Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

У насељу где су живели робови

Туристичке агенције упозоравају да се тамо не залази без провереног водича. Закони фавеле нису драги ни локалној полицији, те се они радо клоне овог краја. Чувари реда тамо залазе само кад иду у рације.
(И.А.)

Када се Кристофер Колумбо на путу ка Индији „насукао” на непознато копно, данас знано као „Puerto Rico” или богата лука, ново откривена територија постала је симбол шпанске моћи у Карипском мору.

Недавно сам посетила главни град овог острва и имала прилику да стекнем утисак о богатој историји, бориканској култури и свакодневном животу Порторика.

Шпанци су врло брзо схватили значај ова територије за превласт на америчком копну и периоду који ће уследити.

Посматрајући град са бедема тврђаве Дел Моро, грађене више векова и неосвојиве скоро пола миленијума, можете да видите како се између океана и зидина града провлачи шаролико насеље дуго око пола километра.

(И.А)

Пажњу вам одмах привуче низ кућица наслаганих једна на другу као да су дио наивног цртежа.

Упутила сам се тамо прелазећи преко пространих ливада које воде назад ка граду, срећући бројне туристе који су ми ишли у сусрет идући ка тврђави,  историјском симболу Сан Хуана. Локално становништво убијало је врело летње поподне уз обалу, расхлађујући се ветровима са океана.

Уска калдрмисана стаза „Calle Cementerio” водила је изван градских бедема  стапајући се са оближњим гробљем.

(И-А.)

Од времена оронуло, ово гробље опасано је високом бетонском оградом са два улаза која красе богати архитектонски орнаменти. По веровању Порториканаца, ово гробље симболизује границу између живота и смрти, одводећи душе на вечно прекоокеанско путовање.

Настављам десно поред гробља низ улицу Сан Мигуел која води даље ка насељу са интересантним фасадама и бројним муралима, одакле допире ритам популарне песме „Деспазито” порториканског извођача Луиса Фониса.

Све је мирно, али изблиза је мало другачије. Оронули кровови, оскрнављени зидови, куће без прозора, одећа се њише са балконских ограда. Комшиница у подруму куће продаје пиће за понети, младић са торбом у руци телефонира у ходу, аутомобил коме се пролазници са уважавањем склањају.

И.А.

Поглед и прича за неку другу историју града.

Карактер овог краја огледа се у уметничкој инсталацији осмишљеној по популаризованом дизајну ствараоца „Milton Glaser.” Комерцијализована широм света кованица од слова и симбола љубави, и овде је пронашла своје значење у облику “I Love La Perla.”  Истурена ка води, окупана громадним таласима са истока, стоји као пркос овог дела града.

„La Perla” у преводу бисер, је насеље које датира још из 18. века, а настало је као уточиште за припаднике најнижег друштвеног слоја. Закон који је у то време био на снази у Порторику, захтевао је да се сви робови, припадници других раса, власници и радници у борделима, бескућници и комунални радници који су одржавали оближње гробље, изместе ван градске заједнице, што је значило ван бедема града.

И.А.

Нешто касније порторикански фармери звани „јибарос” напуштајући плодне пределе прашуме „El Yunque” и других планински врхова, пронашли су своју срећу у Бисеру покрај океана.

Када је локална власт крајем 19. века одлучила да прошири Сан Хуан, отвори делове зидина града како би се растеретило уско градско језгро, становници Ла Перле нису били позвани да учествују у новој расподели. Вишевековна  сегрегација утицала је да заједница успостави стандарде разумљиве само фавели.

Данас туристичке агенције упозоравају да се тамо не залази без провереног водича. Закони фавеле нису драги ни локалној полицији, те се они радо клоне овог краја. Чувари реда тамо залазе само кад иду у рације.  

У овом кварту трговина наркотицима и други илегални послови су нешто са чиме се млади сусрећу сваки дан.

И.А.

Ипак, уколико се одважите да посетите овај крај врло брзо ће вам бити јасно да та посета треба да буде кратка како би заиста била слатка. Ако вам се локални младић обрати:„Papi, стави тај телефон у џеп”, то је оно што ћете одмах урадити. Бунтовни туристи овде нису добро дочекани.

Овде се памти слика посетиоца којег је фавела испратила ван њихових граница повлачећи га за косу улицама Ла Перле.

