Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боравак на селу постао омиљени одмор у Србији

Са просечних два и по дана боравка пре пандемије, одмор продужен на целу недељу, а било је и резервација од 30 дана у сеоским туристичким домаћинствима
(Фото Анђелко Васиљевић)

Рурални туризам Србије се, првенствено међу домаћим гостима, током пандемије наметнуо као примарни туристички производ који је доживео препород. Док је сектор туризма у целини трпео озбиљне економске последице, сеоске дестинације, које су у понуди имале и активан одмор у природи, спонтано су постале најтраженије. Иако Републички завод за статистику не прати промет туриста који су боравили у објектима домаће радиности у руралним срединама, раст се видео по увећаном броју долазака и ноћења. Забележено је и повећање просечне дужине боравка на селу, те су тако са два и по дана, пре пандемије, током претходне две године гости боравили целу недељу, али је било и резервација на 30 дана.

Татјана Матић, министар трговине туризма и телекомуникација, каже за „Политику” да је добрим резултатима које бележи сеоски туризам допринело и коришћење ваучера за одмор у Србији, а сада су додаје, већ сигурни да ће се туристички промет у селима и даље кретати узлазном линијом.

– Министарство континуирано ради на унапређењу имиџа Србије на међународном туристичком тржишту, а када је реч о сеоском туризму циљ нам је даља афирмација нових руралних подручја. Развијени су различити промотивни пакети који подстичу наше грађане да путују у рурална подручја, али наш сеоски туризам све више привлачи и стране госте, јер они воле аутентичну понуду и квалитетан смештај, а интересује их и да упознају из „прве руке” процес производње ракије, сира, млека – наводи Матићева.

Ипак, да би се остварили очекивани ефекти руралног туризма, неопходно је организационо деловање у изградњи туристичко-културне понуде села. Овај производ мора да буде локално контролисан, малог обима, односно заснован на аутентичности. Тек онда се могу очекивати позитивни ефекти кроз нове пословне прилике и шансу за младе, а подстиче се и развој пољопривреде, афирмишу традиционални занати. Са друге стране, могу се јавити и недостаци уколико се не води рачуна о одрживости и аутентичности тих средина.

Како објашњава Татјана Матић, да би биле конкурентне, ове дестинације морају да испуне основне туристичке захтеве, пре свега – смештаја и хране.

– Законом о туризму, јединице локалне самоуправе су у обавези да категоришу објекте за смештај. Постоје прописани стандарди које они морају да остваре како би могли да се баве пружањем услуга у овој делатности – напомиње министарка туризма.

Шта подразумева понуда у руралном туризму Србије, осим природе, архитектуре, народних умотворина, гастрономије. То су, објашњава наша саговорница и невидљиве специфичности, као што су традиционална гостољубивост, обичаји, култура односа с природом, комуникација, веровања и легенде локалног становништва различитих националности и религија са развијеним карактеристичним начином живота.

– Управо тај доживљај јединствене мултидимензионалне мреже живота, остварен кроз лични контакт с локалним становништвом, чини рурални туризам у Србији јединственим. Стратегија развоја туризма Републике Србије до 2025. године препознаје ову врсту туризма као важан производ који може да покаже оријентацију Србије ка природи и одрживом развоју – каже Матићева.

Један од предуслова да се ова врста туризма развија је и инфраструктура. У Министарству трговине наводе да постоји велика потреба за инвестирањем у изградњу и обнову путне и комуналне инфраструктуре и да се сваке године додељују субвенције и дотације за пројекте развоја туризма преко Фонда за развој. У последњих шест година додељено је више од 117 милиона динара кредита за унапређење квалитета туристичке понуде за физичка и правна лица која се баве развојем руралног туризма у Србији.

Све више понуда на Старој планини

Према подацима из Централног информационог система у Србији је регистровано 621 сеоско туристичко домаћинство. Ови објекти располажу са 1.936 смештајних јединица, капацитета 3.589 кревета, односно 4.380 индивидуалних лежајева и 127 камп-парцела. Рурални туризам одавно је развијен у Војводини, централној и западној Србији. Места која су најпознатија по сеоском туризму су Косјерић, Ваљево, Чачак, Горњи Милановац, Пожега, Кнић, Лучани, Мионица, Ужице, Сокобања, Чајетина, Пријепоље, Брус, Шабац, Краљево, Ивањица. Стара планина је нова дестинација у којој је све већи број сеоских домаћинстава која почињу да пружају услуге туристима. Треба споменути и околину Власине, Фрушку гору, Ириг, али и Вршац.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Није то никакав туризам, већ повратак коренима, само кажем....
Boza
Ti koreni su dobri do prvog snega kao sto se vidi. Ili dok te ne zaboli zub, ili slomis nesto pa ti najbliza bolnica 50 kilometara. A pao sneg.Ili dok ti dete ne krene u skolu. Ovo ne znaci da je zivot u gradu idealan.
Boza
Pa kad nemaju gde da odu osim u par drzava-Grcku, Tursku Egipat, i tu su aranzmani na duzi period-nema vikend tura (osim Istanbula).Ili ajde da pitamo da li ce neko za iste pare da ode u Firencu, Veneciju ili Bec, sto su bili najpovoljniji aranzmani kod nas, ili ce u situaciji kada moze da bira, otici na selo. Zapad je bio zatvoren, zato se islo na selo.I ne treba vakcina.
Aleksa
Labudova pesma srpskog turizma i srpskog sela uopšte.
Kopčanje pozadi
I jeftino je - polupansion se kreće od 25€ naviše, tako da pristojna porodica sa dvoje dece za 7 dana potroši od 1000€ pa naviše. Ali bude pravi odmor na selu... Naravno, za većinu destinacija bez gužve je poželjan 4x4 pogon, ako mislite da dođete, ali i da se vratite sa odredišta. Управо тај доживљај јединствене мултидимензионалне мреже живота, остварен кроз лични контакт с локалним становништвом, чини рурални туризам у Србији јединственим.
Ruža Trnavčić
Dobra prilika da dežurni (honorarni) rodoljubi i novopečeni vernici konačno upoznaju ono što opevaju u svojim komentarima. Ili da se podsete onoga od čega su pobegli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.