Сто двадесет пет година Педагошког музеја у Београду

Педагошки музеј јединствена је установа у српском народу. Основан је 24. новембра 1896. године као Школски музеј, на предлог учитеља Димитрија Путниковића, председника Учитељског удружења, који је био и његов први управитељ. Током своје историје, Музеј је више пута мењао своју локацију (основна школа код Саборне цркве, Савска основна школа, основна школа на дунавском крају, Учитељски дом), а у оба светска рата претрпео је велика разарања и готово потпуно уништење музејских збирки. Од шездесетих година ХХ века смештен је у зграду некадашње београдске Реалке, коју је добио на трајно коришћење од града Београда. Зграда је изграђена 1840. године у класицистичком стилу, као породична кућа тадашњег градоначелника Београда Цветка Рајовића. Цео комплекс Музеја (три зграде из средине и краја XIX века и двориште) проглашени су за споменик културе од значаја за Републику Србију.

Данас је Педагошки музеј модерна установа која чува око 50.000 експоната из историје српског школства и образовања, од Ћирила и Методија до модерног доба (књиге, уџбеници, школски прибор и учила, архивска документација, фотографије, медијатека...) Посетиоцима свих узраста Педагошки музеј нуди стручно вођење кроз сталну изложбену поставку, галерију и ризницу, организовање едукативно-забавних радионица, библиотеку са читаоницом и још много тога. На тај начин Педагошки музеј остаје светионик на пољу бриге о традицији и прошлости српске просвете и културе у целини.

Стручна сарадња: Филип Трајковић, Педагошки музеј у Београду
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Сто двадесет пет година Народног музеја Пожаревац

Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, њихових родитеља и грађана, сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални рад музеј је започео доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Музеј је тада у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета. Одмах по оснивању за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак музеја почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу. Априла 1907. отворио је и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.

У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) постојао је и радио под именом Браничевски музеј. Септембра 1947. године музеј је званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника. Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа. Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 20.000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.

Стручна сарадња: Народни музеј Пожаревац
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар