Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Декани траже запошљавање младих еколога и биолога

Сиромашним општинама недостаје квалификовани кадар који би бавио проблемима заштите флоре и фауне, па је са четири факултета послата иницијатива којом би се спречило угрожавање природе
Шуме су наше велико богатство о коме би требало више да се брине (Фoтo Натура 2000)

Четворо декана државних факултета у Србији на којима се школују мастер еколози и биолози сматрају да би евидентирани проблеми који нарушавају стање природе, флоре и фауне у нашој земљи били мањи уколико би била прихваћена њихова иницијатива за запошљавање сто поменутих стручњака у општинама широм Србије. Како за „Политику” каже проф. др Жељко Томановић, донедавни декан Биолошког факултета у Београду и дописни члан САНУ, такав захтев је крајем септембра с колегама упутио Ирени Вујовић, министарки заштите животне средине, али повратна информација из министарства још им није стигла.

Поред Томановића, иницијативу упућену у министарство потписали су и проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета (ПМФ) у Новом Саду, проф. др Перица Васиљевић, декан ПМФ-а у Нишу, и проф. др Марија Станић, декан ПМФ-а у Крагујевцу, то јест већина државних факултета који школују мастерe екологије и биологије. Они сматрају да би овим запошљавањем еколошки проблеми били ублажени, а Томановић каже како је стотину предложених стручњака симболичан број и како би помогло да држава стане и иза запошљавања мањег броја мастер еколога и биолога. Предлог је упућен док је он био на челу Биолошког факултета у Београду.

Како у многим, посебно сиромашнијим, општинама у Србији, недостаје квалификовани кадар који би се активно бавио поменутим проблемима заштите флоре и фауне, декани су предложили министарки да њихову иницијативу упути Влади Србије и тиме спречи, или барем ублажи, угрожавање природе и биодиверзитета, за које напомињу да се догађа „врло често без последица”. Томановић истиче да је проблем у томе што се нарочито по општинама у унутрашњости земље на радне позиције стручњака чији је посао да брину о очувању природе, биљног и животињског света запошљавају особе које су потпуно друге струке и образовног профила, а не биолози и еколози које држава за то школује.

– Сматрамо да развој Србије мора да прати не само одговарајућа инфраструктура већ и нарочито ослањање на образовани и стручни кадар, пре свега у општинама широм Србије, који, нажалост, често недостаје. Угрожавање екосистема и биодиверзитета (флоре и фауне) постаје забрињавајуће. На овај начин би се допринело заштити природе Србије и истовремено подстакло запошљавање младог и квалификованог кадра и њихов останак у земљи, посебно у мањим и сиромашнијим општинама – поручили су декани у допису упућеном министарки Вујовић, на који готово три месеца чекају одговор.

Мапа из пројекта „Европа натура”

Томановић истиче да се мастер биолози и еколози запошљавају, али недовољно, и да би мишљење еколошког инспектора морало да прати сваку дозволу за градњу коју издаје нека локална самоуправа у Србији. Наглашава да је то нарочито битно јер је пре неколико недеља завршена идентификација станишта у нашој земљи, посебном методологијом, а у чијем пописивању су учествовали и факултети чији су декани покренули ову иницијативу. Тренутни проценат заштићених природних станишта у Србији је око седам одсто. Након завршетка пројекта „Натура 2000”, планира се да тај проценат буде између 20 и 30 одсто територије наше земље.

– Ова станишта су одређена у оквиру пројекта „Натура 2000”, који је финансирала Европа, а то је један од услова за приступање Србије Европској унији. Када наша земља уђе у ЕУ, на стаништима која ће постати део европске природне баштине више неће бити дозвољена градња, нити било какво њихово нарушавање. Она се у великој мери налазе и по мањим и сиромашнијим општинама у Србији и зато те локалне самоуправе треба да запошљавају школоване стручњаке за заштиту природе. Када сте чули да је неко отишао у затвор зато што је затровао реку и узроковао помор рибе и комплетног живог света у њој, а тиме угрозио и животну средину и здравље људи дуж тих водотокова? Ако хоћемо у Европу, то не сме да се догађа и морамо у свакој општини имати школоване стручњаке који ће такве ствари да контролишу, спречавају и санкционишу – објашњава Жељко Томановић.

Проф. др Љубиша Станисављевић, садашњи декан Биолошког факултета Универзитета у Београду, потврђује да и он стоји иза поменутог захтева, као и да одговор од Ирене Вујовић још нису добили. Нада се да ће ускоро стићи позитиван одговор од министарке јер сматра да је то једини начин за почетак унапређивања рада у области очувања и заштите природе.

– Држава школује све те младе стручњаке, па се надамо да ће им запошљавањем омогућити директно укључивање у активна решавања питања из ове веома значајне области по нашу земљу – наглашава декан Станисављевић.

Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине, јуче није одговорила на питања упућена из нашег листа нити навела шта је предузела на основу иницијативе наведених декана и зашто им готово три месеца није одговорила.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Čuki su
Od tog ministarstva ne očekujte odgovor. Tamo sede zaposleni koji jesu čuli za nekakvu ekologiju, ali o tome ne znaju ništa
Екологија, природа и друштво
Наставак коментара. Треба, дакле, запошљавати младе образоване људе са природних, техничких и друштвених факултета како би се у адекватном историјском и друштвеном времену својом стручношћу и енергијом укључили у решавање нагомиланих проблема еколошке кризе, тј. кризе односа човека, природе и друштва. Еколошко и друштвено данас су тесно повезани и међусобно условљени. Природни, друштвени и технички систем нису преграђени "кинеским зидом", него се преплићу и условавају.
Екологија, природа и друштво
Појам екологије данас није једнозначан и саморазумљив. одавно је екологија искорачила из оквира биологије и инжењерства. И на факултетима друштвених наука се школују млади људи за еколошке проблеме и заштиту животне средине. Екологија и заштита животне средине нису истоветни појмови, мада су повезани. Потребна је способност уклапања праксе у шире историјско и друшвено време, а то боље разумеју млади који се школују да факултетима друштвених наука. Екологија није само ускостручни проблем.
Milan Z.
Pomenute probleme bi u opštinama mnogo bolje rešavali inženjeri zaštite životne sredine. Njihove kompetencije se odnose, ne samo na konstatovanje problema, već i na pronalaženje adekvatnih rešenja.
Ана М.
Одлична иницијатива која касни додуше, јер је много оних који су као неквалификовани већ примљени за стално. Али ако мислимо да као локалне самоуправе конкуришемо за озбиљне еколошке пројекте, то мора да се промени.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.