Други случај којег се са језом сете, непослушни туриста никада није пронашао излаз из Ла Перле. Полиција је идентификовала младићево тело три дана након немилог догађаја.

У жељи да подигну квалитет живота вршњака у овом крају, студенти архитектонског универзитета у Сан Хуану су 2016. године дизајнирали јединствен, вишенаменски скејт парк у облику базена. Ова локација се сматра центром Ла Перле, а красе је урбана уметност и неколицина угоститељских објеката. Баш у том једном и ја сам направила предах.

И.А.

Складиште са отворима окренутим ка океану, из даљине подсећају на сурферски клуб. Уске степенице са зарђалом оградом воде до кафанице. На левој страни је дугачак бар добро опремљен алкохолним пићима. Освежења су уредно одложена у стаклене витрине. Иза њих је апарат за прављење леденог коктела „фрозен пунч”, мешавина концентрата воћа обогаћена румом.

– Ја бих жељела баш тај један”, рекох конобарици која мрзовољно одмара иза бара ослањајући се на преврнуту гајбу.

Колега са којим је делила импровизовану столицу, погледа ка апарату не рекавши ни реч, и коктел је био послужен. Неколицина жена средњих година испијају пиво ослоњене уз ограду са погледом на океан. Пар са фотоапаратом заузео је један од четири доступна дрвена стола.

Музика допире са истрошеног, кабастог звучника који се налази у ћошку локала. Низ амбалажа скрива остатак старомодног озвучења. Кинески орнаменти красе плафон порториканског кафића, који делује као да забава тек треба да почне.

И.А.

Наиме, када се затворе бројни барови у улици Сан Себастијан, у историјском делу Сан Хуана, ритам салсе, страст и енергија изазвана овим плесом, преносе се у Ла Перлу где се провод наставља до јутарњих часова.

Ла Перла је данас прави небрушени камен, жељени циљ многобројних грађевинских предузећа. Бесправно грађени домови, крхке конструкције, налазе се на једној од најпожељнијих локација Сан Хуана, на самој морској пени.

Вредност овог земљишта процењује се милионима. Бројни инвеститори као да се моле Посејдону да узбурка океан и испере земљу испод Сан Кристобала.

Ова савремена сага је тренд урбанизације града. Међутим, историја и права стечена током времена подршка су становницима Ла Перле.

А.И.

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

San Huan
San Huan je fantastican, pravi spanski grad. Spanci su ga pravili s namerom da tu ostanu. I danas u njemu zivi vecinski spansko stanovnistvo. Zao mi je sto niste postavili i fotografije iz starog dela San Huana koji se pruza unutar zidina tvrdjave. Inace, u San Huanu je patentirana Pinja Colada. I dan danas postoji taj isti restoran.
Malena
Knez Milos je doneo zakon po kome je svaki rob koji kroci na tlo Srbije postajao slobodan covek. Milos nepismeni, a veliki drzavnik.
Laza
Nekako u isto vreme je krenula industrijska revolucija koja je ucinila ljudski rad mnogo skupljim od rada masina i time oslobodila mnogo vise robova od knjaza Milosa.
dr Slobodan Devic
BRAVO! Milos Obrenovic je bio najveci srpski drzavnik - drzavnik pravi drzavu, a politicari je unistavaju zarad licnih interesa. Milos je dokaz da znanje i obrazovanje nisu dovoljni da bi covek bio pametan, ok je sa druge strane, mudrost daleko vaznija kategorija ...
Марко Митић
На тим острвима постојали су тргови, пијаце где су се вековима продавли и куповали робови. Бринаски лордови су своја богатства стицала на туђој крви.
Minessota R
U Americi i danas postoje sporedna vrata na lokalima koja su bila namenjena za ulazak crnaka, potomaka robova u juznim saveznim drzavma SAD.
Земунац
@Иван Грозни Референдум није правно обавезујући, јер мора да га аминује Конгрес САД. @Luj Adamic Добили су право на држављанство 1917, а Представнички дом Порторика је био против, јер су сматрали да САД тиме жели да регрутује Порториканце за Први светски рат у који су САД тад ушле.
dr Slobodan Devic
@Luj Adamic - 9 drzava u SAD ne placaju saveznu taksu, a ni lokalnu ...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.