Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта доноси нови Закон о заштити потрошача: рампа за насртљиве трговце

Потрошач који не жели да буде позиван од стране трговаца, обратиће се свом мобилном оператору са којим има закључен уговор и од њега тражити да се нађе у регистру „Не зови”
(Фото Н. Марјановић)

Примена новог Закона о заштити потрошача почиње 20. децембра, а највећа новина коју доноси јесте Регистар „Не зови” преко којег ће сви потрошачи, који не желе да им се роба или услуге нуде преко фиксног или мобилног телефона, моћи да зауставе такву  досадашњу праксу трговаца.

То је за Танјуг рекла помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Вишња Ракић и додала да је овај Регистар уведен управо због честих жалби грађана на „насртљиве трговце” који их често зову у поподневним и вечерњим сатима и нуде неке производе.

„Увођење Регистра ,Не зовиʼ биће за наше потрошаче велики спас. Потрошач који не жели да буде позиван од стране трговаца, обратиће се свом мобилном оператору са којим има закључен уговор и од њега тражити да се нађе у Регистру. Потрошач ће попунити један образац, који ће мобилни оператор проследити РАТЕЛ-у који води евиденцију тих телефона који не желе да буду позивани”, објаснила је Ракићева.

Истиче да ће убудуће трговац, пре него што крене са својом комерцијалном поруком и позивањем потрошача, бити у обавези да уђе на сајт РАТЕЛ-а и да погледа да ли се на том списку налази телефон који он жели да позове.

„Уколико се број налази у Регистру, а трговац га позове, биће у прекршају”, рекла је Ракићева.

Говорећи о осталим новинама из Закона о заштити потрошача, Ракићева је навела за Танјуг да је једна од њих и увођење прекршајних налога који ће, како је објаснила, растеретити судове, а потрошачима омогућити да лакше остваре своја права.

Навела је да то у пракси значи да ће инспектор моћи на лицу места да напише прекршајни налог уколико утврди неправилност код трговца.

Ракићева каже да је прекршајни налог предвиђен за 33 прекршаја, као и да су сви ти прекршаји у фиксном износу, те тако за правно лице износи 50.000 динара, за предузетника 30.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу 8.000 динара.

„Уколико инспектор утврди неправилност код трговца и трговац прихвати да је стварно у прекршају, инспектор му понуди да преко прекршајног налога уплати пола износа у одређеном року, а тај рок је осам дана и та казна је онда преполовљена”, навела је Ракићева.

Додаје да уколико не плати у року од осам дана, да ће инспектор покренути прекршајни поступак.

Ракићева наводи Закон о заштити потрошача предвиђа високе казне за одређен прекршаје, те се тако оне за правна лица крећу од 300.000 до два милиона динара, за предузетника од 50.000 до 500.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу од 50.000 до 150.000 динара.

Представница Националне организације потрошача Србије (НОПС) Никица Јовановић каже да та организација сматра да нови закон доноси низ новина који ће допринети бољој и ефикасној заштити потрошача.

Она је поздравила доношење Регистра „Не зови”, јер ће се на тај начин, како каже, „стати на пут” телефонским позивима трговаца који на тај начин нуде робу и услуге.

„То је била честа пријава потрошача, поготово када су узнемиравани честим позивима на фиксни телефон, неретко и на мобилни телефон. До сада су били покретани прекршајни поступци, али мислимо да систем кажњавања у овом смислу није био довољно ефикасан, јер је много тога на суду застаревало”, објаснила је Јовановићева у изјави за Танјуг.

У том смислу, поздравила је и усвајање прекршајног налога у оквиру новог закона, додајући да подразумева да ће за неке прекршаје који су одмах видљиви, тржишни инспектор моћи да изрекне казну која је аутоматски наплатива и да није неопходно даље оптерећивати судство и покретати прекршајни поступак.

Јовановићева је указала да су новина и поступци вансудског решавања спорова, односно медијација, која је, како је објаснила, постојала и пре доношења новог закона, али не у форми да је била обавезујућа за трговца.

„Потрошач који сматра да је оштећен током рекламационог поступка, односно одбије му се рекламација и не реши свој спор са трговцем, од сада ће трговац бити у обавези да присуствује медијацији уколико потрошач то захтева”, навела је Јовановићева.

Истиче да НОПС сматра да је та новина добар корак, али да чека да прође одређени временски период како би видели колико ће та новина бити ефикасна у пракси и да ли ће допринети томе да се смање судски поступци и да се доста тога реши вансудским путем.

Јовановићева наводи да је у оквиру новог закона новина и то што ће за све услуге чија је цена већа од 5.000 динара издавати предрачун.

Додаје да се то нарочито односи на мајсторе који врло често за обављање неке услуге не дају цену унапред, а када обаве посао кажу цену која буде прилично висока, те је издавање предрачуна још један вид заштите потрошача.

Једина примедба НОПС-а је што и даље нема колективне тужбе која се тиче Закона о парничном поступку, каже Јовановићева.

„Колективна тужба се користи и у оквиру Европске уније, ми је немамо, и мислимо да би она значајно допринела заштити потрошача, јер би у одређеном броју случајева потрошачи могли бити обештећени, а не као што је сада ситуација да када дође до повреде колективног интереса, трговци буду санкционисани и кажњени, а потрошачи се не обештете”, рекла је она.

Додаје да би се колективна тужба односила на ситуације када је већи број потрошача повређен и тада би НОПС, уколико би био изабран према одређеним критеријумима, могао да заступа потрошаче и да их пред судом заштити на бољи и ефикаснији начин, а не да се покрећу појединачни спорови.

„Када бисмо имали колективну тужбу, могли бисмо да кажемо да имамо један заокружен систем заштите потрошача”, наглашава Јовановићева.

Помоћница министра Вишња Ракић каже да НОПС често инсистира на колективној тужби и додаје да Министарство трговине нема ништа против увођења колективне тужбе, али да о томе одлучује Министарство правде.   

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ing Zoran Vukov
Svaki novi Zakon o zaštiti potrošača nema za cilj za omogući zaštitu od nezakonitog fakturisanja komunalnih usluga , sa falsifikovanim cenovnicima , zato se i ne uvodi KOLEKTIVNA TUŽBA. Decenijama se korisnici daljinskog grejanja REKETIRAJU naplatom gde plaćaju u Beogradu 189,2615Kwh/m2 stana, a prosečno se isporučuje (PO merenju 90,3928 kwh/m2 ZAGREVANE POVRŠINE U OBJEKTU, a za ispravno plaćanje ) 97,4866 kwh/m2 god stana jer se greju i druge površine. Koliko su korisnici neznajući oštećeni?
Zoran
A kako ce da znate KO je zvao? Moze vlasnik da zove sa nekog broja koji nije zvanicno njegov, firmin, jednostavnno ne znate ciji je broj, a kaznicete firmu. U sustini vi nemate dokaz da je ta firma zvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.