Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТАМПА У ВРТЛОГУ КРИЗА

Скуп папир и енергенти потпирују цену новина

Пореске олакшице за издаваче, оглашиваче и штампаре могући су кључни ослонац у борби за озбиљно информисање јавности у време короне
(Илустрација Драган Стојановић)

Ријана је на Барбадосу популарнија од британске краљице Елизабете, док Ангела Меркел воли песме панкерке Нине Хаген. Истовремено, 1.200 људи у Србији не зна да има сиду, метро крчи свој пут кроз Београд, док групе страних миграната вребају око главне престоничке аутобуске станице. Годишњица проглашења прве заједничке државе Јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – обележена је истог дана кад и пола века од „хрватског прољећа”. Јесења сетва тескобно је ипак завршена, цене пет основних намирница су „на леду”, док наша земља и ове зиме остаје без свог ледоломца. Сва срећа да је Николу Јокића прошла повреда десног зглоба па се вратио у „Денвер”, док многи не разумеју зашто је Лео Меси поново, по седми пут, освојио Златну лопту. Ко не зна, Ваљевска гимназија обележила је и ове године рођендан свог некадашњег ђака, академика Матије Бећковића. Све ове вести, још и више, стале су у само једно штампано издање „Политике”, с датумом 1. децембар ове године. Избор датума за овај преглед писања „Политике” није случајан.

Наиме, управо почетком овог месеца постало је и званично јасно да ће цене новинског рото-папира, транспорта, дистрибуције, као и енергената потребних за штампање новина, на овим просторима, као и другде широм света, у време бројних симултаних криза, надаље осетно расти. Прихватајући без много могућности избора ту текућу неумитност, у наставку одлучне битке за читаоце, спремни смо да ситуацији бацимо у лице рукавицу изазова.

Наиме, читаоцу за скок погледом с Барбадоса до Ваљева, и даље на север и југ, у једном дану, довољно је да прелиста тек неколико страница штампане „Политике”. Колико вреди таква ширина информативног калеидоскопа, који ни у једној варијанти не искаче као целовит избор другде „у папиру”, или на дигиталним инфо-екранима? Одговор, као и кад је реч о много чему другом, зависи од угла гледања.

У овом случају, богати мозаик штампаних вести, ауторских анализа, „Погледа” или, на пример „Балканског евергрина” и „Портрета без рама” у папиру, за писачки строј има животну вредност. Значајну, верујемо, има и за генерације верних читалаца, као и за нову публику несклону површним или бомбастичним „фејк-вестима”.

(Фото Анђелко Васиљевић)

На тржишту, ипак, дејствује неколико фактора ненаклоњених штампаним новинама.

Најпре, пред мозаиком чинилаца који у време глобалне пандемије и енергетске кризе утичу на информативни опсег и финансијску судбину новина, од темељног информисања заинтересоване јавности, не одустајемо.

Али, „ружа контраветрова” и изазова неспорна је.

С дужним поштовањем, ту су најпре нови информативни приоритети генерација које улазе у свет вести уз помоћ посредника, односно његовог величанства званог „дигитални клик”. Истовремено, из позадине делује разуђена палета утицајних актера који се од насловне стране до читуља, на први поглед, у новинама, не виде.

Наиме, током 2021. године новински издавачи у Европи и даље суочили су се с незапамћеним поремећајем на тржишту папира, који се судбоносно изражава у акутној несташици хартије за штампање новина, наводе за „Политику” домаћи и европски корпоративни извори. Према овим изворима, кључни разлог текуће алармантне оскудице новинског рото-папира јесте енормни овогодишњи раст цена енерегената у Европи. У ЕУ, одакле штампани медији с ових простора углавном, и уз велике муке, набављају рото-папир, цена погонске електричне енергије скочила је од почетка 2021. за вртоглавих 400 одсто, с најавама да ће пред Нову годину још порасти. С тим папреним поскупљењима, увис су отишле и цене бројне берзанске робе, међу њима и неопходних новинских хемикалија, целулозе, рециклираног папира, штампарских офсет плоча...

Уз то, дистрибутери и међународни транспортери са глобално испрекиданим ланцима снабдевања услед короне, све скупљим горивом, акутним мањком камиона, као и камионџија на тржишту рада, стекли су нову преговарачку позицију у одређивању цене својих услуга овдашњој новинској индустрији. Цена туре шлепера који превозе новине сада су три до четири пута више него почетком 2021, док о катапултираним тарифама за превоз контејнерима (са 3.000 долара на око 20.000 долара) не вреди ни трошити речи. Некадашње прекоморско допремање стотина хиљада тона новинског папира из Канаде, Русије или Кине у Европу данас је ствар прошлости.

Услед тог вртлога кризних фактора, не изненађује да су највећи европски произвођачи папира недавно за испоруке новинске хартије за јануар 2022. године понудили цену која је у односу на исти период лане, виша за 83 одсто.

У међувремену, од лањског избијања короне, десетине водећих фабрика за производњу новинског папира на Старом континенту – од Скандинавије до Словеније – из „милион разлога” затварају погоне за производњу новинског рото-папира. У тој арени, норвешки „Норске Ског”, један од највећих европских произвођача папира, најавио је затварање аустријске фабрике у Бруку на Мури у јулу 2022. године. Истовремено, тражња за папиром је несмањена, а борба међу издавачима беспоштедна.

Наиме, водећи европски произвођачи новинског папира указују да је у другој години пандемије интернет продаја „свега” у Европи скочила за 300 одсто. Производња амбалажног папира за паковање „доставе” многима постаје уноснији бизнис, али и у том сектору ланчани раст цена свих производа, повезан с поскупљењем енергената, мрси економску рачуницу.

Шта је онда будућност штампаних медија? Односно, како да живе са жељом да напредују онај широки информативни калеидоскоп с почетка овог текста и његова достојна штампана конкуренција? Питање вредности и значаја добрих штампаних новина није само ствар успешне новинарске формуле. Одмеравање, верујемо, треба ставити у широки контекст интереса радознале јавности као и системског окружења.

У том контексту, пореске олакшице издавачима, оглашивачима, штампарима, који заједно на киоске испоручују своје мозаике вести, могле би бити кључни ослонац у неизвесној бици с новим навикама читалаштва у пандемији и глобалним енергетским недаћама.

Све у циљу озбиљно обавештене јавности.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Neka novinari malo istraže sudbinu Čačanske fabrike hartije .
Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
метро крчи свој пут кроз Београд...
pevaljke i kraljice
Pa i u Britaniji je svaka pevaljaka popularnija od kraljice samim tim sto se ne "takmice u istoj ligi".
boza
sve po planu.
Саша
Јако леп чланак, иако разлог то није.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.