Кад техника закаже корисник не може бити оштећен

Свакоме се десило да приликом коришћења савремених облика плаћања или подизања новца на банкомату остане необављена посла. Или пос терминал код трговца не изврши трансакцију или банкомат не исплати паре. Захваљујући савременој технологији платилац, односно онај који подиже новац, није оштећен. Конкретно у трговини, на пос-терминалу приликом трансакције и повезивања с банком, аутомат штампа слип на коме пише одобрено или одбијено.

У једној од највећих банака наводе да је једино мерило о успешности трансакције порука коју је терминал одштампао на слипу. „У пракси се може десити да корисник картице добије СМС о задужењу од банке издаваоца картице, иако је терминал штампао да је трансакција одбијена. Она је увек неуспешна и неће бити плаћена продајном месту на коме је извршена”, кажу банкари.

Што се тиче ситуације да банкомат не исплати новац, а кориснику средства остану задужена, он мора да се обрати банци чији је банкомат и поднесе рекламацију за неодобрену, неизвршену или неправилно обављену платну трансакцију. У Народној банци појашњавају да се корисник може обратити и својој банци чију картицу има ако је покушао да подигне готовину на банкомату друге банке. Она ће на основу приговора корисника покренути рекламациони поступак према банци чији је банкомат.

„У том случају, прихватилац ће из логова банкомата у кратком року утврдити све чињенице и доставити их издаваоцу, на основу чега ће кориснику новац бити враћен. Ако је корисник покушао да подигне готовину на банкомату своје банке, рекламациони поступак се завршава у оквиру једне банке и у пракси траје краће него у случају када је прихватилац друга банка. Зато препоручујемо клијентима да, ако су у могућности, новац подижу на банкоматима банке издаваоца платне картице, јер се тако најбрже утврди да ли је реч само о резервацији средстава по рачуну корисника или и о задужењу. Ако корисник није задовољан одговором који му банка достави или га не достави у року од 15 дана од дана пријема приговора, може се притужбом обратити Народној банци”, наводе банкари.

У случају да у банкомату нема готовине за исплату, банкомат препознаје ту ситуацију и блокира могућност исплате готовине, где се на екрану исписује порука која кориснике обавештава да банкомат не може да исплати готовину и клијенти уопште не могу да започну трансакцију. Ако се ипак у тренутку извршења трансакције деси да банкомат не може да исплати захтевани износ јер му је у том моменту нестало довољно готовине, трансакција ће аутоматски бити сторнирана и кориснику се неће задужити средства са рачуна.

Један од разлога због којег банкомат након извршене трансакције не исплати новац кориснику може бити технички квар на самом банкомату, на пример на уређају који броји и транспортује новчанице до места где их клијент преузима. Ако је технички проблем тог типа да банкомат не може да сторнира ту трансакцију кад препозна да новац није исплаћен и на основу чега би се кориснику ослободила средства на рачуну, клијенту ће средства остати задужена.

Оно што је важно напоменути јесте да је банкомат уређај који у својим логовима записује све извршене функције и оне у регуларним ситуацијама, и оне када дође до одређеног техничког проблема. Лог банкомата садржи тачно време уз сваку активност – унос пин-кода (исправно или неисправно унет), унос захтеваног износа, упит стања (ако корисник врши проверу), апоенску структуру новчаница спремних за исплату, да ли је новац успешно исплаћен или није (ако није исплаћен, може постојати и објашњење о којем типу грешке је реч, а у зависности од типа банкомата), информацију о преузимању новчаница, о преузимању платне картице, и на основу података из лога банкомата могуће је на једноставан начин утврдити све потребне чињенице у вези са радом уређаја или за конкретном трансакцијом.

Други разлог може бити потенцијална злоупотреба, где неко поставља уређај који омогућава да, кад банкомат након извршене трансакције започне исплату готовине, та готовина остане у делу банкомата који није доступан клијенту и одакле се касније може преузети када се корисник удаљи од банкомата. „Број оваквих потенцијалних злоупотреба на нашем тржишту је веома низак, јер банке инсталирају додатне уређаје који спречавају овакве злоупотребе, пружају механичку или софтверску заштиту. Када до таквих покушаја и дође, надлежни органи у сарадњи с банкама веома брзо реагују”, кажу у НБС.

На крају другог тромесечја 2021. године, у Србији су инсталирана 3.122 банкомата. С обзиром на трендове у пружању финансијских услуга, они све више постају место на којима је могуће уплатити новац на текући рачун, платити рату кредита, рачуне за комуналије…