Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Архитектура или гејминг, питање је сад

После 45 година од оснивања Крагујевац је једини универзитетски центар у Србији који нема архитектонски факултет и који за осталим универзитетима по том питању заостаје више деценија
Панорама Крагујевца (Саша Радовановић)

Развој сваке заједнице кроз историју почивао је на личним иницијативама и амбицијама владара. Један од њих, српски неписмени кнез Милош, 1818. године Крагујевац од касабе претвара у варош у којој уз трговину једнако развија образовање и културу, када се управо у овом граду оснива прва гимназија, позориште и Лицеј Кнежевине Србије. Након 130 година од оснивања Лицеја, Крагујевац оснива универзитет с Машинским факултетом као оснивачем и инкубатором кадрова за „Застава аутомобиле”. Данас, после 45 година од оснивања, Крагујевац је једини универзитетски центар у Србији који нема архитектонски факултет и који за осталим универзитетима по том питању заостаје више деценија.

Протеклу деценију Србију су обележиле иницијативе Александра Вучића, прво у улози премијера, а сада у улози председника, који даје конкретну подршку за инфраструктурни и грађевински развој Србије. Планови развоја за Крагујевац најављени у Програму Србија 2025 односе се пре свега на изградњу северне обилазнице и брзе саобраћајнице ка Чачку, посредно ће утицати на већ интензивиране активности на привредном развоју Крагујевца. Приметно је и да развој инфраструктуре паралелно прате и радови на обнови школа, културних центара и позоришта, обнови и изградњи нових спортских објеката, стамбених комплекса за војску и полицију као и на изградњи секундарног Државног дата центра уз најављене активности на обнови комплекса Војнотехничког завода. Поменуте иницијативе и активности делују као довољан разлог за подршку државе покретању програма Архитектура на Универзитету у Крагујевцу, како би се даљи одрживи развој Шумадије кадровски припремио за деценије које су пред нама.

Иницијатива коју сам у том правцу покренуо пре више од пет година пред деканом Факултета инжењерских наука (ФИН), с колегом др Верољубом Трифуновићем (у то време градски већник за урбанизам у Крагујевцу), протекла је у срдачној атмосфери, али уз напомену декана да ће и поред његове воље да подржи овај програм бити тешко добити помоћ државе за финансирање његовог оснивања и покретања. Иако је та констатација била само делом тачна, пре свега услед процедура које се одвијају на нивоу државе за поступак акредитације, једина истина је да иницијативу до данашњег дана за тај програм испред ФИН-а није нико покренуо и поред велике енергије и подршке ректора Филиповића за такве активности. Моја иницијатива да лично учествујем у оснивању новог програма уз иновирање програма Урбано инжењерство, који бележи драстичан пад броја уписаних студената чије сам разлоге, али и предлоге за унапређење детаљно описао у допису универзитету, није била скривена већ јавна активност, баш као и овај поглед на ову ситуацију поводом које ће се убудуће, надам се, предузети и конкретне активности.

Крагујевац се интензивно развија, и у том развоју сада добија конкретну подршку државе, али се његов развој, извесно је, не може обезбедити без развоја његове научнообразовне заједнице, посебно по питању развоја тако значајних програма као што је архитектура, која је круна сваког факултета инжењерских наука на свету. Услед постојеће неинвентивности и недостатка визије руководилаца ФИН-а, млади се годинама школују за инжењере архитектуре у Београду, Новом Саду и Нишу, па и у Новом Пазару, уз велике трошкове и одрицања родитеља који често утичу на одрживост њихових породичних заједница. Поред ФИН-а, на Филолошко-уметничком факултету (ФИЛУМ) Универзитета у Крагујевцу такође постоји програм Унутрашња архитектура, који ипак не производи инжењере и архитекте, већ дипломиране уметнике, чиме се у заблуду доводе и родитељи и њихова деца, да су по свршеном школовању њихова деца, студенти, постала архитекте! Поред интензивираног развоја Крагујевца свакако не треба занемарити ни ова два поменута аспекта који би свакако могли позитивно утицати на евентуалну одлуку за прихватање овог програма за акредитацију.

Крагујевац, град аутомобила, данас је град кранова с великим интересовањем за живот у њему.

С подршком државе за изградњу северне обилазнице и крака ка Коридору 11, перспективе његовог развоја с нових 150 хектара радних зона готово да немају лимита. Па ипак за такав степен развоја и инвестиционе привлачности, а са тим и потреба за обезбеђивање квалитета живота у њему, али и дуж инфраструктурних токова у овом случају везе коридора 10 и 11 преко Крагујевца биће неопходно припремати и кадровску поред планиране инфраструктуре. О томе да у Србији постоји хиперпродукција кадрова бесмислено је полемисати, јер она постоји у свим областима.

У последњих неколико година забележен је велики број конкурисања за упис на програму Архитектура у већини универзитетских центара, као и велики број оних који су се нашли ван планиране квоте за упис у мери која је скоро једнака потенцијалној квоти за упис на евентуално новој катедри или факултету при Универзитету у Крагујевцу. За разлику од осталих профила, инжењери архитектуре се после завршеног факултета могу запослити у државним и приватним компанијама у Србији, али и у земљама с којима је Србија захваљујући њеној успешној дипломатији подигла интернационалну сарадњу на такав ниво да су наше дипломе признате, а наши инжењери добродошли са својим знањем свуда по свету, знањем које нимало не заостаје за знањем школованог кадра из те области који долази из било које земље чланице ЕУ.

