – мора да буде и национално одговоран.

Управо све оно што је красило ову установу у претходних сто година биће предочено у монографију, која ће бити објављена на пролеће.

– Последња велика монографија о факултету написана је 2005. године. Према подацима у њој, студије медицине у Београду завршило је 33.000 студената. Од тада до данас факултет је завршило још много студената, што ће бити објављено у новој монографији. У њој ће бити обрађен и настанак и развој факултета, шта је Медицински факултет данас и какав би требало да буде сутра. Своја поглавља ће имати сви шефови катедри, па ће бити обухваћена целокупна делатност установе и научноистраживачки рад. На тај начин ће од заборава бити сачувани многобројни значајни догађаји, фазе у раду факултета, али и појединци који су обележили ову образовну установу. Професор др Владимир Костић, председник САНУ, написаће поглавље о свим професорима са нашег факултета који су били чланови Српске академије науке и уметности. У току су и разговори да се направи један филм који би по свом садржају био ослоњен на монографију – додаје др Давидовић.

Батутов говор на отварању

Медицински факултет један је од првих факултета који су основани на Универзитету у Београду. Године 1905. Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Закон о универзитету, којим је било предвиђено оснивање Медицинског факултета. Било је потребно 15 година да прва генерација студената добије индекс овог факултета. Свечано је отворен 9. децембра 1920. године говором професора др Милана Јовановића Батута.