Зашто Српска најављује повлачење из правосуђа БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Кад би се правио попис примедби које Република Српска има на рад заједничких органа, највише њих односило би се на област правосуђа, наводе у РС, где најављују повлачење из Високог судског и тужилачког савета (ВСТС) БиХ и реуспостављање таквог тела у Бањалуци. Такав савет је постојао на нивоу ентитета све до 2004, кад је формирана заједничка институција за избор судија и тужилаца.

Сем односа према ратним злочинима, за шта у Српској влада убеђење да се приступа селективно, као и проблематизовања власништва над шумама и пољопривредним земљиштем у РС од стране Уставног суда БиХ, примедбе постоје и на сам начин рада ВСТС БиХ. Скупштина РС је пре неки дан повукла сагласност дату Влади РС пре више од петнаест година за његово оснивање. То тело, како се најчешће наводило, властите чланове бира самостално, а у њему седе правници, углавном судије, адвокати и тужиоци. Захтев за реуспостављање савета на нивоу РС постоји већ око деценију. Намере које су и раније истицане јесу да се савету на нивоу РС повери да спроводи процедуре избора судија и тужилаца и да то евентуално потврђује Скупштина РС.

Душанка Мајкић, српски делегат у Дому народа БиХ, каже за „Политику” да се примедбе РС односе и на политички утицај Сарајева на правосуђе, који се између осталог огледа и у националном дисбалансу носилаца функција.

„ВСТС БиХ има око 30 овлашћења, што је огроман правни капацитет. А многи сматрају да та институција – огромних надлежности, а никакве одговорности – није дала очекивани резултат. Због бројних проблема и афера, представници међународне заједнице сматрали су да је ВСТС БиХ део проблема и тачка од које треба почети сређивање правосуђа”, подсећа Мајкићева.

Оцењује да није примерено да адвокати, као чланови ВСТС-а БиХ, учествују у именовању судија.

„Сви су били свесни да се унутар правосуђа, које су уредили странци, нешто мора променити. Пре једанаест година, када је РС покренула референдум због незадовољства стањем у правосуђу, успели смо да постигнемо договор с представницима ЕУ да се покрене дијалог о променама, између осталог и о питањима надлежности ВСТС БиХ. Након десет година, све је завршило неславно”, истакла је Мајкићева и напоменула да је РС дала велики допринос у покушају да се ствари покрену и уреде.

„Нисмо успели, јер су се у Сарајеву потрудили да све остане непромењено. Није било жеље да дође до измене оних ствари у правосуђу које сви препознају као проблематичне. Парламент БиХ годинама није усвајао извештаје ВСТС БиХ, чак нема ни могућност да то уради. Било би логично да парламентарци макар надгледају односе унутар правосуђа, па да одбију или усвоје извештаје ВСТС-а. Али поједине странке, конкретно СДА, потпуно су преузеле контролу над правосуђем и не желе никакве промене”, додала је Мајкићева.

Због започетих активности „повратка на изворни Дејтон” Српска се суочава с приговорима из света. У Уставу РС дефинисано је постојање ентитетског савета који „обезбеђује самосталност, независност и ефикасност правосуђа у РС”. У Бањалуци истичу да по „Дејтону” и Уставу БиХ надлежност за правосуђе припада ентитетима. У Члану 3 Устава БиХ наведене су надлежности које припадају БиХ: спољна политика, спољнотрговинска политика, царинска политика, монетарна политика, финансирање институција и међународних обавеза БиХ, политика избеглица, миграција и азила, спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа и везе с Интерполом, успостављање међународних комуникацијских средстава, међуентитетски транспорт и контрола ваздушног саобраћаја. У истом члану Устава затим се прецизира расподела надлежности између ентитета и нивоа БиХ: „Све владине функције и овлашћења који нису овим уставом изричито поверени институцијама БиХ, припадају ентитетима.” Предвиђена је и могућност успостављања заједничких тела на нивоу БиХ, али правници у РС објаснили су да евентуално успостављање неког тела не подразумева и преузимање уставних овлашћења БиХ за ту област, јер она остају ентитетска. За то би, наводе, била потребна реформа Устава, и подсећају да ниједна од ингеренција које су одлукама високих представника додељене БиХ није као таква уписана у Устав. „Таква овлашћења заједничких органа могу се сматрати тек привременим”, наводе у РС.

Члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да ће Српска формирати свој савет и да садашњи ВСТС, који функционише на нивоу државе, неће имати никакве надлежности над овим ентитетом. Каже да РС из буџета издваја новац за плате судија и тужилаца у том ентитету. „Да смо се држали Устава, БиХ би до сада имала процедуре и знало би се шта ради ниво БиХ, а шта остали нивои и никада не бисмо имали проблеме”, истакао је Додик.