Иако је Универзитет у Крагујевцу прошле године дао подршку оснивању мастер програма за компјутерске игрице, што је свакако програм за који оправдано влада интересовање, извесно је да се град Крагујевац неће виртуелно развијати (иако је и та опција могућа), већ да ће се његов развој интензивирати у реалности и да ће за тај развој обезбедити потребан кадар који ће планирати и пројектовати праве, а не виртуелне градове. Ако садашње руководство ФИН-а у Крагујевцу нема могућности за објективно сагледавања потреба града за покретања иницијативе за оснивање катедре и програма у области архитектонског инжењерства, позивам све недржавне универзитете и факултете да, уколико имају капацитете, такав факултет или програм успоставе у Крагујевцу зарад сопственог доприноса образовном систему Србије, али и услед потребе одрживог и уједначеног развоја академске мреже по питању постојања водећих инжењерских програма урбаног развоја на свим деловима њеног образовног утицаја.

Научни сарадник у области архитектуре и урбанизма из Крагујевца

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vlada
Otpor napretku interesno je povezan i previše jak za ovako dobre inicijative ! Taj Dekan FIN-a bi morao biti smenjen, jer je već dve godine preko zakonskog limita na funkciji! Ali mu to očigledno dopušta Rektor. Zato se i ne treba čuditi što se ništa ne dešava! Oni su okoštala masa tezgaroša koji se drže kao jedan! Svaki novi Program u kojem oni nisu im pravi problem ! A sada su bez problema ! Niko ih ne kontroliše po pitanju broja studenta i legalnosti funkcija i bezbrižni su !
klut
Zasto bi svaki univerzitet morao imati svaki fakultet. Pa to nigde nije tako. U Nemackoj ima 50 univerziteta, a arhitektura moze da se studira na nekoliko tehnickih univerziteta. U Srbiji postoji jedan kvalitetan univerzitet, a i njegov kvalitet je srozan u poslednjih 20 godina.
Бране
@Noltius Факултети су потребни јер описмењавају народ. Ето рецимо Београд како кажеш није главни град "ЦЕЛЕ КУЛТУРЕ" јер култура није дељива ни напола ни на делове! А и помешао си Универзитете са Факултетима! Поред Универзитета Архитектура се налази и на другим Техничким Факултетима у Немачким градовима који немају Универзитете ! А квалитет Студија не зависи од локације него од тога ко га води! Мада си делом у праву јер је Декан АF у БГД био Ђокић непознати архитекта широј јавности сада Ректор !
Noltius
Ako se u Nemačkoj arhitektura studira samo na tehnickim univerzitetima, a imaju ih osam, to bi u Srbiji po broju stanovnika odgovaralo pravilu da mi treba da imamo 0,7 arhitektonskih fakulteta. A imamo tri. Ne razumem ljude koji pljuju bg. Beograd je glavni grad svih stanovnika i cele kulture. Otvaranje studija sumnjivog kvaliteta u drugim gradovima protivno je interesima svih gradjana Srbije a ne Beogradjana
Прикажи још одговора
PSA
Program na nekom postojećem fakultetu možda, fakultet ne baš. Sve je manje dece, neće imati ko da studira.
Професор архитектуре у пензији
А колико већ сада има незапослених архитеката у Србији? Они су међу најнезапосленијим професијама, према Служби за запошљавање. Факултети се не отварају према жељама деце или родитеља, већ према ПОТРЕБАМА земље за стручњацима те струке. У тренутку када хиљаде младих архитеката чека на посао, или бежи у иностранство не би нашли ухлебљење, неозбиљно је тражити отварање још једног факултета архитектуре у Србији.
Петар
Професоре изгледа да сте дуго у пензији па нисте информисани. Постоји статистика која неумољиво указује на потребу за новим Факултетима, али се њом не бави НИКО. Вероватно није било потреба ни за Вашим ангажовањем па сте ухлебљење нашли а многи од Вас и радили у иностранству преко наших компанија. У Крагујевцу их има тек да се наброје на прсте једне руке који нису запослени а и они ће ускоро бити.Тако неће бити кадрова за обнову јавног сектора за пар година па Вам је теза танка што се тиче КГ!
Земунац
@Рале професор из радне пензије Као професор требало би да знате да једно друштво школује онолико кадрова колико је потребно њему, а не да би их извозио. Онај ко има намеру да овде заврши школу само да би се запослио у иностранству онда је боље и за њега и за друштво уопште да се одмах директно упише на одговарајуће студије тамо где намерава да ради по завршетку.
Прикажи још одговора
Dejana
Samo je pitanje dana kada će se polako, ali neumitno, pojaviti online univerziteti. Odavno postoje elektronski potpisi i online komunikacija a troškovi izgradnje i održavanja velikih objekata su toliki da se to očigledno ne isplati. Zato se to i ne otvara, jer suviše košta a nema vajde od toga. Niko nikome ne brani da sastavi online tim i registruje online univerzitet, makar školovanih i obrazovanih kadrova za to ima po zemlji, a mogu i iz inostranstva da rade taj posao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.