Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Инфаркт срца је последица вишегодишњег нездравог живота

Пример ризичне физичке активности је рекреативно бављење спортом средовечног, умерено гојазног пушача с повишеним масноћама који два до три пута недељно игра фудбал или кошарку
(Unsplash)

Дуги низ година болести срца и крвних судова представљају водећи узрок умирања у Србији. Од укупног броја преминулих за чак 47,3 одсто су одговорне кардиоваскуларне болести. Према подацима званичних регистара у Србији, од акутног инфаркта миокарда и нестабилне ангине пекторис свакодневно се лече 63 особе, док чак 13 премине. Жене чешће умиру због срчаних проблема (53,7 одсто) у односу на мушкарце (46,3 одсто), који чешће оболевају.

Др Марина Остојић (Фото: лична архива)

Како истиче др Марина Остојић, кардиолог у Универзитетском клиничком центру Србије, охрабрујући је податак да се последњих година бележи пад стопе смртности од исхемијских болести срца за 12,8 одсто, док је евидентиран знатан пораст стопе умирања од болести узрокованих повишеним артеријским крвним притиском.

Велики проблем за наше грађане представља инфаркт срца.

– Акутни инфаркт миокарда (срчани удар) представља оштећење и изумирање ћелија срчаног мишића (кардиомиоцита), које настаје због поремећаја циркулације, најчешће услед пуцања атеросклеротског плака на чијем месту долази до запушења крвног суда. Особа са инфарктом осећа јак, продужен бол у грудима, праћен мучнином, презнојавањем и страхом од изненадне блиске смрти. Најчешће инфаркту миокарда претходи вишегодишњи нездрав стил живота, пушење, прекомерна телесна тежина и нерегулисане вредности масноћа. Такође, могу постојати блажи симптоми у виду замарања при већем напору који се често приписују слабијој кондицији. Такве особе су само наизглед здраве и уколико се јаве на превентивни кардиолошки преглед, установиће им се повишен кардиоваскуларни ризик – истиче др Остојић.

Након инфаркта миокарда неопходно је да пацијент редовно узима прописане лекове, али и да редовно иде на кардиолошке контроле на којима се обавља процена и даља корекција свих кардиоваскуларних фактора ризика на које можемо да утичемо, као што су: престанак пушења цигарета (укључујући електронске), регулација телесне тежине, промена исхране, контрола вредности шећера у крви и редовна умерена физичка активност.

– Основна терапија подразумева доживотну примену барем три до четири лека и њихово редовно узимање које некада може бити велико оптерећење за болесника. Терапија зависи од начина лечења инфаркта (да ли је болесник добио стентове или не), да ли већ лечи хипертензију или се у међувремену развила и срчана слабост. Уколико постоји још неко хронично обољење, број лекова се знатно повећава. Исхрана свих кардиоваскуларних болесника мора да буде балансирана, да садржи широк спектар намирница са доста биљних влакана уз адекватан унос течности. Не саветује се узимање намирница с рафинисаним шећерима и засићеним мастима, као ни прекомерна употреба алкохола и енергетских напитака – напомиње др Остојић.

Физичка активност је јако важна за враћање кондиције након инфаркта миокарда. Свим особама након инфаркта се саветује кардиолошки вођена физичка рехабилитација. Тестовима оптерећењем се може на индивидуалном нивоу проценити и саветовати даљи степен физичке активности и врста спорта којим се особа са исхемијском болешћу срца може бавити. Такође, изузетно је важно да пацијент добије дозволу кардиолога пре започињања бављења спортом. Пример ризичне физичке активности је рекреативно бављење спортом средовечног, умерено гојазног пушача с повишеним масноћама који два до три пута недељно игра фудбал или кошарку.

– Важно је слушати своје тело и на време приметити промену толеранције физичког оптерећења. Када је пењање на други спрат проблем, када такав степен напора изазива кратак дах и потребу за одмором, време је за кардиолошки преглед који подразумева лабораторијски скрининг, ултразвук срца и тест физичким оптерећењем. Током пандемије велики број болесника се након прележане ковид инфекције (без обзира на тежину саме инфекције и начин лечења) жали на продужен замор и малаксалост. Тада је неопходно урадити кардиолошки преглед и ултразвук срца – наводи др Остојић.

Наша саговорница каже да је свакодневна дуготрајна изложеност стресу добро познат кардиоваскуларни фактор ризика који може узроковати прогресију атеросклерозе и развој инфаркта миокарда. Стрес треба избегавати, а уколико то није могуће, саветује се промена радног места. Кардиолог може саветовати поштеду од веће физичке активности и препоручити одлазак у превремену пензију, а одлуку о томе доносе специјалисти медицине рада.

– Када особа доживи инфаркт миокарда, сврстава се у популацију с познатом атеросклеротском болешћу, што је одмах класификује у групу с повишеним ризиком за нове исхемијске догађаје. Да би се смањио ризик од напретка атеросклерозе, поред редовног узимања прописаних лекова, потребна је стриктна контрола свих фактора ризика на које можемо утицати – сматра др Остојић.

Веома је важно препознати и брзо реаговати на бол у грудима, упозорава она. Када се инфаркт не препозна и не лечи на време, за собом оставља ожиљак на срцу, што води ка многобројним компликацијама и скраћењу животног века. Након инфаркта миокарда, поред појаве нових епизода бола, пацијент се може жалити на гушење, немогућност лежања на равном узглављу, уз појаву отицања потколеница, што је знак настанка срчане слабости. Некада се може јавити осећај неправилног или убрзаног рада срца, што сугерише појаву аритмија које су узроковане настанком ожиљка срца на месту инфаркта миокарда.

– Свим особама које преболе инфаркт миокарда саветује се редовно кардиолошко праћење. Обично се прва контрола заказује у прва три месеца од акутног догађаја, а даље у зависности од симптома, степена оштећења срчаног мишића и успешности спроведених метода лечења у самом инфаркту. Након прве године од инфаркта довољне су једногодишње кардиолошке контроле на којима се анализира ЕКГ, лабораторија, процењују кардиоваскуларни фактори ризика и по потреби ради ултразвук срца и тестови оптерећењем – закључила је наша саговорница.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

josip
Stetoskope lekari nose uglavnom kada se pojavljuju u medijima. Zašto????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.