Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путиново последње упозорење Џонсону

Нападом на Украјину Русија би сада себи нанела више штете него користи, тако да више логике има у тези да НАТО опседа њене границе
Председник Русије Владимир Путин са министром одбране Сергејем Шојгуом (EPA-EFE/Alexei Druzhinin)

У лошим односима између Руске Федерације и Уједињеног Краљевства, телефонски разговор између председника Владимира Путина и премијера Бориса Џонсона није ни уприличен да би се ситуација смирила, него да би се показало да НАТО нема намеру да одустане од притиска на Москву. Јер ко би уверљивије од званичног Лондона пренео поруку Русима да би акција против Украјине била стратешка грешка са значајним последицама.

Ако су и заборављена сва спорна билатерална питања (а епизода тровања у Солзберију свакако није), провокативни Путинов одговор у вези с недавним инцидентом с британским разарачем у Црном мору сигурно још одзвања у Даунинг стриту. Упитан у јуну да ли се свет налазио на прагу трећег светског рата кад је руска ратна морнарица испалила упозоравајуће хице према разарачу код Крима, он је одговорио: „И да смо потопили британски разарач, не било рата”. Путин је тада додао да друга страна не би ушла у рат за који зна да би га изгубила и да није Русија дошла на границе НАТО-а, него они на њене. Иако таквој самоуверености не треба веровати на реч, ако се ишта може узети као извесно, то је чињеница да би се Русија бранила по сваку цену.

Посматрано из другог угла – Кремљ је спреман да нападне Украјину. НАТО ће бранити своје чланице на источном крилу, иако се чак ни у америчком сценарију не спомиње напад на њих, а САД и ЕУ увешће незапамћене санкције. У целој причи, чак и ако се игнорише руско оповргавање да тако нешто намеравају да ураде, здраворазумска логика налаже да би у тренутној ситуацији од инвазије на Украјину Русија имала више штете него користи. Зато није наодмет размотрити поставку да је Русија заиста та страна која би могла да буде нападнута. Ако не убрзо, онда барем да буде жестоко притиснута војном опсадом.

Америчке обавештајне службе, Пентагон и медији су после телефонског разговора Џозефа Бајдена и Владимира Путина мало утихнули с наративом да ће почетком године 175.000 руских војника извршити инвазију на Украјину. Али је британски премијер, с целим пакетом билатералних оптерећења, најбољи избор којим се одржава притисак на Москву.

Борис Џонсон и Владимир Путин на конференцији о Либији у Берлину (Фото: EPA-EFE/Alexei Nikolsky)

Путин је, дакле, Џонсону поновио да НАТО прети Русији ширењем свог потенцијала и „експанзијом на територију Украјине”, што је директна претња безбедности Русије. Џонсоново упозорење Москви уследило је након дводневног састанка Г-7 на којем су високорангиране дипломате упозориле Русију на „масовне последице” уколико нападне Украјину. То су раније учинили НАТО, САД, ЕУ.

Док Путин говори о разговорима који би спречили ширење НАТО-а на исток и распоређивање оружја које прети Русији у суседним државама, пре свега у Украјини, заменик шефа дипломатије Сергеј Рјабков упозорава да би одсуство напретка на политичком и дипломатском плану навело Русију да одговори војним средствима. „Био би то сукоб и то би била следећа рунда”, рекао је Рјабков у понедељак у интервјуу, упозоривши да ће Русија можда бити принуђена да распореди нуклеарне ракете средњег домета у Европи као одговор на планове НАТО-а. САД су се 2019. повукле из споразума постигнутог 1987.

У вези с ракетама домета до 5.500 километара већ постоји спор. НАТО оптужује Русију да их је поставила у Калињинградској области и на територији западно од Урала. „Ако их је већ распоредила, онда је ово празна претња”, каже Герхард Мангот, стручњак за руску спољну политику и контролу наоружања на Универзитету Инзбрук у Аустрији.

„Али ако је порицање Русије тачно, онда је упозорење Москве ’коначни сигнал’ НАТО-у да треба да уђе у преговоре с њима о споразуму о нераспоређивању ракета средњег домета”, каже Мангот Ројтерсу и додаје да, ако НАТО остане при ставу да неће да преговара о споразуму из којег се повукао, онда ћемо сигурно видети како Русија размешта ракете средњег домета на својој западној граници. Ројтерс иначе подсећа да се Рјабков последњих дана појављује као кључни гласник Москве, док Путин тражи безбедносне гаранције и суочава се с упозорењима уколико нападне Украјину.

Украјина одобрила долазак страних трупа на вежбе

Врховна рада јуче је усвојила закон о пријему страних оружаних снага у Украјину за учешће у мултинационалним вежбама следеће године. Трошкови за одржавање неколико таквих вежби износиће око 3,5 милиона евра и односе се на „Уједињене напоре 2022”, „Брзи трозубац”, британско-украјински „Козачки буздован 2022” и друге. Агенције подсећају да Украјина сваке године доноси такве одлуке, а за одржавање седам војних вежби у овој години је издвојено више од милион евра.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojni budžet nije isto što i vojna moć
Kada se govori o vojnoj moći nekih zemalja potežu se cifre o vojnom budžetu, odnosno koliko se ulaže u vojsku neke zemlje. Međutim, ako su troškovi razvoja i nabavke jednog ruskog sistema DESET puta manji od američkog sistema istog kvaliteta i performansi, onda je sasvim dovoljan deset puta manji vojni budžet Rusije u poređenju sa SAD, da bi održavali korak u trci u naoružanju. To je ono što se danas dešava. Zapad rasipa pare na neuspešne i preskupe projekte, a Rusija ima bolje naoružanje.
nikola andric
Upozorenje je na pogresnu adresu. Treba je je uputiti Bajdenu.
Zoran
Mi imamo iskustva sa nato. I récite mi da li su nas vojno pobedili NE. Nismo isli do kraja Bili smo mala i siromasna drzava napustena od celog sveta. Rusija nije taj slucaj plus putin nije milosevic
Иван Грозни
Ми смо победили НАТО и у знак добре воље повукли смо се са КиМ.
Dusan Martinovic
@Демос Кратеин Pitaj sebe zasto je Putin odlikovao Reksa Tilersona prvog Trampovogg drzavnog sekretara.
Родион
Разумети шта се све ту догађа је немогуће без информације о трупама у самој Украјини. Мени ово више личи на позиционирање обе стране спрам оног што и једни и други очекују да би могло да се деси на истоку Украјине - масовни напад на про-руске републике. Банализовано, као кад у кафани видиш пијану будалу која се неда обуздати, буди спреман за сукоб без обзира да ли та будала седи за твојим или за суседним столом.
Гуламфер
Тачно. И треба отворено рећи да американци и британци стоје иза планова напада на ДНР и ЛНР.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.