Декани траже запошљавање младих еколога и биолога

Четворо декана државних факултета у Србији на којима се школују мастер еколози и биолози сматрају да би евидентирани проблеми који нарушавају стање природе, флоре и фауне у нашој земљи били мањи уколико би била прихваћена њихова иницијатива за запошљавање сто поменутих стручњака у општинама широм Србије. Како за „Политику” каже проф. др Жељко Томановић, донедавни декан Биолошког факултета у Београду и дописни члан САНУ, такав захтев је крајем септембра с колегама упутио Ирени Вујовић, министарки заштите животне средине, али повратна информација из министарства још им није стигла.

Поред Томановића, иницијативу упућену у министарство потписали су и проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета (ПМФ) у Новом Саду, проф. др Перица Васиљевић, декан ПМФ-а у Нишу, и проф. др Марија Станић, декан ПМФ-а у Крагујевцу, то јест већина државних факултета који школују мастерe екологије и биологије. Они сматрају да би овим запошљавањем еколошки проблеми били ублажени, а Томановић каже како је стотину предложених стручњака симболичан број и како би помогло да држава стане и иза запошљавања мањег броја мастер еколога и биолога. Предлог је упућен док је он био на челу Биолошког факултета у Београду.

Како у многим, посебно сиромашнијим, општинама у Србији, недостаје квалификовани кадар који би се активно бавио поменутим проблемима заштите флоре и фауне, декани су предложили министарки да њихову иницијативу упути Влади Србије и тиме спречи, или барем ублажи, угрожавање природе и биодиверзитета, за које напомињу да се догађа „врло често без последица”. Томановић истиче да је проблем у томе што се нарочито по општинама у унутрашњости земље на радне позиције стручњака чији је посао да брину о очувању природе, биљног и животињског света запошљавају особе које су потпуно друге струке и образовног профила, а не биолози и еколози које држава за то школује.

– Сматрамо да развој Србије мора да прати не само одговарајућа инфраструктура већ и нарочито ослањање на образовани и стручни кадар, пре свега у општинама широм Србије, који, нажалост, често недостаје. Угрожавање екосистема и биодиверзитета (флоре и фауне) постаје забрињавајуће. На овај начин би се допринело заштити природе Србије и истовремено подстакло запошљавање младог и квалификованог кадра и њихов останак у земљи, посебно у мањим и сиромашнијим општинама – поручили су декани у допису упућеном министарки Вујовић, на који готово три месеца чекају одговор.

Мапа из пројекта „Европа натура”

Томановић истиче да се мастер биолози и еколози запошљавају, али недовољно, и да би мишљење еколошког инспектора морало да прати сваку дозволу за градњу коју издаје нека локална самоуправа у Србији. Наглашава да је то нарочито битно јер је пре неколико недеља завршена идентификација станишта у нашој земљи, посебном методологијом, а у чијем пописивању су учествовали и факултети чији су декани покренули ову иницијативу. Тренутни проценат заштићених природних станишта у Србији је око седам одсто. Након завршетка пројекта „Натура 2000”, планира се да тај проценат буде између 20 и 30 одсто територије наше земље.

– Ова станишта су одређена у оквиру пројекта „Натура 2000”, који је финансирала Европа, а то је један од услова за приступање Србије Европској унији. Када наша земља уђе у ЕУ, на стаништима која ће постати део европске природне баштине више неће бити дозвољена градња, нити било какво њихово нарушавање. Она се у великој мери налазе и по мањим и сиромашнијим општинама у Србији и зато те локалне самоуправе треба да запошљавају школоване стручњаке за заштиту природе. Када сте чули да је неко отишао у затвор зато што је затровао реку и узроковао помор рибе и комплетног живог света у њој, а тиме угрозио и животну средину и здравље људи дуж тих водотокова? Ако хоћемо у Европу, то не сме да се догађа и морамо у свакој општини имати школоване стручњаке који ће такве ствари да контролишу, спречавају и санкционишу – објашњава Жељко Томановић.

Проф. др Љубиша Станисављевић, садашњи декан Биолошког факултета Универзитета у Београду, потврђује да и он стоји иза поменутог захтева, као и да одговор од Ирене Вујовић још нису добили. Нада се да ће ускоро стићи позитиван одговор од министарке јер сматра да је то једини начин за почетак унапређивања рада у области очувања и заштите природе.

– Држава школује све те младе стручњаке, па се надамо да ће им запошљавањем омогућити директно укључивање у активна решавања питања из ове веома значајне области по нашу земљу – наглашава декан Станисављевић.

Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине, јуче није одговорила на питања упућена из нашег листа нити навела шта је предузела на основу иницијативе наведених декана и зашто им готово три месеца није одговорила.