Архитектура или гејминг, питање је сад

Развој сваке заједнице кроз историју почивао је на личним иницијативама и амбицијама владара. Један од њих, српски неписмени кнез Милош, 1818. године Крагујевац од касабе претвара у варош у којој уз трговину једнако развија образовање и културу, када се управо у овом граду оснива прва гимназија, позориште и Лицеј Кнежевине Србије. Након 130 година од оснивања Лицеја, Крагујевац оснива универзитет с Машинским факултетом као оснивачем и инкубатором кадрова за „Застава аутомобиле”. Данас, после 45 година од оснивања, Крагујевац је једини универзитетски центар у Србији који нема архитектонски факултет и који за осталим универзитетима по том питању заостаје више деценија.

Протеклу деценију Србију су обележиле иницијативе Александра Вучића, прво у улози премијера, а сада у улози председника, који даје конкретну подршку за инфраструктурни и грађевински развој Србије. Планови развоја за Крагујевац најављени у Програму Србија 2025 односе се пре свега на изградњу северне обилазнице и брзе саобраћајнице ка Чачку, посредно ће утицати на већ интензивиране активности на привредном развоју Крагујевца. Приметно је и да развој инфраструктуре паралелно прате и радови на обнови школа, културних центара и позоришта, обнови и изградњи нових спортских објеката, стамбених комплекса за војску и полицију као и на изградњи секундарног Државног дата центра уз најављене активности на обнови комплекса Војнотехничког завода. Поменуте иницијативе и активности делују као довољан разлог за подршку државе покретању програма Архитектура на Универзитету у Крагујевцу, како би се даљи одрживи развој Шумадије кадровски припремио за деценије које су пред нама.

Иницијатива коју сам у том правцу покренуо пре више од пет година пред деканом Факултета инжењерских наука (ФИН), с колегом др Верољубом Трифуновићем (у то време градски већник за урбанизам у Крагујевцу), протекла је у срдачној атмосфери, али уз напомену декана да ће и поред његове воље да подржи овај програм бити тешко добити помоћ државе за финансирање његовог оснивања и покретања. Иако је та констатација била само делом тачна, пре свега услед процедура које се одвијају на нивоу државе за поступак акредитације, једина истина је да иницијативу до данашњег дана за тај програм испред ФИН-а није нико покренуо и поред велике енергије и подршке ректора Филиповића за такве активности. Моја иницијатива да лично учествујем у оснивању новог програма уз иновирање програма Урбано инжењерство, који бележи драстичан пад броја уписаних студената чије сам разлоге, али и предлоге за унапређење детаљно описао у допису универзитету, није била скривена већ јавна активност, баш као и овај поглед на ову ситуацију поводом које ће се убудуће, надам се, предузети и конкретне активности.

Крагујевац се интензивно развија, и у том развоју сада добија конкретну подршку државе, али се његов развој, извесно је, не може обезбедити без развоја његове научнообразовне заједнице, посебно по питању развоја тако значајних програма као што је архитектура, која је круна сваког факултета инжењерских наука на свету. Услед постојеће неинвентивности и недостатка визије руководилаца ФИН-а, млади се годинама школују за инжењере архитектуре у Београду, Новом Саду и Нишу, па и у Новом Пазару, уз велике трошкове и одрицања родитеља који често утичу на одрживост њихових породичних заједница. Поред ФИН-а, на Филолошко-уметничком факултету (ФИЛУМ) Универзитета у Крагујевцу такође постоји програм Унутрашња архитектура, који ипак не производи инжењере и архитекте, већ дипломиране уметнике, чиме се у заблуду доводе и родитељи и њихова деца, да су по свршеном школовању њихова деца, студенти, постала архитекте! Поред интензивираног развоја Крагујевца свакако не треба занемарити ни ова два поменута аспекта који би свакако могли позитивно утицати на евентуалну одлуку за прихватање овог програма за акредитацију.

Крагујевац, град аутомобила, данас је град кранова с великим интересовањем за живот у њему.

С подршком државе за изградњу северне обилазнице и крака ка Коридору 11, перспективе његовог развоја с нових 150 хектара радних зона готово да немају лимита. Па ипак за такав степен развоја и инвестиционе привлачности, а са тим и потреба за обезбеђивање квалитета живота у њему, али и дуж инфраструктурних токова у овом случају везе коридора 10 и 11 преко Крагујевца биће неопходно припремати и кадровску поред планиране инфраструктуре. О томе да у Србији постоји хиперпродукција кадрова бесмислено је полемисати, јер она постоји у свим областима.

У последњих неколико година забележен је велики број конкурисања за упис на програму Архитектура у већини универзитетских центара, као и велики број оних који су се нашли ван планиране квоте за упис у мери која је скоро једнака потенцијалној квоти за упис на евентуално новој катедри или факултету при Универзитету у Крагујевцу. За разлику од осталих профила, инжењери архитектуре се после завршеног факултета могу запослити у државним и приватним компанијама у Србији, али и у земљама с којима је Србија захваљујући њеној успешној дипломатији подигла интернационалну сарадњу на такав ниво да су наше дипломе признате, а наши инжењери добродошли са својим знањем свуда по свету, знањем које нимало не заостаје за знањем школованог кадра из те области који долази из било које земље чланице ЕУ.

Иако је Универзитет у Крагујевцу прошле године дао подршку оснивању мастер програма за компјутерске игрице, што је свакако програм за који оправдано влада интересовање, извесно је да се град Крагујевац неће виртуелно развијати (иако је и та опција могућа), већ да ће се његов развој интензивирати у реалности и да ће за тај развој обезбедити потребан кадар који ће планирати и пројектовати праве, а не виртуелне градове. Ако садашње руководство ФИН-а у Крагујевцу нема могућности за објективно сагледавања потреба града за покретања иницијативе за оснивање катедре и програма у области архитектонског инжењерства, позивам све недржавне универзитете и факултете да, уколико имају капацитете, такав факултет или програм успоставе у Крагујевцу зарад сопственог доприноса образовном систему Србије, али и услед потребе одрживог и уједначеног развоја академске мреже по питању постојања водећих инжењерских програма урбаног развоја на свим деловима њеног образовног утицаја.

Научни сарадник у области архитектуре и урбанизма из Крагујевца

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa