Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Кућица у цвећу за оболеле од деменције

Засада је једина, налази се у вршачкој болници за психијатријске болести, направљена у оквиру прекограничног пројекта с Румунијом. Др Татјана Воскресенски, психијатар, упозорава да је највећа предрасуда да особе с дијагнозом Алцхајмерове болести не вреди лечити
Први пацијенти су се у нови центар уселили још летос (Фотографије Специјална болница за психијатријске болести у Вршцу)

До приземног павиљона у зеленилу стиже се широком стазом оивиченом зимзеленим жбуновима и тујама. На тераси су летос биле удобне гарнитуре за седење, у хладовини великих платнених сунцобрана. Унутра светли бели ходник с репродукцијама слика из којег се улази у двокреветне собе с модерно опремљеним купатилом. У просторији за радно-окупациону терапију беле столице и столови, обиље природне светлости, жута гарнитура за седење и свуда собно цвеће. И све то на простору од хиљаду квадратних метара.

Али, оно још важније, овде о пацијентима брине мултидисциплинарни тим и медицинско особље обучено за рад с особама с деменцијама.

Овако изгледа први Центар за деменцију Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” и заиста је јединствен и по изгледу и по односу према особама које имају дијагнозу Алцхајмерове болести. Званично је отворен летос и свих 30 постеља попуњено је у врло кратком времену.

Др Татјана Воскресенски (Фото лична архива)

Здраво старење, бољи живот

Др Татјана Воскресенски, директор Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић”, у Вршцу, подсећа да је овај центар званично отворен у јуну, али је пројекат о његовом отварању започет у мају 2019. године. Тада је договорено да се баш овако одељење као прекогранични пројекат „Здраво старење и деменција – бољи живот” реализује с државом Румунијом, односно Окружном болницом у Решици. Пројекат је коштао 1.175.580 евра, од чега је Европска унија финансирала 85 одсто, док је преосталих 15 одсто трошкова покрила здравствена установа.

– Међу првим пацијентима у новом центру делом су они који су већ били у нашој болници на другим одељењима, а свакодневно се, према критеријумима и постављеној дијагнози, примају нови. Тренутно на том одељењу нема места. Смештени су и болесници чија је болест у почетној фази, али и они који се дуже боре с Алацхајмеровом болешћу. Сигурно је да бисмо одмах попунили још једно овакво одељење, само када бисмо могли да га отворимо. С територије јужног Баната добијамо велики број захтева породица да примимо на лечење њихове болесне чланове, јер они немају могућности да се о њима квалитетно брину у кућним условима – искрена је директорка болнице.

Др Татјана Воскресенски, психијатар, подсећа да је највећа предрасуда да особе с дијагнозом Алцхајмерове деменције не треба лечити, односно да се не могу лечити.

– И само постављање дијагнозе носи негативни стереотип да они „завршавају” свој живот. То није истина, иако, наравно, за Алцхајмерову болест у одмаклој фази нема специфичног, делотворног лека. Међутим, што се пре постави дијагноза деменције, постоји могућност да се успори ток болести и да ови пацијенти буду збринути на хуман начин, а да њихов квалитет живота и поред болести буде задовољавајући – каже наша саговорница.

Пацијенту којем неуролози открију деменцију у раном и средњем стадијуму болести, уз лекове, продужује се време у којем он може да води самосталан и активан живот.

Докторка Воскресенски додаје да је циљ отварања оваквог одељења – с уређеним и лепим собама, простором за радно-окупациону терапију и вртом – био да се пацијентима пружи не само лечење, већ свеобухватан третман и да се њихове когнитивне, односно менталне способности очувају колико год је могуће дуже, уз индивидуалан приступ свакоме. Тако они овде имају третман физиотерапеута, окупационог терапеута, чак и музикотерапеута, уз наравно психијатра, неуролога, психолога.

Докторка Воскресенски каже и да се у Србији отвара све више геронтолошких центара, и приватних и државних, али се у њима мало посвећује пажња томе да овим пацијентима треба и лечење, одговарајућа терапија.

О болесницима брину неуролози, психијатри, терапеути за радно-окупациону терапију

Промене у понашању као аларм

– Сигурно да постоји могућност ублажавања тока болести, решавања њихових психичких тегоба, као што су депресивност, поремећај понашања, поремећај сна, оно што можемо на одговарајући начин лечити. Реч је о неуролошком и психијатријском обољењу, а типични симптоми су значајан пад менталних функција, пре свега слабљење памћења, губитак оријентације у простору и времену. Важне су и измене понашања у смислу сумњичавости, депресивности, поремећаја сна, смена дана за ноћ. Посету специјалисти не треба одлагати када се код својих ближњих примете ове промене понашања, али врло често пацијенти имају проблем с оријентацијом, затим с финансијама – не могу да заврше послове у банци, продавници, да брину о својим потребама. Примети се и нефункционисање у свакодневном животу: оставе укључену ринглу, заборављају да затворе врата, искључе телевизор...

Разлика између центара за деменцију и било ког дома за старе особе, како објашњава наша саговорница, огледа се, пре свега, у мутидисциплинарном тиму, у којем о пацијенту брину психијатар, психолог, неуролог, обучене медицинске сестре.

– Постоји идеја да се у наредном пројекту направи дневни центар у Вршцу, у којем ће дементне особе под будним оком обучених професионалаца моћи да проведу неколико сати дневно на квалитетан начин, а то ће бар мало олакшати живот породицама – каже наша саговорница.

Проблеми с памћењем су тек почетак

Алцхајмерову болест прво прате проблеми с памћењем, а временом долази до пропадања свих сазнајних и интелектуалних функција. Погађа у просеку од 6 до 10 одсто становништва старијег од 65 година и више од једног процента млађих, показују светска истраживања. Израженија је код људи старијих од 70 година, а сваких пет година број се удвостручује. Ова хронична неуродегенеративна болест узрокује постепено и неповратно губљење памћења, способности говора, свести о времену и простору и евентуално способност да се брину сами о себи, а најчешћи рани симптом су потешкоће с памћењем недавних догађаја. С погоршањем стања долази до повлачења особе из породице и друштва, постепено се губе телесне функције, што доводи до смрти.

Фактор ризика, ипак, старење

Не зна се директан узрок ове болести, али старење је главни фактор ризика. Повреда мозга или главе, депресија, смањена функција штитасте жлезде, повишени крвни притисак или шећерна болест по најновијим истраживањима помињу се као могући фактори ризика. Засад не постоји специфичан лек који зауставља процес заборављања код Алцхајмерове болести, али терапијом може да се постигне извесна стабилизација стања, која траје одређено време.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.