Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рат у Авганистану готов, а војни буџет расте

И републикански и демократски конгресмени одобрили су Пентагону више новца него што је тражио шеф Беле куће Џозеф Бајден
Одлазак последњег америчког војника из Кабула (Фото EPA-EFE/Jack Holt)

Америка је претходног лета изашла из најдужег рата у својој историји, али је Конгрес повећао буџет за Пентагон за следећу годину, усвајајући предлог закона који предвиђа да се војсци одобри сума већа и од оне коју је тражио врховни командант.

Представнички дом већином гласова конгресмена из обе странке ове недеље је одвојио 768 милијарди долара за армију, што је 24 милијарде долара више од своте коју је предложио председник Џозеф Бајден, преноси „Волстрит џорнал”.

Гласање у доњем дому још једном је показало да је повећање суме намењене Пентагону тема око које се већина републиканаца и демократа увек сложи, али су најпрогресивнији конгресмени и њихови подржаваоци разочарани. Надали су се да ће владавина демократа у Белој кући и Капитолу, као и повлачење трупа из Авганистана, стесати војни буџет. Он је, међутим, нарастао за пет одсто.

Иако је Бајден прогласио крај ере ратова против тероризма и после 20 година ставио тачку на рат у Авганистану, конгресмени сматрају да војни буџет не сме да стагнира. Законом се предвиђа улагање у наоружање, софистицирану технологију, сајбер опрему, као и веће плате за војнике и програме за зауздавање кинеских и руских амбиција. Одвојено је и 300 милиона долара помоћи за украјинске трупе.

Предлог одлази у Сенат, где се очекује да ће проћи комотном већином гласова. Истим законом се Пентагону забрањује да купује оружје у којем има делова произведених у кинеским радним логорима за муслиманску ујгурску мањину. Овим правним актом налаже се и формирање комисије која ће испитати двадесетогодишње ратовање у Авганистану, као и избор специјалног војног тужиоца који ће истражити оптужбе за сексуалне нападе у војсци. До сада су оптужбе за сексуално злостављање међу војницима потпадале под овлашћење команданата.

Бајден је најавио заокрет у америчкој спољној и безбедносној политици кад је истакао да Вашингтон више неће сву пажњу посвећивати борби против тероризма и акцијама на Блиском истоку. Из коначне верзије закона о финансирању Пентагона ипак је избачен захтев за укидање закона из 2002, којим је тадашњем председнику Џорџу Бушу одобрено да поведе рат против Ирака. Предлагачи ове одредбе подсећали су да су сви каснији председници користили овај закон као правно покриће да би покретали ратове и интервенције у другим земљама и поводом ствари које нису имале никакве везе с Ираком.

Убрзо након што је објавио да се Америка посвећује ривалству с Кином, Бајден је с Великом Британијом и Аустралијом основао безбедносни савез Аукус, који ће у Индопацифику сузбијати кинески утицај. Договор склопљен у септембру подразумева да ће Вашингтон с Канбером поделити нуклеарну технологију и да ће јој помоћи да произведе подморнице на нуклеарни погон.

Критичари сматрају да Америка треба да престане да повећава издвајања за армију и да мора да одваја више новца за социјалну помоћ или науку, поготово у време епидемије вируса корона. Подржаваоци новог буџета верују да Сједињене Државе не смеју да се опуштају, посебно у светлу све израженијих кинеских амбиција и гомилања руске војске на граници с Украјином.

Бајден је казао да Пентагон неће послати трупе у Украјину и поред дешавања на руско-украјинској граници, али је на овонедељном онлајн састанку са шефом Кремља Владимиром Путином поручио да ће се Москва суочити с економским и политичким санкцијама ако буде напала суседну државу. Иако Бајден није улазио у детаље, његов саветник за националну безбедност Џејк Саливан је наговестио да су се САД договориле с Немачком да Берлин одустане од пројекта „Северни ток 2” у случају руске инвазије на Украјину.

Први човек владе у Вашингтону најавио је да би као одговор на руски напад на Украјину морао да Кијеву пошаље оружје, као и да би повећао број америчких војника у земљама НАТО-а, супротно од онога што је захтевао Путин. Руски председник је на виртуелном самиту с Бајденом затражио правно обавезујуће гаранције да се Северноатлантска алијанса неће ширити на исток.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Dorcolac
Veliki deo americke ekonomije zasniva se na vojnoj proizvodnji i potrosnji i to je tako. Slicno je bilo u Rimskom carstvu. Na tom polju slabo ko moze da im parira i vec je vreme da sire narodne mase shvate kako to sve skupa funkcionise i da prestnu da otkrivaju toplu vodu.
sloba car
Vojnim budžetom su pomogli uvođenje demokratije u mnogim zemjama, Sirija, LIbija, Irak, Afganistan, pa nameravaju i dalje da je šire.
Слободан Драгићевић
Очигледно је да САД није напустила Авгнистан што су поражене, него што имају друге планове, који су као и увек, планови мрака. Срби и Руси чувајте се!
Zoran Knezevic
Postoji jedna istina, tako vidljiva i tsko ocigledna a, od koje svi okrecu glavu i glume slepilo?! Ta istina je da su SAD postale drzava koja zivi od stampanja dolara dok joj je "izvoz rata" glavna "eksportna grana". Vojni budzet raste jer su novi "demokratski ratovi" na vidiku.
Dado
Vojni budzet raste (i svaki naredni ce biti veci od prethodnog) u anticipaciji sukoba sa Kinom. SAD su i napustile Avganistan zbog toga jer mlacjenje po Avganistansi gudurama bi bilo samo distrakcija od Kine i Rusije
LaCosta
Avganistan i jeste prvobitno zauzet sa namerom da se kontrolisu Rusija i Kina ali ocigledno nije sve islo onako kako je prvobitno predvidjeno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.