„Фејсбук” блокирао компаније због интернет шпијунаже

Око 50.000 људи било је, како верују у „Фејсбуку”, тачније компанији „Мета”, на удару „злонамерних активности сајбер плаћеника”. Под злонамерним активностима подразумева се да су ти људи били под надзором седам компанија, односно да су их сајбер плаћеници шпијунирали у име клијената који их за то плаћају. У овом случају, који је „Фејсбук” месецима истраживао, откривени су нови детаљи о начину на који делови индустрије надзора користе друштвене медије да креирају лажне налоге како би обманули оне који су им мета и прикрили своје активности. Из многих прозваних компанија тврде да су ангажовани како би пратили криминалце и терористе, али из „Фејсбука” кажу да су они надзирали новинаре, дисиденте, критичаре ауторитарних режима и активисте за људска права и њихове породице.

До истраге „Мете” долази у тренутку када се и ова компанија налази под лупом Вашингтона након оптужби узбуњивача Френсис Хоген да је свесно омогућила ширење говора мржње и дезинформација. Такође, законодавци бројних влада траже начине да савладају моћ овог и других технолошких гиганата.

После истраге је суспендовано око 1.500 налога, махом лажних, које је на „Фејсбуку”, „Инстаграму” и „Воцапу” водило седам организација. Налози су наводно повезани с фирмама у Израелу, Индији, Северној Македонији и Кини. Наводи се и да су десетине земаља користиле њихове услуге надзора. „Гардијан” пише да је међу онима које је „Фејсбук” именовао у истрази и забранио им приступ својим платформама и позната израелска компанија „Блек кјуб”, коју је медијски могул и осуђени сексуални преступник Харви Вајнстин ангажовао да циља жене које су га оптужиле за злостављање. Ту је још једна израелска компанија – „Кобвебс”, која је клијентима, махом из Америке, наводно омогућила да користе јавне и мрачне веб-сајтове да преваре жртве и дођу до потребног материјала. Помиње се и „Цитрокс”, северномакедонска фирма која је ширила мрежу вируса и код корисника из Србије.

Прикупљени подаци користе се за манипулацију жртвама, а процес углавном садржи три фазе. Прво иде извиђање, које укључује надзор са дистанце како би се уочила интересовања појединаца. Потом следи фаза ангажовања, у којој се успоставља контакт тако што се гради поверење и траже се информације, а потом се од корисника захтева да кликну на везе и преузму датотеке. Компаније често користе лажне налоге како би превариле мете да инсталирају софтвер који компромитује њихове уређаје. Следи хаковање за изнајмљивање. Хакери приступају корисничким лозинкама, фотографијама, видео-записима, порукама, активирају камере и микрофоне, а да корисници то и не знају.

Борба „Мете” против шпијунских фирми није случајна и долази у време шире акције америчких технолошких компанија и администрације Џозефа Бајдена против индустрије сајбер надзора. Последњих месеци на удару критика била је израелска компанија НСО, која стоји иза шпијунског софтвера „Пегаз”, који је био у фокусу медија. НСО сада није именован у истрази, али су у „Фејсбуку” рекли да је само део широког глобалног система сајбер плаћеника. Подсетимо да су активисти за људска права, адвокати и новинари широм света били мета ауторитарних власти које су их шпијунирале користећи софтвер за хаковање „Пегаз”.