Синод наложио укидање црквених корпорација у САД

Одлуке о стављању ван снаге Устава Српских православних епархија у САД и укидању новоформираних корпорација на америчком континенту надлежни архијереји у САД треба да спроведу по изричитим упутствима и налозима Светог архијерејског синода, и то у року од два месеца.

Свети архијерејски синод, црквено тело којем председава српски патријарх, приступио је извршењу обавезујућих одлука Светог архијерејског сабора, највишег црквеног тела, које се односе на новоформиране корпорације у САД, Православни богословски факултет Светог Саве у Либертивилу и Црквено-школску општину Светог Саве у Њујорку, саопштено је јуче из српске цркве. У тродневном раду Синода учествовали су и епископи са америчког континента, владике источноамерички Иринеј, западноамерички Максим и новограчанички Лонгин, којима је наложено да саборске одлуке спроведу по упутствима Синода, као и канадски Митрофан и буеносајрески Кирило.

Како се подсећа у јучерашњем саопштењу из канцеларије Синода, Сабор је на последњем заседању у мају ове године донео једногласну одлуку којом су Устав, Општа правила и Уредбе, Једнообразна правила и уредбе за парохије у црквено-школским општинама српских православних епархија у САД стављене ван снаге, са обавезом да се новоформиране корпорације и друге новоформиране структуре црквене управе епархија СПЦ на тлу америчког континента врате на стање пре 2017. када је донет Устав, а Синод је са надлежним архијерејима дужан да ову одлуку спроведе.

„Стручни тим Светог архијерејског синода је утврдио да у правном систему САД не постоји ниједна правна препрека за спровођење донетих одлука. На тај начин црквена имовина у САД, која је 2017. пренета на новоформиране корпорације, биће враћена у редован црквеноправни статус и представљаће искључиву и неотуђиву имовину СПЦ на простору САД. Црквеном имовином у САД ће се убудуће управљати без индивидуалног права на отуђење или оптерећење било које врсте, искључиво у складу са свештеним канонима православне цркве и Уставом СПЦ, а под непосредним надзором Светог архијерејског синода”, наводи се у саопштењу.

„Црквена влада” разматрала је и питање статуса и мисије Православног богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, а закључено је да он треба да настави своју духовну и просветну мисију у складу са Уставом СПЦ и под духовним покровитељством патријарха Порфирија.

У саопштењу Синода наводи се и да је Сабор умолио патријарха Порфирија да у координацији са Синодом помогне епископу источноамеричком Иринеју у превазилажењу проблема у црквено-школској општини Светог Саве у Њујорку. Уз обимну документацију која се тиче овог питања, Синод се посебно бавио питањем обнове њујоршке Цркве Светог Саве, изгореле у пожару на Васкрс 2016.

„Са жаљењем је примљена вест да ни после пет година од пожара и новчаних средстава уложених у обнову храм Светог Саве у Њујорку није оспособљен ни за богослужења на велике празнике. Неопходно је да се, без одлагања, међу њујоршке Србе што пре врате мир, поверење и јединство и да се у братској љубави обнови црква. Синод ће, придржавајући се одлуке Сабора, благовремено донети одлуку о најцелисходнијем, конкретном начину решавања свих ових питања и о томе обавестити јавност”, закључује се у саопштењу.

Одлуке о изменама Устава за Северну и Јужну Америку из јула 2019, којим су, између осталог, промењени називи епархија СПЦ на америчком континенту тако да више не садрже одредницу Српска православна црква у имену, као и формирање нових црквених корпорација, којима је управљање имовином практично пренето на епископе, својевремено су изазвали бурне реакције америчких Срба, али и владика из Северне и Јужне Америке, канадског Митрофана и буеносајреског Кирила. Они су се обратили Синоду, указујући да су одлуке које се тичу црквене организације и црквеног поретка донете без њиховог знања и да могу имати озбиљне последице. Спекулисало се да оваквим потезима три епархије, Источноамеричка, Новограчаничка и Западноамеричка, у ствари, праве маневарски простор за одвајање од СПЦ, што су тројица владика више пута оштро демантовала.

О важности решавања овог питања за српску цркву сведочи и то што је сам патријарх Иринеј у фебруару 2020. отпутовао у Америку како би председавао Црквеном сабору Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци у Клирвотеру (Флорида). Већ на том заседању одлучено је да измене Устава и формирање нових корпорација буду стављени ван снаге, то јест да се врати пређашње стање, што је потврђено и саборским одлукама, на које се у јучерашњем саопштењу позива Синод.