Не ширите више НАТО

Постоји обострана добра воља за нови разговор између руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена. Он би требало да буде организован до краја ове године, али још ништа није чврсто договорено.

Русија је предузела иницијативу и послала два предлога за постизање безбедносних гаранција, а заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков спреман је да преговоре започне већ данас, рецимо у Женеви.

У среду су у Москви помоћнику америчког државног секретара Карен Донфрид предата два нацрта, које је портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао предлозима споразума и уговора. Русија је у петак саопштила да жели правно обавезујућу гаранцију да ће НАТО одустати од било какве војне активности у источној Европи и Украјини и то су кључни захтеви руског предлога за снижавање тензија у Европи и смиривање кризе око Украјине.

Министарство спољних послова јуче је објавило кључне тачке руског предлога: он подразумева искључивање даљег ширење НАТО-а и уласка Украјине у алијансу; нераспоређивање додатних трупа и наоружања ван земаља у којима су се налазили у мају 1997. године (пре него што је било која источноевропска држава приступила алијанси) – изузев у изузетним случајевима, уз сагласност Русије и чланица НАТО-а. Потом да НАТО напусти сваку активност у Украјини, источној Европи, Кавказу и централној Азији; да не распоређује ракете средњег и кратког домета тамо где могу да досегну територију друге стране; да не изводи вежбе с више од једне војне бригаде у договореној граничној зони и да редовно размењује информације о војним вежбама; да потврди да се стране међусобно не сматрају противницима и да су сагласне да све спорове решавају мирним путем и без употребе силе. У предлогу се позива и на избегавање околности које би друга страна могла да схвати као претњу и на успостављање „вруће линије” за контакте у хитним ситуацијама.

Пошто су у Вашингтону примили руске предлоге ових споразума, помоћник руског председника Јуриј Ушаков је с конкретним детаљима, који је руска страна објавила јуче, упознао саветника америчког председника за националну безбедност Џејка Саливана. Поновљена је и руска намера да преговори започну одмах, што у Москви сматрају кораком ка почетку суштинског дијалога.

Портпаролка Беле куће Џен Саки потврдила је јуче да су Сједињене Америчке Државе виделе предлог Русије о преговорима и да ће о томе разговарати с европским сарадницима и партнерима.

„Неће бити разговора о европској безбедности без наших европских савезника”, рекла је она новинарима, преноси Ројтерс.

Путин је неколико пута упозорио да би размештање ракетних система у Украјини довело до тога да се Москва и централни делови Русије за седам до десет минута лета нађу на мети непријатељске ватре. Званична Москва позвала је и на обнављање дијалога, из којег су САД иступиле у време Доналда Трампа, о мораторијуму на распоређивање нуклеарног оружја средњег домета у Европи.

Ове недеље Рјабков је упозорио да ће, уколико до тога не дође, Русија бити приморана да у европском делу распореди своје ракетне системе који имају домет до 5.500 километара. Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд, која је најавила увођење потпуне финансијске блокаде Русије уколико дође до инвазије на Украјину, после видео-разговора Бајдена и Путина, којем је и сама присуствовала, рекла је америчким медијима да је Русија спремна да помери „скоро све своје копнене трупе западно од Урала”, јер је озбиљно заинтересована за добијање писмених међународних гаранција које искључују ширење НАТО-а на исток.

НАТО је јуче саопштио да је спреман да почне рад на мерама изградње поверења с Русијом, али само уколико Москва предузме конкретне кораке ка смањењу тензија и уколико се потези буду заснивали на реципроцитету. У том дијалогу требало би да учествују, како најутицајније чланице, тако и државе „букурештанске деветорке”. Међу тим чланицама на северу и истоку, смањењу војне претње Русији нарочито се противи Пољска.

Како би тај реципроцитет могао да се оствари, за сада је тешко рећи, јер НАТО наглашава да Русија не треба да се меша у односе те организације с потенцијалним чланицама, конкретно Украјином, а за Русију је то „црвена линија”, поготово због проруског становништва на истоку Украјине.

Разговори с НАТО-ом и САД ићи ће тешко. Јуче је Рјабков, који се сматра Путиновим специјалним изаслаником у овим преговорима, рекао да би Вашингтон и његови савезници у НАТО-у одмах требало да прекину редовне непријатељске акције против Русије, укључујући непланиране вежбе, опасна приближавања и маневре војних бродова и авиона и зауставе војни развој украјинске територије. Рјабков је новинарима рекао да Русија више није вољна да трпи тренутну ситуацију и позвао је САД да озбиљно схвате предлоге и брзо дају конструктиван одговор.